Jelen otišao u bajku

UMESTO u kapitalizam, Apatinci su nenadano uplovili u komunizam, onaj o kome su ideolozi pričali tako slatke bajke. Slegli se posle godine od privatizacije svi tektonski, psihološki udari u mislima 1.100 zaposlenih u a. d. "Apatinska pivara".
Prolazimo prostranim "dvorištima" fabrike, ulazimo u sladaru, koračamo pored kilometara blistavih, hromiranih cevi i uređaja, gledamo kako strelovito promiču flaše "rogatog" piva.
Nismo ni u kakvoj predionici. Ali, plastično rečeno, radnici i radnice predu kao najzadovoljnije mačke. Naprosto, u ovim vremenima šokantno deluju osmesi zaposlenih.
- Akcionara, bivših i sadašnjih radnika, kao i ljudi iz prosvete, zdravstva i vojske, ukupno je bilo 7.000 - naznačava Dragan Maleš, predsednik Nezavisnog (i jedinog) sindikata "Apatinske pivare". - Prosečno je svaki akcionar dobio po 45.000 evra. "Pivarci" više, ostali manje.
Šta se dogodilo pa je ova privatizacija ubedljivo, bez premca, najuspešnija u srpskoj privredi? Rukovodstvo mudro (generalni direktor Rade Svilar), radnici jedinstveni, stečeno 67 odsto vlasništva. Pre toga dve dokapitalizacije. Tako se izašo na megdan, u pregovore.
Država se trapavo ponela i u ovom slučaju. Bez znanja Pivare i bez najave je svoj paket (9,37 odsto vlasništva) prodala za 13.000 dinara po akciji. Zašto? Ovo pitanje ostaje otvoreno i sada. Jer, Pivara je, po logici stvari, imala prvenstvo kupovine tog paketa.
Ponovimo, "Apatinska pivara" je u pregovorima uspela da proda 99 odsto vlasništva. Ne 51 procenat, čime bi, isto tako, "Interbru" ili "Hajneken" postali većinski vlasnici. "Izboksovala" se gotovo stopostotna prodaja i socijalni program nezamisliv i za najrazvijenije zemlje Zapada u trajanju od pet godina!
Apatin, grad sa 25.000 stanovnika. Zvanično, Pivara osnovana 1756. godine, a neki pisani izvori govore da se u ovom gradu pravilo pivo i 1700. godine. Sam severozapad Bačke, blizu granica i sa Hrvatskom i sa Mađarskom, Dunavom stiže hmelj. Objedinjena je nabavka sirovina za čitavu Kompaniju.
- Nije bilo krupnijih akcionara sa, recimo, pet-deset odsto vrednosti firme, direktorski kolegijum nije prednjačio prema broju akcija kao u velikom delu srpskih preduzeća izloženih privatizaciji - naznačava sindikalista Maleš. Radnici su bili pripremljeni. Pa, može se reći i psihički.
To se ovako kaže: sladovina se ohmeljava, dobija se ton, prepoznatljiva gorčina, fina aroma. Zanimanje, pivarski kuvar. Pivo se hladi, "zasejava" kvasac, a onda se osuđuje da odleži mesec dana, da bi sazrelo, da bi se stišao kvasac. Ovde se može videti moć pivare.
Siniša Zorić, mašinski ambalažer, posmatra ekran kompjutera. Nije njegovo da misli, samo da reaguje, napominje. Nevenka Majstorović posmatra munjevite okrete boca na liniji etiketiranja. I, svakoga dana siđe sa trake 100 kilometara flaša, kada bi se poređale jedna uz drugu. Drugačije gledano, Apatinska pivara će ove godine proizvesti oko tri miliona hektolitara piva uz razne sokove i ledeni čaj.
- Nisam bio svestan da ću dobiti toliki novac, to je bilo kao da mi je palo sa nebesa - govori radnik Žarko Radaković (46). - Bio je to šok. Ne, nisam išao kod lekara. Onda sam počeo da razmišljam šta ću s novcem. Zbog premišljanja ode i neki evro više.
Radaković je bio podstanar. "Uzeo" kuću za ženu, ćerku i sebe. Sve je lepo opremio. Sinu Saši (20), nezaposlenom mašin-bravaru, kupio jednosoban stan. - Ništa drugačije ni sada ne bih uradio - dodaje Žarko.
Stara, upravna zgrada sa najsavremenijom tehnologijom. Mermer, visoki svodovi, vijugavi hodnici, zadržana rustičnost i duh prohujalog doba, sačuvan sklad oblika. Rukovodstvo tvrdi da novac nije opio radnike. Navode da zadovoljni ljudi bolje rade. Ne brinu, naime, da li će im se deca smrzavati u stanovima, da li će im nemilosrdna Elektrodistribucija iseći struju.
Milenko Mijatović (57), poslovođa punionice, 35 godina staža, žena Aranka, odrasli sinovi Aleksandar i LJuba.
- Spopade me briga - reče Milenko. - Čudno, ali nisam se radovao. Baš čudno kada se sada setim. Mislio sam, lakše je onome ko gleda samo kako će namaći novac hleb da kupi.
Mijatović je novac podelio sa sinovima. Rekao im je: - Pare ne možete trošiti na auta i brzotrošeće stvari.
Milenko i dalje misli da bi čovek, kada već dobije 80.000-100.000 evra to morao da uloži u nešto, pa da obrće novac.
Gde su Apatinci potrošili pare? Stičemo utisak da su svi zadovoljni što su ga se oslobodili. Većina je kupila stanove, i to prvenstveno u Novom Sadu, Beogradu, Subotici. Oni koji su već imali neki obrt (malo ih je), unapredili su proizvodnju. Gotovo svi su obnovili stanove i aparate u njima. Niko nije zaboravio decu!
Beležimo slučaj izgradnje ribnjaka, kupljeno je desetak velikih "DŽon Dir" traktora, dvadesetak kombajna, malobrojni su kupili zemlju.
Neki mediji su pisali i objavljivali da u Apatin dolaze šleperi i šleperi automobila, da se zbog tražnje radnika Pivare dižu cene stanova u Novom Sadu i Beogradu.
- Čitamo takve stvari i rađa se strah - seća se Rade Stepovac (60), sa 40 godina staža u Pivari. I njegova ćerka Tanja mu radi ovde. - Mislili smo, šta ako u Apatin navale razbojnici, da mi otmu unuke?
- Zato smo zadovoljni što smo sve potrošili, uglavnom na pametne stvari - nadovezuje se Milenko Mijatović. - Niko od nas nije zakupio Beli dvor (kafanu sa prenoćištem kod Sombora) i trošio pare na Lepu Brenu. Sav novac dadosmo u pametne svrhe.
Rade Stepovac kupio sebi nova kola, auto i za ćerku i zeta, unucima skutere. Kupio je i stan na Zlatiboru, novu belu tehniku.
Riđokosa Tatjana Kosanović nadgleda boce da pena ne pretera zbog ugljen-dioksida. Ponovo osmeh, LJubica Sekicki, 22 godine radi u Pivari. Sa mužem LJubislavom počela da gradi kuću 1996, "u najgore vreme".
- Presrećna sam - kaže LJubica. - Mogla sam da pomognem ćerki Sanji, koju sam od ovog, pivarskog novca, iškolovala, da obezbedim sina Sašu. Ćerki sam kupila stan u Novom Sadu.
LJubica Sekicki posmatra "ludi tango" pivskih flaša.
- Srećna sam zbog mog LJubislava koji u Prigrevcima u mlinu radi. Tamo ne primaju platu, a on je bio ojađen, postiđen. "Dopravili" smo kuću, a on odmah posadio ruže. Nekako sad lepše hoda kad prošeta šorom širokim.

