Momčilo Gavrić - najmlađi vojnik Prvog svetskog rata

B. SUBAŠIĆ

subota, 31. 08. 2013. u 21:32

Момчило Гаврић - најмлађи војник Првог светског рата
Branislav Gavrić otkriva istinu o ocu Momčilu, najmlađem vojniku Prvog svetskog rata: Grci mu postavili zlatnu ploču na Krfu. Proživeo golgotu i u ratovima i u miru

JOŠ malo pa će proći pun vek od početka Prvog svetskog rata, a po najmlađem savezničkom vojniku Momčilu Gavriću u Srbiji se ne zove nijedna ulica, škola ili kasarna. Rođen je u maju 1906, a u avgustu 1914. postao je ratnik. Učestvovao je u Kolubarskoj bici, albanskoj golgoti, ranjen je na Kajmakčalanu, učestvovao u proboju Solunskog fronta i demobilisan je sa dvanaest godina kao najmlađi podnarednik na svetu.

Momčilo nema spomenik čak ni u rodnoj Trbušnici, gde mu se sudbina prelomila kad je Hrvatska domobranska 42. divizija Austrougarske vojske izmasakrirala njegove roditelje, sedmoro braće i sestara i baku.

- Velika dobrotvorka Lejdi Pedžet zvala ga je srpski vitez. Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu. Francuski predsednik Miteran mu je 1985. dodelio orden, a general Lepardije je rekao: „Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poljima“ - kaže Branislav Gavrić, sin najmlađeg vojnika u 33 vojske koje su učestvovale u Prvom svetskom ratu.

O tragediji i podvizima Momčila Gavrića počelo je stidljivo da se govori tek osamdesetih godina prošlog veka. Heroj je umro 1993, a o njegovim stradanjima posle ratova i danas se ćuti.

NAREDBA VOJVODE MIŠIĆA TOKOM obilaska Drinske divizije na Kajmakčalanu, vojvoda Mišić se zapanjio kad je u rovu video jedanaestogodišnjeg dečaka u uniformi. Strogo je upitao majora Tucovića šta dete radi na Kajmakčalanu. - Gospodine vojvodo, kaplaru Gavriću je neprijatelj ubio roditelje, sedmoro braće i sestara. S nama ratuje još od Cera, bio je na Kolubari, prešao Albaniju, disciplinovan je i ranjavan - odsečno je raportirao major Tucović. Po naređenju vojvode Mišića istog dana je kaplar Gavrić unapređen u podnarednika, a naredba je pročitana u svim jedinicama srpske vojske.

- Hapsili su ga bivši neprijatelji, austrijski oficiri u jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci. Dva puta su ga u logor zatvarali nemački okupatori, a pred streljački stroj su ga izveli i partizani. Hapsila ga je Ozna kad je rekao da nam Albanci nisu braća u vreme kad su Broz i Enver Hodža bili veliki prijatelji - kaže Branislav Gavrić.

Njegov otac do smrti nije mogao da prežali što su Srbi dva puta pravili Jugoslaviju s ljudima koji su činili najstrašnije zločine nad njima. Osuđivao je kralja Aleksandra i Pašića, a još više bivšeg austrougarskog vojnika Josipa Broza.

- Celog života mučila ga je slika tela pobijenih roditelja, braće i sestara u dvorištu kraj kojih su šenlučili vojnici hrvatske „Vražje divizije“, u kojoj je bio i Josip Broz. Na najstrašniji način Momčilo je saznao da zločine u Mačvi nisu činile neke „Švabe“, već vojnici iz Hrvatske i Bosne, koji su govorili istim jezikom kao i njihove žrtve. O tome je morao da ćuti u dve Jugoslavije, naročito u Titovoj - gorko konstatuje Gavrić.

Kad se pročulo da austrougarske trupe ubijaju sve pred sobom u Mačvi i Pocerini, Momčilov otac Alimpije poslao je osmogodišnjeg sina kod strica s porukom da spremi nejač u zbeg. To je spaslo glavu mališanu. Kad se približio kući i video svoje najdraže zverski pobijene, kozjim stazama se zaputio u vrleti Gučeva da pronađe srpske vojnike. Pred komandanta Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije, majora Stevana Tucovića, brata socijaliste Dimitrija, doveli su dete, iscepano i krvavo od probijanja kroz žbunje i šipražje.

