Kezaja DŽons: Najlepše je kad lutam Beogradom

NIGERIJSKA blufank legenda, harizmatični pevač, gitarista, kompozitor i tekstopisac Kezaja Džons (50) održaće u sredu veče i 30. novembra koncerte u beogradskom klubu “Bitef art kafe”, u sklopu serijala “Mjuzikolodži barkafe sešens”. Omiljeni gost Beograda, u srpsku prestonicu stiže peti put da premijerno predstavi neke od kompozicija sa svog sedmog albuma, koji trenutno dovršava.

Poznat po neobičnoj tehnici sviranja gitare, Kezaja je stvorio unikatni stil i žanr koji naziva blufank. To je mešavina bluz melodija i oštrih ritmova fanka, kao i elemenata joruba muzike.

Na pitanje šta beogradska publika može očekivati na večerašnjem koncertu, Kezaja Džons za “Novosti” odgovara:

PROČITAJTE JOŠ - Kezaja Džons za „Novosti“: Bez muzike čovek nije slobodan

- Kada bih se bavio očekivanjima drugih ljudi, nikada ne bih postao muzičar. Publika će videti na bini ljude koji izuzetno uživaju u svirci i vole to što rade, a verujem da zato i dolaze na koncert. Činjenica je da svaki put dobiju drugačije iskustvo i energiju.

* Koliko ste upoznali Beograd, budući da peti put dolazite?

- Ovo je prvi put da imam dva koncerta u Beogradu, čemu se jako radujem. U četvrtak mi je slobodan dan koji planiram da provedem u upoznavanju srpske prestonice. Grad se najbolje upoznaje lutanjem po ulicama. Susrećem različite ljude, ulazim u potpuno drugačije kvartove, sa različitim atmosferama. Definitivno se radujem što ću konačno uhvatiti duh Beograda. Možda se i sretnemo u četvrtak na beogradskim ulicama.

* Kada ste rođeni, u Nigeriji je besneo građanski rat u kojem je poginulo više od tri miliona ljudi?

- U Lagosu se posledice rata nisu tako snažno osetile, jer taj rat nije ni došao do grada. Tada sam bio mali i sećam se da se na televiziji mnogo govorilo o tome. Kasnije se sećam promena na političkoj sceni.

* Vaš otac Ošodolamu Sanjaolu je vođa Joruba naroda?

- U 15. veku postojalo je kraljevstvo Joruba, kojim je vladao kralj koji je pod sobom imao podanike kraljeve. Svaki od tih podanika kraljeva imao je plemiće za oblasti, te plemiće nazivali su vođama, a među njima je bio i ratni vođa. Moj je otac nasledio titulu ratnog vođe. U prošlosti su ratne vođe bile zadužene za upravljanje vojskom u slučaju rata. Danas je ta funkcija više tradicionalna, niko od mog oca ne očekuje da upravlja ljudima u ratu.

* Ipak, niste ga nasledili, postali ste muzičar?

- Očekivalo se da ću slediti očeve stope i naslediti njegovu titulu i posao. To je bio problem mnogima u mojoj generaciji koji su želeli da se bave umetnošću. Jer u to doba sve su porodice smatrale da deca treba da se bave “pravim poslom”. Zato su me i slali u Evropu da završim školu i da se bavim biznisom.

* Iz Lagosa ste otišli u London kao osmogodišnjak, da li se bolje obrazovanje stiče na ulici ili u školi?

- Definitivno je obrazovanje koje dolazi sa ulice bolje. To znanje je razumljivije i pokriva mnogo više životnih aspekata, a ne samo onaj intelektualni. Ne kažem da je školsko znanje beskorisno, ali veoma često biva šturo i bez praktične primene vrlo brzo zaboravljeno. Ono što se nauči kroz iskustvo, nikada se ne zaboravlja. To sam vrlo brzo shvatio svirajući na ulicama Londona i kasnije Pariza.

* Koje moći ima superheroj Kapetan Raged, koga ste osmislili na prethodnom albumu?

- Spajdermen, Supermen ili Betmen ne bi funkcionisali u Lagosu. Tako sam osmislio Kapetana Rageda, jer tu reč koristimo da opišemo nešto potpuno istrošeno ali još u upotrebi. Ovde morate svakodnevno biti brzi i bistri da biste prepoznali šta je istina, šta laž, šta je stvarno, a šta ne. Kapetan Raged ima sve te osobine i podiže ih na najviši nivo.