PONOVO UČITI SRPSKI: Čuveni francuski pisac Patrik Beson o knjizi Tatjane Šotre Katunarić

V. N.

08. 12. 2021. u 10:38

UDŽBENIK za učenje srpskog jezika namenjen francuskim govornicima, autorke prof. dr Tatjane Šotre Katunarić, koji se pre nekoliko meseci pojavio u izlozima francuskih knjižara, obradovao je uglednog francuskog pisca i velikog prijatelja Srbije Patrika Besona.

ПОНОВО УЧИТИ СРПСКИ: Чувени француски писац Патрик Бесон о књизи Татјане Шотре Катунарић

Foto G. Čvorović

Tekst koji je ovim povodom napisao za nedeljnik "Poen", pod naslovom "Ponovo učiti srpski", prenosimo u celini:

- Godina 2021. istorijska je: u izdavačkoj kući "Asimil", izlazi prva metoda za srpski jezik posle raspada Jugoslavije, krajem prošlog veka. Ranije se učio srpsko-hrvatski, pa su, stoga, Francuzi imali običaj da Jugoslovene nazivaju Srbo-Hrvatima, nacionalnošću koja nikada nije postojala. Od tada pa nadalje, Srbi govore srpskim, a Hrvati hrvatskim jezikom. Tako nastaju dva jezika umesto jednog, koji se izučavaju odvojeno. Naučiti srpski košta skupo: 34,90 evra. Metoda za hrvatski, kod istog izdavača, košta samo 26,9 evra.

Misle li oni u "Asimilu" da su Francuzi koji hoće da nauče srpski mnogo motivisaniji od onih koji žele da nauče hrvatski? Ima, doduše, mnogo više plaža u Hrvatskoj nego u Srbiji i tamo su turisti mnogobrojniji. Tanja Šotra, autor metode, vodi svoje čitaoce, koji su pomalo i njeni učenici, u radnje (Radnje), u jednu boemsku četvrt (Boemska četvrt), u bioskop (U bioskopu), u muzej (Muzeji) - ali nikada ne na plažu. Nije mi pri ruci metoda za učenje hrvatskog, ali sam gotovo siguran da tamo na pravom mestu figuriše plaža.

Zašto učiti srpski? U komunističkoj Jugoslaviji, najpre se učio ruski. Tako sam, prilikom svojih balkanskih ekspedicija, morao da usvojim neke pojmove na srpskom, koji su pomalo bili i hrvatski: engleski se malo govorio, a francuski uopšte, izuzev onih starijih osoba koje su studije završile na visokim francuskim školama, kao na primer, moja draga Dana Milošević, moj prevodilac, koje danas među nama više nema, a koja je mnogima, pa i g-đi Šotri, bila profesor francuskog. Kad bih tada želeo da porazgovaram sa svojim vršnjacima, muškarcima ili ženama, ili s mlađima od sebe, morao sam da govorim na njihovom jeziku. Tanjina metoda bi mi tada od velike koristi bila.

Foto Privatna arhiva

Srpski, mada razdvojen od hrvatskog - jedinstveni slučaj u istoriji da se jedan jezik naziva s dva imena - nije ipak odustao od svoje originalnosti: srpski se čita na dva pisma, ćiriličnom i latiničnom. Lekcija 4 je na ćirilici (Dobar dan...), a lekcija 5 na latinici (Zdravo Romene). Ovo početnicima neće olakšati život. Moja draga Dana, pošto bi na srpski prevela neki od mojih romana, ne bi više bila u stanju da mi kaže da li je svoj prevod pisala ćirilicom ili latinicom. To samo označava u kolikoj su meri, u toj, toliko kompleksnoj i uzburkanoj, oblasti Balkana, ova dva pisma nerazdvojiva. Reče mi, pre neko veče, jedna servirka u restoranu "Osmeh Sajgona" (ulica Mon-Seni, 54, Pariz 18) da su levoruki inteligentniji od dešnjaka jer se služe levom hemisferom mozga. Jesu li Srbi inteligentniji od nas zato što imaju dva alfabeta?

Foto Novosti

Poslednja, 24. lekcija Tanje Šotre posvećena je muzici. Srbi su izmislili turbo-folk, koji me je bombardovao sve vreme bombardovanja 1999. Otad je već dvadeset dve godine prošlo! Vreme je da ponovo učim srpski i da ponovo potražim Beograd, gospodara dva rečna korita: dunavskog i savskog.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)