- Ispričao je šta se desilo njegovoj porodici i tražio top da ih osveti. Iste večeri poveo je baterijskog izviđača, Zlatiborca Miloša Mišovića u selo, da mu pokaže neprijateljske položaje. Zajedno su bacali bombe i svetili Gavriće. Tad su postali nerazdvojni - priča Branislav Gavrić.

Za junaštvo u bojevima na Gučevu i Kolubarskoj bici mali Momčilo unapređen je u čin kaplara, najmlađeg na svetu. Početkom 1915. preživeo je epidemije koje su desetkovale stanovništvo Srbije. Poslednji se povlačio sa svojim „Drincima“ pod teškim borbama, jer je divizija imala zadatak da štiti nepregledne zbegove u klisuri Ibra. Držeći se za šinjel ratnog poočima Miloša, mali Momčilo je prešao preko zavejanih albanskih planina.

- Uvek je pričao kako su Arbanasi iz zaseda mučki napadali i pljačkali srpske zbegove, kolone živih kostura. Miloš je pazio Momčila, davao mu zadnji zalogaj, nosio u naručju. Jednom je visoki Zlatiborac iznemogao seo u sneg i rekao mom ocu da nastavi sam. Momčilo se sklupčao uz njega i rekao da neće da ga ostavi, da će umreti s njim. To je dalo snagu žilavom gorštaku da nastavi mučni marš kroz smetove - kaže Branislav.

Kad su srpski mučenici stigli do mora, nije bilo obećane savezničke pomoći. Umirali su na ulicama. Tek posle pretnje ruskog cara Nikolaja da će potpisati separatni mir s Nemcima ako zapadni saveznici ne pomognu Srbima, stigle su „lađe francuske“.

- Na Krfu je moj otac dobio prvu pravu uniformu, u kojoj je 1916. otišao na Kajmakčalan. Ratni drug, u civilu učitelj, u pauzi bitaka učio ga je pismenosti. Nastavio je s podučavanjem u bolnici, jer su obojica bili ranjeni. Jednog dana došao mu je u posetu nepoznat čovek i poklonio mu sat i švajcarski nožić. Bio je to Arčibald Rajs - priča nam Gavrić.

SIN DRINSKE DIVIZIJE „DRINCI“ su mališana zadržali kao „sina divizije“. Jedan od ratnika, krojač u civilu, od starih šinjela mu je sašio uniformu i šajkaču. Vojnici su mu dali pušku sa skraćenom cevi. Na nožicama je nosio stare opanke, jer nije bilo tako malih cokula. U vojnim izveštajima ostalo je svedočanstvo o dečaku Momčilu koji nije hteo da ode od topova i skloni se u rov kad neprijatelj zaspe bateriju uraganskom vatrom. - Oca nisu mogli da zadrže u rovu. Na kraju su ga pustili da povlači konopce - okidače topova - kaže Gavrić.

- Posle proboja Solunskog fronta peške je stigao do Beograda i nastavio ka Sloveniji, gde je na Karavankama branio „braću“ od Italijana. Kad se „Drinci“ vratiše u Beograd, pukovnik Tucović mu izdade poslednju naredbu, da ide u Englesku, čiji su dobrotvori preuzeli brigu o školovanju srpskih siročića. Bio je jedini dvanaestogodišnji đak u podoficirskoj uniformi - kazuje Branislav.

Posle tri godine u gimnaziji „Henri Rajt“, stigla je Pašićeva naredba da se sva srpska deca vrate, jer su neophodna Srbiji koju je rat prepolovio. Siročiće su, umesto lepe reči, na beogradskoj železničkoj stanici sačekali žandari sa zadatkom da ih razvode kućama. U Trbušnici je zatekao stariju braću, demobilisane ratnike, kako životare u bedi. Odlučio je da krene svojim putem.

- Radio je mnoge poslove u Šapcu i Beogradu dok mu neočekivano 1929. nije stigao poziv za regrutaciju. Javio se u kasarnu u Slavonskoj Požegi i rekao da je četiri godine ratovao, da je ranjavan i nosilac Albanske spomenice. Oficir Hrvat izdrao se i tražio da napiše priznanje da laže. Otac nije hteo to da uradi i odležao je dva i po meseca u zatvoru. Austrijski oficiri koji su vodili novu jugoslovensku vojsku, na svakom koraku su se svetili ratnim pobednicima, gubitnicima mira - priča Branislav.

