STARE SORTE OPET U MODI:U toku je sadnja voćaka, raste potražnja za sadnim materijalom

POVOLjNI vremenski uslovi i optimalna vlažnost zemljišta označili su početak jesenje sezone sadnje, tokom koje se u čačanskom Institutu za voćarstvo beleži ogromna potražnja za sadnim materijalom.

Foto V. Ilić

Dok šljiva sa prepoznatljivim domaćim sortama ubedljivo čuva prvu poziciju na listi želja ovdašnjih voćara, sve veći broj poljoprivrednika odlučuje se za podizanje zasada autohtonih vrsta, poput crvene ranke, budimke i kožare, koje se prvenstveno traže za preradu i proizvodnju rakije.

- Upravo je sada idealno vreme za sadnju voćaka. Zemljište je veoma dobro, ima optimalnu količinu vlage i parcele su izuzetno pripremljene. Tradicionalno, kod nas se najviše traži šljiva, naša nacionalna voćna vrsta. Od sorti prednjače čačanska rodna, čačanska lepotica, stenlej i nada, a za sadnicama čačanske rodne svake godine vlada najveće interesovanje - kazao nam je dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Interesovanje za pojedine voćne vrste varira u zavisnosti od prihoda i vremenskih prilika iz prethodnih sezona. Posle niza godina u kojima su pozni prolećni mrazevi desetkovali rod, kajsija ove godine beleži sjajne rezultate, što je odmah podiglo interesovanje voćara za njenu sadnju. Stabilna je i potražnja za dunjom, koja retko strada od mraza, dok su breskva i jabuka u blagoj stagnaciji. S druge strane, kod krušaka se beleži rast tražnje, posebno za sortom viljamovka, koja je uglavnom namenjena za preradu i proizvodnju rakije.

Poslednjih godina sve više pažnje privlače i stare, autohtone sorte, čiji plodovi mahom završavaju u kazanima za rakiju ili se traže zbog specifičnog kvaliteta.

- Poraslo je interesovanje kupaca za jabukom budimkom, kao i kožarom i autohtonim sortama šljive, poput crvene ranke, kojih je na tržištu u Srbiji sve manje. Proizvodnja njihovog sadnog materijala je prilično komplikovana, ali potražnja raste, naročito među proizvođačima tradicionalnih žestokih pića - rekao je dr Jevremović.

Stručnjaci Instituta savetuju voćarima da pre podizanja novog voćnjaka na mestu starog zasada obavezno vode računa o pripremi zemljišta. Najbolje je da parcela odmara nekoliko godina uzgajanjem drugih kultura kako bi se zemlja očistila od patogena, mada je u praksi moguća i brza zamena uz izbor druge voćne vrste i adekvatnu agrotehniku.
Iako stare sorte važe za otpornije, iz Instituta napominju da ni one nisu u potpunosti pošteđene hemijske zaštite.

Dok bolesti retko napadaju stare sorte poput budimke i kožare, insekti i dalje predstavljaju pretnju, pa je pravovremeno tretiranje protiv zaraza, poput jabukinog smotavca, neophodno kako bi rod ostao očuvan.

Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.

Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.

Doncafé. Baš za tebe.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

GALBRAJT: Zapadne sankcije su dale ruskoj ekonomiji prostor za rast

02. 11. 2026. u 19:00

Ekonomija

0 0

BPŠ PREDVIĐENA ZA ISPLATU DEPOZITA ALETA BANKE: Zatražila od NBS dodatni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova

02. 11. 2026. u 18:38

Poljoprivreda

0 1

POKAZATELj DA LI ĆE BITI MOGUĆE UZGAJATI VOĆE: Šta znači "gledaj korov pa planiraj voćnjak"?

02. 11. 2026. u 18:04

Poljoprivreda

0 0

OD JEDNE KOŠNICE DO 700 KILOGRAMA MEDA GODIŠNjE: Sve o porodičnom poslu iz 1920. koji je opstao kroz tri generacije

02. 11. 2026. u 17:37

Svet

Horor u Rusiji kakav se ne pamti! Supružnici pretučeni, kidnapovani pa zverski ubijeni zbog parking mesta

2026-11-01 17:06:00

Svet

Marinu sahranjuju posle 20 godina: Iskasapljena 2006. na putu za prestonicu, detalje zločina otkrila DNK

2026-11-01 15:48:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije