Društvo

PRIHVAĆENI NA BALKANU I U RUSIJI: Goran Šarić o poreklu Roma koje na ovom prostoru datira od 1362. godine

Ј.С.

28. 07. 2022. u 11:38

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

TRIBINU koju je posvetio „belom Romu" i „jednom od najvećih Hrvata" – novinaru Željku Malnaru i „dobrom duhu predavanja" – romskom dečaku kog je sreo i fotografisao na putu do Kulturnog centra, Goran Šarić počinje legendama vezanim za Rome, kako bi najpre ukazao na priče koje su nadaleko poznate i koje se u mnogo čemu preklapaju sa zvaničnim podacima o ovom narodu.

ПРИХВАЋЕНИ НА БАЛКАНУ И У РУСИЈИ: Горан Шарић о пореклу Рома које на овом простору датира од 1362. године

Foto: A. Šemić

On navodi da su prva ozbiljnija istraživanja o njihovom poreklu bila zasnovana na lingvistici, budući da je jezik „jedina knjiga" koju su Romi sa sobom poneli napuštajući Indiju. Šarić gledaoce fotografijama vodi putem koji je za Rome bio sudbonosan, ukazujući i na podatke o njihovim genetskim karakteristikama koji ih potvrđuju kao stanovnike azijskih predela.

Još 1362. godine pominju se u dokumentima na našim prostorima, kada su počeli da se mešaju sa balkanskim narodima. Neki od njih su za vreme vladavine Otomanske imperije prihvatili turski jezik i identitet, dok su drugi albanski i tako učestvovali u etnogenezi ovog naroda. Šarić napominje da su brojne države imale negativan odnos prema Romima, a da su najbolje prihvaćeni na Balkanu i u Rusiji, gde nisu lovljeni, proganjani i ubijani.

Romi su živeli i žive kao svetske lutalice, čuvajući svoje običaje i organizujući život u čergama.

Kao „neprijatelji rasno utemeljene države" mnogo su stradali tokom Drugog svetskog rata, a broj žrtava se procenjuje na milion i po. Šarić navodi da je najveći genocid nad Romima izvršen u NDH, gde je stradala gotovo cela romska populacija – između 25 i 80 hiljada ljudi.

Jedno od njihovih glavnih obeležja jeste „romanipen", odnosno, romska duša ili ukupnost romskog duha, koji mogu posedovati i ljudi koji nisu Romi poreklom. U umetnosti su ovekovečeni na razne načine, a neki od najpoznatijih primera su Bogorodičina crkva u Parizu, Otelo, Karmen, Van Gogova slika Karavani, filmovi Dom za vešanje i Crna mačka, beli mačor, muzika benda Gipsy Kings i brojna druga dela u kojima su romanipen i čergarski način života bili inspiracija za umetničko oblikovanje slike o ovom narodu.

Šarić ističe kako su Srbi i Balkan ponosni na svoje Rome i njihov identitet i na zastavu pod kojom nijedan rat nije vođen i tribinu završava navodom pesme „još jednog od najvećih Hrvata", Džonija Štulića, koji u pesmi „Balkan" peva: „Mi smo ljudi Cigani, sudbinom prokleti / uvijek neko oko nas dođe pa nam prijeti".

Predavanje Gorana Šarića, katoličkog teologa, na temu „Poreklo Roma" može se pogledati na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.


 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OVO I ONO NA DORĆOLU: Matija Bećković na sceni teatra humanosti Fondacije Mozzart

"OVO I ONO" NA DORĆOLU: Matija Bećković na sceni teatra humanosti Fondacije Mozzart