Mileve se u Rumi malo ko seća

Ako biste pitali meštane Rume da li znaju da je u njihovom gradu živela Mileva Marić Ajnštajn, potvrdno bi vam klimnuo glavom tek svaki deseti. A od onih koji se pohvale informacijom da je slavna naučnica bila njihova sugrađanka, polovina njih ne bi umela da vas odvede do njene kuće. Iako se nalazi u samom centru sremske varoši.

Nisu, međutim, za ovo neznanje krivi Rumljani, već činjenica da je nekadašnji dom porodice Marić već dugi niz godina zarastao u travu i šipražje. Kuća u Železničkoj ulici broj 38, u kojoj je supruga Alberta Ajnštajna stanovala od 1877. do 1892. godine, umesto da bude spomenik kulture, polako propada. Fasada otpada, u obrisima se naziru boje zida išaranog grafitima, a od stakla na prozorima i vratima ostale su samo krhotine.

Da su se proteklih godina ovde prodavale gume i motorna ulja, vidi se u prvom susretu s kućom, jer stara reklamna tabla još upada u oči. Tek posle pažljivijeg posmatranja, pogled se zaustavlja na spomen-ploči koja se stidljivo pomalja, a na kojoj piše da je ovde živela porodica Mileve Marić Ajnštajn. I to je jedini poduhvat koji je, još 2005. moglo da napravi Zavičajno društvo grada, jer je objekat u privatnom vlasništvu. I gradska vlast je, kaže, nemoćna da napravi bilo kakav korak.

- Opština Ruma nije vlasnik ove imovine, pa nema prava da zalazi u posed - navodi Dušan Ljubišić, načelnik Opštinske uprave. - Pošto je objekat privatno a ne javno vlasništvo, nemamo mogućnost da ga zaštitimo od daljeg propadanja, niti da od njega napravimo spomen-kuću.

PROČITAJTE I: Jugosloveni i Rusi ginuli u istim rovovima (FOTO)

Adresa na kojoj bi ova priča mogla da dobije preokret je Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica. Na njihova vrata, međutim, još niko nije pokucao.

- Ukoliko bi se vlasnik objekta izjasnio da je zainteresovan da ga zaštiti, mi bismo mu pružili svu stručnu podršku i izdali mere zaštite i sanacije - kaže istoričar umetnosti Tatjana Jesretić iz Zavoda.

Čarobni štapić bi, ipak, mogla da izvuče i Opština. Ako bi, kako kaže Jesretićeva, Opština procenila da ovo zdanje doprinosi popularizaciji Milevinog lika i dela, a u Zavodu napravili izveštaj da je kuća devastirana, situacija bi se sigurno pomerila s mrtve tačke.

- U idealnim okolnostima, Opština bi mogla i da otkupi ovaj objekat, pa da od njega napravi spomen-kuću. U tom slučaju, ovo zdanje moglo bi da bude proglašeno spomenikom kulture. To, naravno, zavisi od finansija - kaže istoričar umetnosti.

Ukoliko i dalje bude izostajalo to "malo", Grad bi napravio veliku nepravdu prema znamenitoj sugrađanki. Za to vreme, po "lekcije" bismo svi mogli pravo u Barselonu, na velelepni bulevar koji nosi ime naše naučnice.

MITROVČANI PODIGLI SPOMEN-BISTU

KOMŠIJSKA Sremska Mitrovica, u kojoj je Mileva završila tri razreda gimnazije, ponosi se Marićevom spomen-bistom, delom vajara Vladimira Tovića. Za to su se 2005. godine izborile "Sremske novine" i njihov novinar i autor knjige "Naša Mileva" Dušan Poznanović. Iste godine, Rumljani su postavili skromnu ploču na kuću u kojoj je živela.

- Zavičajno društvo grada je na ovaj način želelo da doprinese obeležavanju 130 godina od rođenja naučnice i stogodišnjice nastanka teorije relativiteta - kaže istoričar Đorđe Bošković, muzejski savetnik u rumskom Zavičajnom muzeju. - Ideja je bila da to izgleda mnogo lepše, ali je na kraju ovo ostalo kao jedina opcija.