Država štedi dodatnim porezom na plate

DRŽAVA razmišlja o uvođenju solidarnog poreza, koji bi plaćali vlasnici najvećih plata u javnom sektoru. Ovo je u utorak potvrdio srpski premijer Ivica Dačić, ističući da još nikakve konkretne odluke nisu donete. Iako još nisu poznati procenti opterećenja, niti iznos zarada koji se smatra "velikim", ova ideja nije nova.

Na neophodnost uvođenja solidarnog poreza ukazivao je još letos Fiskalni savet, u svojim analizama, ističući da je neophodno oporezivanje i penzija većih od 25.000 dinara, kao i plata u javnom sektoru većih od 40.000 dinara. Upravo su penzije bile "kamen spoticanja" zbog kojih ova ideja nije ozbiljnije uzeta u razmatranje.

Ekonomisti su u utorak odbijali da prokomentarišu kolike bi uštede mogle da se očekuju od uvođenja nove vrste opterećenja, s obzirom na mnoge nepoznanice.

- Ne znamo obuhvat, osnovice i stope da bi se moglo proceniti da li bi efekti uvođenja tog poreza bili dovoljni za značajniju uštedu u budžetu - kratko je za "Novosti" prokomentarisao ekonomista Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Inače, već postojeći predlog i računica Fiskalnog saveta, koja obuhvata naplatu poreza i na penzije i na plate, doneli bi uštedu od oko 0,6 odsto bruto društvenog proizvoda, što je više od polovine neophodnih ušteda u 2014. godini.

- Reč je o privremenom, solidarnom porezu - stoji u analizi Fiskalnog saveta. - Oporezovao bi se, dakle, samo iznos primanja preko navedenih granica što znači da zaposleni sa platom od 40.000 dinara ne bi imao umanjenje plate. Zaposlenom sa platom od 50.000 dinara bi se plata umanjila za 1.000 dinara, a zaposlenom sa platom od 200.000 dinara bi se plata umanjila za 16.000 dinara. Solidarni porez bi se odnosio na sve zaposlene u javnom sektoru uključujući i javna preduzeća i nezavisne državne institucije poput Fiskalnog saveta, Državne revizorske institucije i Narodne banke Srbije.

Dakle, ukoliko plata iznosi 50.000 dinara, od tog iznosa se oduzima neoporezivi deo od 40.000, pa se na dobijenu razliku od 10.000 dinara obračunava porez od deset odsto, što kao rezultat daje novi iznos plate od 49.000 dinara. Progresivnost solidarnog poreza se ogleda u činjenici da, što je plata ili penzija veća u odnosu na prosečnu, raste i iznos poreza koji se naplaćuje.

- Ukoliko Vlada odluči da najveći teret ušteda podnesu zaposleni u javnom sektoru sa najvišim primanjima, moguće je propisati višu poresku stopu za one sa izuzetno visokim zaradama - objašnjavaju u Fiskalnom savetu. - Analizirali smo scenario u kome se redovna poreska stopa od 10 odsto primenjuje na iznos plate preko 40.000 dinara, dok se viša poreska stopa od 15 odsto primenjuje na iznos plate iznad 80.000 dinara. Praktično, to znači da bi ukupni porez na platu od 110.000 dinara iznosio 8.500 dinara, i to tako što se stopa od 10 odsto koristi na razliku između 40.000 i 80.000, a stopom od 15 odsto se oporezuje razlika između 80.000 i 110.000. Rezultat je za 1.500 dinara viši nego kada se koristi poreska stopa od 10 odsto na čitav iznos plate iznad 40.000.

S obzirom na to da u javnom sektoru ipak nema previše zaposlenih sa ovako visokim platama, dodatne uštede u odnosu na osnovni predlog bi bile relativno skromne i iznosile bi oko jednu milijardu dinara. Međutim, iako uštede nisu velike veća progresivnost bi svakako dovela do pravičnije raspodele tereta štednje.