Novo arheološko otkriće kod Trebinja: Crkva cara Konstantina i carice Jelene nastala pre 5. veka

Dubravko CURAĆ

nedelja, 28. 06. 2020. u 16:30

Ново археолошко откриће код Требиња: Црква цара Константина и царице Јелене настала пре 5. века

Arheološki radovi u selu Gomiljani Foto D. Curać

Stručnjaci Muzeja Hercegovine u selu Gomiljani pronašli ostatke grnčarije i keramike oko zaštićenog nacionalnog spomenika
STRUČNjACI Muzeja Hercegovine u selu Gomiljani, kod Trebinja, rade na arheološkim istraživanjima Crkve cara Konstantina i carice Jelene i grobovima unutar i oko crkve, gde su već pronađeni ostaci grnčarije i keramike, uglavnom iz srednjeg veka, kao i novčići s likom cara Konstantina i bronzana igla pribadača.

S obzirom na to da je Crkva cara Konstantina i carice Jelene zaštićeni nacionalni spomenik, trebinjski arheolozi očekivali su da pronađu vredne istorijske dokaze, ali ono što je značajno i što je novina jeste postojanje dokaza da je taj verski objekat izgrađen mnogo pre nego što se do sada verovalo.

- SAMA arhitektura govori u prilog tome da crkva nije iz 15. veka, nego starija, ali mi zasada, dok se ne završe arheološka istraživanja, ne možemo reći iz kog je perioda. Međutim, ona po svojoj arhitekturi odgovara srednjovekovnim crkvama. Ono što je još važnije, crkva je ukopana u sloj iz 4. i 5. veka, odnosno arheološki sloj koji je nastao rušenjem nekog starijeg objekta, s obzirom na to da je prisutna krovna rimska opeka, kao i rimska keramika - rekla je Ivana Grujić, direktor Muzeja Hercegovine.

U tom sloju, u unutrašnjosti crkve, pronađen je i novac cara Konstantina II, bronzani folis, na čijem aversu je predstavljen lik cara Konstantina Velikog, sa velom na glavi, a na reversu car Konstantin, u stojećem stavu, obučen u togu, predstavljen kao božanstvo.

- Ovakav novac, u čast cara Konstantina, kovao se nakon njegove smrti i predstavlja oboženog cara, a ovaj primerak, po dosadašnjim zapažanjima, iskovan je u kovnici u Aleksandriji 347-348. godine, odnosno 10 godina nakon smrti cara Konstantina Velikog - dodala je Grujićeva.

U SELU Gomiljani postoje ukupno tri crkve koje su proglašene za nacionalni spomenik, kao i dve praistorijske gomile na kojima se nalazi srednjovekovna nekropola s više od 50 stećaka.

- Ceo taj kompleks nalazi se na listi za očuvanje spomenika. Veoma je važno da je Crkva Svetog Đorđa na listi od 2003. godine, dok su Vračevica i Konstantinovica od 2008. na listi nacionalnih spomenika. Ovde je, u stvari, jedan kontinuitet u naseljavanju, od same praistorije do danas - naglasila je Jelena Pujić, kustos arheolog Muzeja Hercegovine.

RUSKI SVEŠTENIK

ZANIMLjIVO je na koji način su počela arheološka istraživanja u selu Gomaljani. Meštani su započeli obnovu crkve, i to na inicijativu ruskog sveštenika koji je, sasvim slučajno, boravio u Trebinju, a još slučajnije stigao u Gomiljane, gde je čuo priču o Crkvi cara Konstantina i carice Jelene. Ruski sveštenik, koji je sve pokrenuo, zove se Konstantin, a njegova supruga Jelena. - Kada smo ispričali ocu Konstantinu da jedna crkva u našem selu nosi ime cara Konstantina i Jelene, on se živo zainteresovao, pošto se i njegova supruga zove Jelena. On nam je predložio da započnemo obnovu crkve i obećao da će pomoći u prikupljanju sredstava - kaže Predrag Milošević, predsednik Odbora za obnovu crkve.





Komentari (3)

Igor

28.06.2020. 18:16

Da je nisu gradili Kelti ili Iliri...e Srbi ni istoriju svoju ne znaju, već im je drugi falsifikovanu nameću!

СОРАБ - Монархиста

29.06.2020. 22:11

Херцеговина - најстарија српска земља и наша прапостојбина. Нажалост, деци у Србији је та историја забрањена.