Reportaže

Vinari po svecu mere godinu

S. BABOVIĆ - D. Zečević

14. 02. 2017. u 19:45

U vinogradima širom Srbije rezidbom loze danas obeležen Sveti Trifun, zaštitnik voćara. U aleksandrovačkoj Župi se nadaju da je zima najzad prošla i da se ovakva neće skoro ponoviti

ODAVNO se, kao ovog 14. februara, nije uz toliko vere ispraćala godina, koju vredni vinogradari mere "od Svetog Trifuna do Svetog Trifuna". Poslednju će zimu, pričaju za "Novosti", srećno ispratiti s nadom da se takva skoro ponoviti neće. Mraz je posejao strah na 2.500 hektara aleksandrovačkog vinogorja.

- Narod se uplašio da li je gidža preživela, pa se malo okasnilo sa orezivanjem - svedoči za "Novosti" poznati župski vinar Rade Ćosić iz Vitkova. - I sam sam bio obazriv, ali na sreću, video sam da nema izmrzotina i da će sve, Bogu hvala, biti dobro. Loša je bila zima, a opet, svi se boljem nadamo.

U Ćosićevim vinogradima, koje je još pradeda Jovan obrađivao, gde "teku" vrhunska tamjanika i čuvena ruža muskant, davno pristigla iz Toskane, vrvi od gostiju i čukununučadi koja nastavljaju tradiciju. Glavni kolačar Župe, Kosta Botunjac u Donjem Zleginju proizvodi vino noar, rizling i sada već slavnu jagodu. Veruje da će zimu pobediti sunce.

- Nadamo se lepom i plodnom periodu, jer je prošla bila zahtevna - priča za "Novosti" Kosta Botunjac. - Orezali smo par čokota loze, kako nalažu vera i dan, prelili čašom crnog vina i za nas tek sada počinje godina.

Ispred Muzeja vinarstva i vinogradarstva, na oglednim vinogradima Srednje škole "Sveti Trifun", koja školuje đake još od 1926. godine, okupilo se na stotine Župljana i gostiju da se pomole zaštitniku voćara i vinogradara. Pripadnici viteškog reda "Monah Dorotej" proslavili su slavu u obližnjem Tršcu, a već 15 godina se okupljaju na Svetog Trifuna, organizovano, u prepoznatljivim odorama. Poručuju da vino nije opijat, već religija.

- Interesantno je da samo nekoliko porodica uzima Svetog Trifuna kao krsnu slavu, otuda je ona slava svih nas u Aleksandrovcu - predočava za "Novosti" viši kustos, istoričar Ivan Brborić. - Srpska štampa spominje okupljanja na Trifundan s kraja 19. veka, ali je izvesno da to nisu bili počeci te slave kod nas.

U Turističkoj organizaciji Aleksandrovac nisu sigurni koliko je sveta "navratilo" u neki od domova 23.000 meštana varoši gde se živi za vino i od vina. Direktor Vladimir Rašković nam kaže da svaka porodična vinarija ugošćava prijatelje.

- Vekovima su ljudi vezani za svoje vinograde - podvlači Jugoslav Stajkovac, predsednik Opštine Aleksandrovac.

ĐACI PRVI KOD ČOKOTA

U vinogradima Negotinske Krajine, u Rajcu, Rogljevu, Smedovcu, Rečkoj i drugim selima poznatim po svojim vinima, i pored snega, radovi u vinogradarstvu, po tradiciji, počeli su na Trifundan. Svog zaštitnika proslavili su učenici i profesori Poljoprivredne škole sa domom učenika "Rajko Bosnić". Čokote su na ekonomiji škole prvo orezali učenici, budući poljoprivredni tehničari uz pravoslavni obred koji su služili monasi manastira Bukovo. U školi nameravaju da podignu još hektar crne tamjanike, autohtone sorte po kojoj je poznata Negotinska Krajina. S. M. J.