Posle vojske Momčilo se vratio u Beograd i završio grafičarski zanat i obuku za vozača. Oženio se Kosarom, s kojom je radio u fabrici hartije „Vapa“.

- Mobilisan je pred Aprilski rat 1941. u artiljerijski puk Vojske Kraljevine Jugoslavije u Kolašinu. Sa grozom se sećao te vojske koja mu se raspadala pred očima. Najodvratniji su mu je bili krađa i uništavanje topova. S tugom se sećao kako su „Drinci“ čuvali i pazili svoje oružje. Njegovu diviziju zarobili su Nemci i okružili bodljikavom žicom, ali je on uspeo da pobegne - pripoveda Gavrić.

Uspeo je da se vrati u Beograd, gde su prijatelji uspeli da ga vrate u fabriku „Vapa“, gde je bio asistent Jevrejinu koga nacisti nisu dirali do 1943, jer im je bio potreban kao stručnjak.

- Tada su ih uhapsili obojicu. Oca su odveli u logor na Banjici, odakle je pušten posle nekoliko meseci. Postoje pretpostavke da je spasen zahvaljujući Dragom Jovanoviću, zloglasnom šefu policije. On je njegov dosije pokazao Nemcima a ovi su pustili starog ratnika. Otac je s radošću dočekao oslobođenje 1944. ali mu je ono brzo preselo. Neko ga je optužio za kolaboraciju i izveden je pred streljački stroj. Srećom, naišao je skojevac kome je tokom okupacije davao dragoceni papir, i to ga je spaslo od smrti - navodi Branislav.

Ipak, to nije bio kraj Momčilovim mukama, iako se povukao u sebe i retko je s kim razgovarao.

- Aktivisti „Narodnog fronta“ došli su 1947. na vrata našeg stana i tražili novčani prilog za „bratski narod u Albaniji“. Otac preko toga nije mogao da pređe, rekao je: „Ne dam ništa Arbanasima. Osetio sam ja dobro to njihovo bratstvo 1915. kad su nas ubijali“. Zbog toga je osuđen na godinu i po zatvora. Kad se vratio, dugo nije govorio. Sporazumevao se samo pokretima ruku i mimikom. Mislili smo da je onemeo. Kasnije je počeo da govori, ali do smrti nije rekao gde je bio u zatvoru i šta su mu radili - seća se Branislav Gavrić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (41)

Branislav Popovic

31.08.2013. 21:53

Pisao sam odrednicu o Momcilu Gavricu za drugi tom Srpskog biografskog recnika. Slucajno sam naisao na pricu o Momcilu u Politici i onda sam predlozio da njegova biografija bude uvrstena u SBR, sto je ondasnji urednik akademik Cedomir Popov rado prihvatio. Nisam uspeo da kontaktiram njegovog sina, jer nisam uspeo da nadjem broj telefona. Napisao sam biografiju najbolje sto sam umeo, ali eto ostao sam "kratak" za neke podatke. Biografija postoji i na sajtu Matice srpske.

djura cvorovic

01.09.2013. 00:21

danas u beogradu nemamo ulicu sa njegovim imenom,nazalost takva je srbija jede svoju decu a koje kakvim dizemo kuce cveca i zalimo im supruge

Ziska

01.09.2013. 00:49

Neverovatno koliko smo mi ustari sami sebi zla naneli i neverovatno da smo stvarno napravili zemlju sa "bracom" posle tih zlocina u Prvom svetskom,koji su tada imali razlog za sve to da mi je znati,u Drugom svetskom razlog je bio taj sto smo bili vodeci narod u Jugi a normalno mi smo je i stvorili,mi ih i oslobodili ali smo bili bas bas "zli" prema njima pa su odlucili da nas trpaju zajedno sa Jevrejima u logore i da nas bacaju u jame i posle svega opet Juga ali ovaj put komunisticka,bolesni smo

Stepa

01.09.2013. 01:49

Veliko postovanje za velikog junaka Momcila Gavrica. Kakva dirljiva prica. Skrenuo bih paznju citaocima na dve stvari: - na feljton Novosti od pre 1-2 godine o secanjima Solunskih ratnika, sta su zatekli kod svojih kuca kad su se vratili iz rata, takodje veoma, veoma potresno - ovo je drugi slucaj pored Milunke Savic, da su Nemci iz postovanja prema herojima svojih protivnika iz prvog svetskog rata oslobodili iz logora Banjica. Mozemo misliti o Nemcima sve i svasta ali i veliko postovanje za ovo

darko

01.09.2013. 03:09

Spomenko Gostic kao Momcilo Gavric, iz zelje za osvetom,djecak odlazi u rat... Zbilja,koliku je gresku napravio Aleksandar Karadjordjevic.A mogli smo da imamo veliku sopstvenu drzavu,danas bi ta zemlja bila ekonomski jaka,stabilna,zemlja svih Srba... Ali,istorijsko kolo se okrece,tako da sam vise nego uvjeren da ce nasi potomci zivjeti u Velikoj srpskoj drzavi. Neka je vjecna slava slava svim junacima koji su pali za slobodu naseg naroda. Hvala im. Pozdrav iz Niksica,iz ponosne i krsevite CG. :)

Боривоје

01.09.2013. 13:14

@darko - Има одговорности Краља Александра, али будимо реални велике силе су направиле Југославију, када им је требала , као што су је и разбиле, када им више није била потребна.

Ilija

01.09.2013. 13:41

@darko - Шта ће нашим потомцима остати да бране кад нас "наши" политичари цјепају и ово мало Србије што је остало

Jabre

01.09.2013. 03:38

Vidite šta su ljudi osim Momčila bilo je još dece koja su se javljala kao dobrovoljci da idu u rat za slobodu. Jednog malog su odbili četnici početkom veka, kasnije je kao dobrovoljac poginuo u cerskoj bitci. Majke su pisale vojnicima da se ne predaju ako nisu ranjeni jer je toliko momaka izginulo. A danas smo videli one degenerike koji su se krili po ormarima. Takve treba kastrirati.

iz glave

01.09.2013. 08:34

apostoli jada i prometeji nade ... i danas kada zvanično vlada neverje i bezumlje oni nam držeći luču osvetljavaju put u slobodu a mi plaho i lakomo oklevamo... koliko sam dosad otkrio ovakvih "neznanih" junaka, uvek sam se zapitaio da li nam treba spomen neznanom junaku, da li je i to planski radi našeg odklona od razuma, pored ovolikih blještećih divova... u svece ga treba okovati

vlada

01.09.2013. 09:13

Svetao primer ovog decaka,a kasnije coveka treba da nam bude nauk da nikada vise ne napravimo greske zbog kojih ce nasa deca patiti. Ovakav junak zasluzuje spomenik za svoja dela,kao primer kako se voli i cuva svoja porodica i zemlja

hiko

01.09.2013. 09:39

srpska mitomanija nema granica. komunisti imali boska buhu ali vi morate jos manjeg da nadjete. jos malo pa cete I djecu od 2 godine proglasavat vojnicima . bla bla bla...

slaj

01.09.2013. 12:25

@hiko - Koji to,, vi,, ,Hiko,valjda si hteo da kazes ,,mi,, jer ako si promenio veru nisi genetiku ,i dalje si srbin

panter

01.09.2013. 13:42

Austrougarskim konjusarima nikada nije trebalo dozvoliti da u dju u srpsku zemlju. Trebalo je napraviti Veliku Srbiju koja bi se granicila sa Nemackom. Nadam se da ce istorija jednog dana da se ispravi.

ranko75

18.01.2014. 10:07

@panter - Trebalo je napraviti veliku Srbiju, kazes. Nama je to trebalo, ali onima koji o tome odlucuju nikada nije, i nece ni biti. Mi kakvi smo podkupljivi, losi i neposteni niokada necemo moci da to uradimo sami protiv njihove volje Trebamo menjati sebe.

ns277

01.09.2013. 14:16

@ - Neka Kusturica snimi film o hrabrom decaku da ceo svet vidi id a se nikad ne zaboravi njegovo ime!!!

ACA B.

01.09.2013. 14:47

Velika je sramota da u Begradu ovaj Srpski junak nema spomenik ili ulicu,a da jedan hrvat austrougarski vojnik iz ozloglasene jedinice koja ucestvovala u pokolju Srba i Momcilove porodice ima kucu cveca na Dedinju.

Sanja

01.09.2013. 15:41

NIsam shvatila odakle je Momcilo Gavric rodom, gde je selo Trbusnica? Divna prica, Novosti u poslednje vreme imaju sjajne tekstove vezane za ovu tematiku, samo tako nastavite.

per4mance

01.09.2013. 21:43

@Sanja - Trbusnica je, tada selo pored Loznice, danas sirenjem grada prigradsko naselje Loznice

Карту у шаке

01.09.2013. 22:00

@Sanja - Трбушница се налази крај Лознице, у Мачванском округу, у областо Јадар. Ето, шта је црвено и жуто образоавње учинило, да ни оволицку Србију Срби не познају . А знају где се снима Фарма и прате лупетања пропалица које се тамо скупљају

prota

01.09.2013. 16:39

Neka ti je vecna slava! Knjigu o "sinu Drinske divizije" procitao sam pre 21 godinu i bio sam fasciniran poduhvatom mladog vojnika,a danas sam zgranut da ni jedna ustanova ili ulica ne nosi njegovo ime,pa cak i u njegovom selu,E SRBIJO MEDJU SLJIVAMA!

per4mance

01.09.2013. 21:45

Ne samo da nema u Beogradu ulice, nego nema ni u Loznici, iz koje je Momcilo... Takodje, osim sto se Grad nije setio, cudi me da nikadda nije pravljena nikakva peticija u gradu kako bi neka od ulica dobila ime Momcila Gavrica

coa

01.09.2013. 22:29

nista cudno,uvek posteni nagrabuse,a proslave se ljige i izdajice , sramota me da spomenem tita a kamoli ostale. pu ,pu , i moj deda isao u zatvor jer je rekao da ce albanci da dodju do nisa,i dosli su.

đorđe5656

02.09.2013. 10:16

@dragan - Hajde što je žalosno što se o tome ništa do sada nije znalo, ali je još žalosnije šta nam uradiše kralj aleksandar, pašić i tito/ne zaslužuju velika slova/ sve je moglo biti drugačije da su razmišljali kao Momčilo a on je pošteno odužio dug domovini za razliku od mnogih drugih.

Ruben Lonuestro

02.09.2013. 14:32

@dragan - ali zato postoje stotine bulevara Kardelja, kumrovackog kaudilja, lole ribara, dzeme bijedica itd. itd. Srbija pred nestenkom, kako se ponela prema svojoj deci - nista bolje ni ne zasluzuje.

Sigurica

02.09.2013. 00:02

@ - Poštovani gradjani Srbije, dok su nas u školama učili o Josipu našu pravu istoriju su gurali pod tepih, na kraju stvarno ispade da smo mi najstariji ali ne mogu reći i da smo najpametniji.Mnogo toga treba dodati u istorijskim udžbenicima kako ne bi dozvolili ono što nam se polako priprema jer će mo jednog dana opet doći u situaciju da po podrumima šapućemo o našim slavnim i hrabrim zemljacima.Svetao je primer da su mnogi od bas učili a žalosno je to što sami o sebi ništa ne znamo.

Gordana

27.10.2013. 09:25

@kerber52 - Sta da cekam, bre ! Citaj tekst i ne izigravaj civilizovanog ! Dete se zbog "civilizovanih" naslo gde se naslo ! A da ti nisi mozda jedan od njihovih potomaka, pa hoces jos da dodajes !

dorcolka

18.09.2013. 21:30

Stidite se Vi potpisani kao HIKO! Sram Vas bilo! Da ste samo jednom krocili u muzej Srba u gradu Krfu na ostrvu Krf shvatili bi ste da niko nista ne izmislja i nemora da stvara Srbija sebi nove junake. Suvise je ona junaka dala. Svaka srpska kuca je u prvom velikom ratu dala najmanje po jednu musku glavu. Mi smo svesni da takvi kao sto ste Vi bi voleli da nas i nema. Zato ne treba da se oglasavate, pa Vas molim da i ne citate nase novine, ostavite Vi to nama Srbima.

Pedja RS

17.07.2014. 01:11

Moже ли ми неко рећи гдје се тачно налази златна плоча (који дио Крфа) коју су Грци подигли Момчилу Гаврићу?

Tablete protiv lajanja

06.02.2017. 17:53

I biće među sljivama, dok se ne naučimo istinihttps://www.planplus.rs/vozdovac/ulica/kaplara-momcila-gavrica/992500038