Slikaju freske kao u manastirima

FRESKE oslikavaju kao što su to činili srednjovekovni majstori u manastirima. Na svežem malteru, sa bojama koje sami prave od pigmenata i jaja. Kamen sami razbijaju čekićem u sitne kockice, gotovo istog oblika i uklapaju ih u predivne mozaike. Oni su konzervatori kulturnih dobara, jednog od šest umetničkih obrazovnih profila, koji postoje u "Tehnoartu" školi za mašinstvo i umetničke zanate.

Već na ulazu, "dočekuju" nas đački radovi. Baka među cvećem, koju su izvajali grnčari, a nedaleko od nje i dva penzionera koja igraju šah. To su maturski radovi učenika, koji su sada na studijama primenjene umetnosti. Vitrine u hodnicima pune su ikona, nakita, oklopa, kaciga, štitova, grnčarije koje su napravili učenici. Na zidovima njihove slike, ali i skice kostima kroz epohe.

- Najtraženiji smer je konzervator kulturnih dobara - kaže Nenad Mladenović, direktor škole. - Upisujemo 14 učenika. Ipak, poslednjih godina je manje interesovanje. Ne znam da li je to zbog krize i što roditelji ne vide perspektivu za svoju decu u umetnosti. Za sve tri umetničke škole u Beogradu prošle godine se prijavilo 250 osmaka, a bila su 184 mesta. Pre pet-šest godina imali smo i po 350 kandidata.

Da umetničke profile upisuju deca koja to vole, uverili smo se i sami. Naša poseta nije puno omela konzervatore koji su pažljivo "umivali" fresku iz crkve u Kraljevu i strpljivo od kamenčića stvarali lik rimskog vojnika.

- Na prvoj godini oni nauče sve tehnike slikanja i prave kopije velikih umetnika - objašnjava Mirjana Kesić, pomoćnica direktora. - U drugoj godini slikaju ikone po srednjovekovnim metodama. Sve sami rade, od pripreme drvene ploče koju dobiju, pravljenja boja, slikanja i nanošenja zlatnih listića. Treća godina radi arheološku keramiku, a maturanti uče da slikaju freske, kao što su one oslikivane u srednjovekovnim manastirima.

Police u radionici grnčara-keramičara prepune su predmeta koje su napravile vešte ruke ovih đaka. Mesta ima samo za sedam učenika, pa prolaze samo najbolji. Za grnčarskim točkom, od gline oblikuju predivne svećnjake, maske, kućice za ptice, tanjire, saksije, vazne, krigle... I ovde primenjuju stare tehnike - srednjovekovno pečenje gline na vatri dvorištu, čime se dobijaju fenomenalni prelivi boja. To se jedino još radi, možda, u nekim afričkim plemenima.

Juvelire smo zatekli dok su pravili narukvicu. Pokazuju svoje radove koje su sami kreirali i napravili - dijademe, pero, minđuše, privesci... rade, uglavnom, sa srebrom. Graveri umetničkih predmeta ručno graviraju sve, od stakla do čelika. Obučeni su za sve tehnike. I na ovom smeru ima mesta samo za sedam đaka.

Jedno od retkih zanimanja su zlatari, koji se školuju samo u školi "Politehnika". Među njima su deca koja žele da nastave porodičnu tradiciju, mada ima i onih koji su "zalutali" jer nisu imali dovoljno poena. Školovanje traje tri godine.

- Pravimo nakit od mesinga i bakra, pomalo srebra, dok zlato i ne koristimo - ističe profesorka Nada Mladenović. - Sve recikliramo i koristimo ponovo.

Mladi uče da prave nakit od mesinga i bakra, a pomalo i od srebra,

Foto P. Mitić

UČENICI koji žele da upišu neko od umetničkih zanimanja moraju da polažu prijemni ispit, koji traje tri dana. Mali maturanti moraju pokazati kako crtaju, slikaju i vajaju, a posle prijemnog polažu i malu maturu. Radove učenika ocenjuju akademski slikari i vajari. Đaci koji žele da upišu ove obrazovne profile pripremaju se još od sedmog razreda, a svakog vikenda se i u školi "Tehnoart" organizuju pripreme za prijemni ispit.