SOCIJALNI PROGRAM
U PET godina se firma "Interbru" obavezala da sve zaposlene zadrži. Plate su povećane, a obavezna je tromesečna korekcija u skladu sa rastom troškova života. Stranci će poštovati pojedinačni i kolektivni ugovor bez mogućnosti jednostrane izmene. Godišnje će obezbeđivati 600.000 evra za stambenu izgradnju, profesionalnu obuku zaposlenih, socijalni fond i sredstva za rad Sindikata.
- Zapad ne poznaje institucije plaćenog prevoza, društvene ishrane, stambenih kredita, plaćenih troškova lečenja i za lekove humanitarnog fonda, stipendiranja svojih radnika, ni finansiranje sindikata - kaže Dragan Maleš, predsednik Sindikata Pivare. - Još četiri godine imaćemo sve ove prednosti.

NAJUSPEŠNIJA TRANSFORMACIJA
NAŠA vodeća pivara je prošle jeseni prodata vodećoj evropskoj kompaniji "Interbru" za oko 327 miliona evra. Od ukupno 1.562.862 akcije, "Intergru" je kupio 99 odsto. Jedna akcija je koštala 167,64 evra.
- Novi vlasnik se obavezao i da će u narednih sedam godina uložiti 66 miliona evra u investicije, a čak 34 miliona u program marketinga - kaže Danica Radulović, šef u razvojnom sektoru.

APATINSKE RUŽE
U APATINU se slažu da su lepe, stare gradske pesme vezane za Sombor, ali da tamo odavno ne cvetaju niti mirišu ruže. U Apatinu će već iduće godine i najmanji sokak biti asfaltiran. Biće izmenjena sva vodovodna i kanalizaciona mreža, a već je izgrađena nova telefonska, digitalna centrala.
U naredne četiri godine svi zaposleni u "Apatinskoj pivari" imaće rešeno stambeno pitanje. Očekuje se da Pivara pokrene razvoj i drugih grana privrede po kojima je ovaj grad na Dunavu bio poznat, pre svega, brodogradilište.

STROGA TAJNA
NOVAC akcionara bio je u "Delta banci" na posebnim računima. Nijedan haker nije mogao da prodre u svote akcionara na računima. Iza "Apatinske pivare" su garant bile jake svetske banke, a reosiguranje je nadzirala advokatska kancelarija u Londonu. Prema klauzulama eventualni štetni ugovori ne mogu da se naplate.