I zaista, tragovi poljoprivrede u Župi stari su 7.000 godina, a vino se u Župi pije više od 3.000 godina. Još 1196.godine u Studeničkoj povelji, pominje se da je Stefan Nemanja manastiru darovao župska sela. Knez Lazar imao je podrume u poljani Kruševica. Župljani gaje razne sorte, prokupac, bojadiser, smederevka, sovinjon, semijon, župljanka, neoplanta, šardone, rizling. Da li će molitva na Svetog Trifuna utopliti lozicu, koja se skoro dva meseca "krila" u snegu, videće se na jesen. Juče je posle dužeg vremena sunce sijalo u Župi...

I PROKUPAČKI vinogradari obeležili su juče Svetog Trifuna rezidbom prvih čokota grožđa u naselju Sokolica, pored članova Udruženja vinogradara "Toplica".

- Toplica je uvek bila poznata po proizvodnji kvalitetnog grožđa i vina, a autohtona sorta prokupac poznata je i van granica naše zemlje - kaže Miroljub Paunović, zamenik predsednika opštine Prokuplje. - Dobro je da se u poslednje vreme mladi sve više opredeljuju za podizanje novih zasada i u proizvodnji i preradi grožđa primenjuju nove tehnologije.

Ovogodišnji domaćin slave Jelena Simonović podsetila je da je njen otac, pukovnik Miroslav Simonović formirao prokupačko udruženje vinogradara pre 35 godina.

- Biti domaćin vinogradarske slave je čast i velika privilegija. Bavljenjem vinogradarstvom negujem i nastavljam tradiciju svojih roditelja - kazala je Jelena Simonović.

ZNANjE STEČENO U ŠKOLI PRIMENjUJU U VINOGRADIMA

REZIDBOM vinove loze juče je uSrednjoj poljoprivredno- prehrambenoj školi "Stevan Petrović Brile"u Rumi na simboličan način obeležen Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara, i ujedno ozvaničen početak nove vinogradarske sezone. Iz vinograda koji ima oko 450 čokota vinove loze, đaci i profesori očekuju dobar rod.

- Posle teorijske, naši đaci sada prolaze kroz praktičnu obuku. Imamo razne sorte grožđa tako da učenici mogu da nauče i primenjuju različite načine rezidbe, od kratke do mešovite. Uz učenike treće godine, koji orezuju vinovu lozu, tu su i učenici prve i druge godine koji se uvode u tajne vinogradarstva, sa ciljem da stečena znanja posle prenesu u svoje vinograde - kaže Aleksandar Mišković, nastavnik stručnih predmeta u rumskoj Poljoprivrednoj školi.

S. K.

I U "RUBINU" ZALILI LOZU

SVETOG Trifuna proslavili su tradicionalno i u kompaniji "Rubin" koji imaju najveću površinu pod vinogradima u rodu u Srbiji. Na orezivanju čak 1.200 hektara od Ćuprije do Prećeva bilo je angažovano čak 300 radnika. Na svih 19 lokacija se orezala loza i vinom zalili čokoti.

- Imamo u potpunosti zaokružen proces proizvodnje vina, od sopstvenih vinograda, preko pinterske radionice, gde se izrađuje burad, do proizvodnje vina vrhunskog kvaliteta - kaže dr Danijela Jovanović, generalni direktor kompanije, koja izvozi u više od 20 zemalja od Amerike do Australije.

NAGRADE

SVETI Trifun je i Dan opštine Aleksandrovac, a na svečansti u Domu kulture podeljene su nagrade, pohvale i plakete zaslužnima. Dobitnici najviših priznanja su vicešampionka OI u tekvondu Tijana Bodanović, ambasador Belorusije Vladimir Čušev, dr Anđelka Knežević Bezjak, novinar RTS-a Branko Stanković, Nemanja Jeftović (dobitnik Svetosavske nagrade) i istaknuti funkcioner Milan Šljivić (posthumno).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije