Emotivna ispovest Ane Antić: Držali smo tatu za ruku do poslednjeg trenutka, čast je biti Radomirova kćerka (FOTO)

Svet fudbala plače posle smrti Radomira Antića, rečenica je kojom je špansko izdane nedeljnika „Ola“ počeo priču sa kćerkom proslavljenog srpskog fudbalera i trenera, jedinog koji je u istoriji vodio tri velikana Primere: Barselonu, Real i Atletiko Madrid.

Ovo nije sportska priča o Misteru koji se u poslu proslavio. Ovo je emotivna ispovest Radomirove mezimice Ane, koja govori kakav je bio otac čovek koga je, i za života, poštovao ceo svet.

„Uvek mi je bilo u glavi, da kao kćerka, nastavim očevim primerom, da sama zaslužim poštovanje. Naučila sam, od njega, da je važno imati karakter i biti velikodušan prema svemu“, kaže Ana Antić i dodaje da ne može da sabere sve poruke podrške koliko je porodici stiglo sa svih strana sveta. „Kroz sve te poruke vidim koliko je tata bio voljen, ali mi smo to znali i za njegovog života. Gde god smo sa njim išli osećalo se koliko je poštovan. Mnogi igrači su za Mistera govorili da im je kao otac, a zamislite kakav je bio prema nama. Bio je najbolji muž, tata i deda. Za mene najbolja osoba na svetu. Bila je privilegija biti njegova kćerka.

* Koja je poruka bila najemotivnija?

„Mnoge, ali najviše su u srce pogađale one u kojima su mu se divili kao čoveku i osobi. Danas se čini, skoro, nemogućim da takvi ljudi postoje“.

* Da li vi želite da ga se ljudi takvog sećaju?



„Moja majka Vera je sa ocem sedela tri meseca u bolnici. Nije htela da ga ostavlja samog. Čak i kada je bio u odeljenju za intenzivnu negu pričala mi je da mora da bude tamo jer on sigurno oseća njeno prisustvo, blisku energiju i da mu to pomaže. Ona je anđeo i primer za sve. Venčali su se kada su imali 20 godina da bi ona mogla da ga prati u fudbalskoj karijeri. Dočekali su zajedno 52 godine braka. Ona je o svemu vodila računa, samo su postavke utakmica bile njegov posao“.

* Da li će, kada prođu pandemija i karantin, biti održana sahrana Radomira Antića?

„Da. I on i svi oni koji su ga voleli zaslužili su da se oproste. Prvo u Španiji, a posle i u Srbiji“, rekla je Ana za kraj.