Po učeniku čak 200 izostanaka!

UČENICI srednjih škola u Srbiji u proseku su odsutni sa nastave tri do četiri nedelje godišnje, a kako "Novosti" saznaju, takav trend nastavljen je i posle prvih mesec dana ove školske godine. I dok su se pre desetak godina, dobre i loše škole prepoznavale po bežanju sa časova, danas te podele nema. Izostaje se i iz gimnazija i iz srednjih stručnih škola koje su "in" među malim maturantima, kao i iz onih koje đaci navode među poslednjima u listi želja. "Najbolesniji" su maturanti, a "epidemije kose đake", uglavnom pred polugodište i kraj školske godine.

Prema rečima Savića Minića, direktora Pete beogradske gimnazije, broj izostanaka po učeniku se kreće od 67 do 200. Najmanje odsustvovanje sa nastave je u prvoj godini, pa se povećava kako idu starije godine. On ističe da je prosek, po učeniku, u ovoj školi oko 100 izostanka tokom školske godine.

- Ima učenika koji su, zbog bolesti, odsutni i po četiri meseca, pa i oni povećavaju prosek, ali generalno sve škole imaju problem sa velikim brojem izostanaka - navodi Minić. - U starijim razredima se ponašaju kao da su na fakultetu, spreme gradivo, dođu i odgovaraju, dobiju pet i onda ih opet nema do sledećeg odgovaranja. Roditelji redovno pravdaju izostanke, uz uredna lekarska opravdanja.

Naš sagovornik ističe da se najviše izostaje kada su pismeni, kontrolni zadaci, zaključivanje ocena... Učenici se vode logikom da im je bolje da ne dođu u školu, nego da pokvare ocenu ili dobiju keca.

- Kako bi se smanjio broj izostanaka trebalo bi rasteretiti učenike - objašnjava profesor Savić. - Oni imaju 33-34 časa tokom nedelje, ali bar još osam sati provedu kod kuće učeći, što je veliko opterećenje. To je kao rad u rudniku. Takođe, potrebno je uvesti oštriju disciplinu za one koji beže sa časova. Sada je moguće pokrenuti postupak za isključenje iz škole ako se učenik ne pojavi na nastavi 150 časova u kontinuitetu.

U PRVOJ beogradskoj gimnaziji "muku muče" sa opravdanim izostancima, dok sa neopravdanim nemaju tih problema. Prosečan broj izostanaka na kraju prošle školske godine, po učeniku, bio je 113. Najviše ih je u četvrtom razredu - 147 po učeniku, a najmanje u prvom - 76. Kako ističe Aleksandar Andrejić, direktor škole, ima učenika koji ne dolaze u školu zbog bolesti ili povreda, ali i onih kojima to nije opravdanje.

- Pre 10-15 godina roditelji, ali i lekari, nisu tako lako pravdavali izostanke - naglašava Andrejić. - Trebalo bi, možda, pojačati kontrolu i ne davati lako opravdanja učenicima koji često izostaju. Takođe, potrebno je motivisati i nagraditi učenike i odeljenja koji idu redovno na nastavu. Imamo đake koji nemaju nijedan izostanak, njih treba nagraditi knjigom ili nečim drugim, kako bi uticali na druge da ne treba izostajati iz škole.

foto D.Dozet

GRAFIČKA škola je već preduzela neke mere, kako bi se smanjio broj izostanaka učenika, kojih je na kraju prošle školske godine, u proseku, bilo - 134 u prvoj i 190 u četvrtoj godini.

- Više roditelji ne mogu da opravdaju izostanak telefonom, već moraju lično da dođu i pismeno obrazlože razloge izostanka, na obracu koji daje škola - objašnjava Miloš Bukumira, direktor škole. - To mogu da urade najviše tri puta u toku polugodišta i to samo za jedan dan. Razredne starešine su dužne da svakog meseca podnose izveštaj o broju izostanaka. Nema više tolerancije za kašnjenje na prvi čas. Ne može se ulaziti u učionicu kako ko stigne ceo prvi čas. Sada se toleriše pet minuta od početka časa, a svi koji stignu kasnije ne mogu da uđu u učionicu dok se ne završi prvi čas.

Bukumira ističe da se u domu zdravlja proveravaju lekarska opravdanja, ako su sumnjiva. On dodaje da se dešava da su pečati nejasni, šifre čudne, đaci donose opravdanja, a roditelji nikad nisu došli u školu... pa je očigledno da nešto nije u redu.

PREMA rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda, u prvoj godini sa časova beže učenici koje je "mašina ubacila" u školu koju nisu želeli, ali nisu imali dovoljno bodova za ono što ih interesuje. Kako ističe, reč je uglavnom o školama koje nisu popularne i upisuje ih mali broj učenika, pa đaci samo traže način da ih napuste i odsustvuju i po mesec i po dana.

- U gimnazijama i srednjim stručnim školama koje su "in" učenici su, uglavnom, redovni u prvoj i drugoj godini, a onda kreće izostajanje - smatra Antić. - Četvrta godina je u ovim školama poznata kao "godina bežanije" i pripremanja za polaganje prijemnog, tako da više liči na studiranje nego na školovanje. U maju i junu gimnazije i srednje stručne škole su poluprazne.

Antić smatra da bi testiranje sposobnosti učenika za neko zanimanje trebalo da bude bitno prilikom upisa srednje škole. Tako bi učenici upisivali ono što vole, a ne škole koje su primorani. Takođe, neophodna je i samodisciplina da imaš obavezu da dolaziš u školu svaki dan, kao da ideš na posao.

ČETIRI MILIONA ČASOVA

U MINISTARSTVU prosvete nismo dobili aktuelne podatke o broju izostanaka u školama u Srbiji. Prema onima za školsku 2013/14. godinu, osnovci i srednjoškolci su pobegli sa više od četiri miliona časova. Kada se izostancima bez pokrića dodaju i opravdana odsustva - u školske dnevnike ubeleženo je oko 50 miliona izostanaka!