Laurija: Srbija mora bolje da štiti bogato kulturno blago

Milica OSTOJIĆ

05. 01. 2020. u 16:15

Лаурија: Србија мора боље да штити богато културно благо

Foto M.Ostojić

Čitaocu na Zapadu predočio sam lepotu tursko-balkanske arhitekture, kaže istoričar umetnosti

SPECIJALNO ZA NOVOSTI:

RIM


SRBIJI istinski nedostaje menadžment u turizmu. Na postdiplomskim studijama na univerzitetu gde radim, upravo učim studente o tome kako zaštititi, sačuvati, predstaviti i promovisati kulturna dobra Italije. Srbiji to nedostaje. Ljubav prema sopstvenoj kulturi, istoriji, svest o velikom značaju srpske arhitekture, jer građani ne shvataju njenu istorijsko-artističku vrednost, a pre svega kulturološku. Ta prošlost u Srbiji treba da bude sačuvana, zaštićena i pre svega vrednovana. Potrebno je zaštititi to blago, jer je ostalo malo od te izvanredne arhitekture.

Ovako, u razgovoru za "Novosti", govori Andrea Laurija, italijanski istoričar umetnosti, kritičar, profesor na postdiplomskim studijama univerziteta "Nikolo Kuzano" i "Tor Vergata", veliki poznavalac balkanske kulture. Laurija je nedavno izdao knjigu "Rezidencijalna tursko-balkanska arhitektura i nezavisnost Srbije", veoma detaljnu i dragocenu studiju kojom je, kako kaže, želeo da zapadnim čitaocima približi ovu tematiku, o kojoj gotovo ništa ne znaju.

- Čitalac u Srbiji mora da razume da je ova knjiga napisana za čitaoca na Zapadu, jer prosečan Italijan ne poznaje niti istoriju Otomanskog carstva, niti istoriju Srbije, pa tako ni otomansku arhitekturu. Preko moje knjige može da razume šta je bila Srbija pre i za vreme Otomanske imperije - kaže Laurija.

PROČITAJTE JOŠ: Peter Handke: Oživljavaju me Srbi sa Kosova

* Odakle vaša zainteresovanost za bavljenje ovom temom?

- Posećivao sam Beograd kao mali, jer smo u njemu imali rođake. Potom, nakon završenih studija istorije umetnosti, one bele građevine koje sam gledao tokom godina počinju da bivaju sfera moga interesovanja. Poželeo sam da na završetku Akademije lepih umetnosti uradim tezu o tursko-balkanskoj arhitekturi u Srbiji, i tako je nastala moja knjiga. Boravio sam, radi istraživanja, u Beogradu i posećivao Arhitektonski fakultet. Mnogo su mi pomogle srpske kolege profesori, a naučio sam ćirilicu da bih mogao da iščitavam već postojeće tekstove na srpskom jeziku.


* Očarani ste otmenošću građevina iz perioda koji ste izučavali, a kao najlepši primer navodite Konak kneginje Ljubice...

- Oduševljen sam tim linijama i elegancijom Konaka kneginje Ljubice, koji predstavlja maksimalnu realizaciju tursko-balkanske kulture, ali i jednostavnije građevine su me fascinirale, kao što je kafana "Znak pitanja" ili Konak u Čačku. Te građevine su različite, ali se vidi evolucija u stilu, izgradnji... Veoma su impresivni ta jednostavnost i specifičan bliskoistočni šarm, što sveukupno postaje bogatstvo srpskog stila.

Foto M.Ostojić


* Ističete da je Konak spoj otomanske arhitekture sa elementima Zapada, čime je stvoreno nešto jedinstveno...

- Konak kneginje Ljubice i, potom, Konak kneza Miloša konstruisao je Miloš Obrenović. Ovaj prvi maksimalni je izraz tursko-balkanske arhitekture, ali srpsko-balkanskog stila. Čitava zgrada odiše jednostavnošću i elegancijom, a ima specijalni šarm, zbog detalja koji potiču sa Zapada, ali sa orijentalnim ukusom. Studirajući svaki detalj, shvatio sam veliki značaj i vrednost kako istorijsko-arhitektonski, tako i estetski. To jeste arhitektura tipična za severni deo Srbije, to jest Beograd. Kada je Miloš poželeo da sagradi konak kneginji Ljubici, otišao je u Istanbul da traži arhitektu, jer je tada Beograd bio na periferiji turske imperije. Miloš je, u stvari, želeo da nadmaši pašu. Ista stvar je sa Sabornom crkvom, koja arhitektonski, spolja, nema nikakva pravoslavna obeležja - sagrađena je u stilu klasicizma sa elementima kasnog baroka. To je bio politički izbor Obrenovića, on gradi crkvu sa visokim zvonikom jer želi da zvonik bude viši od minareta.


* U knjizi opisujete i karakteristike srpskog društva i prelazak Srbije iz orijentalizovane zemlje u evropsku.

- Umetnost je uvek jedan istorijski argument, i da bi se razumela tursko-balkanska arhitektura, ponajviše u Beogradu početkom 1800. godine, potrebno je bilo analizirati i promene u društvu. To sam uradio zbog italijanskog čitaoca. Dinastija Obrenović vlada zemljom, i uprkos izboru da se grade građevine u otomanskom stilu, počinje da u taj stil ubacuje elemente Zapada. Rečju, kada je na presto došao Miloš Obrenović, tursko-balkanska arhitektura dostiže svoj vrhunac, nema više muslimanskih obeležja, arhitekte počinju da uvode elemente zapadnog stila. Pašin konak, Manakova kuća, Konak na Topčideru, Gospodar Jovanov konak u Čačku, Amidžin konak i Šaren konak u Kragujevcu - evidentne su razlike u arhitekturi i inovacije. Rađa se jedna vrsta srpskog klasicizma.


PROČITAJTE JOŠ: Handke za Novosti otkrio istinu o pasošu SRJ i državljanstvu


* Kažete da nismo narod koji pripisuje veliki značaj vrednostima kulturne baštine, kao što to čini Italija.

- Tačno. Balkansko-turska arhitektura je ono što Srbija ima. Napisao sam knjigu sa tačke gledišta jednog Italijana koji živi u zemlji čija kulturna baština predstavlja gotovo 70 odsto sveukupne svetske kulturne baštine. Mi imamo ogromnu tradiciju u zaštiti i konzerviranju kulturnih dobara, i žao mi je što to tako nije i u Srbiji. Bolja turistička promocija kulturnih vrednosti svakako bi donela i ekonomsku korist vašoj zemlji. Mogu da kažem da u Srbiji postoje akademski obrazovani i izuzetni stručnjaci u oblasti koju sam izučavao, ali ja sam hteo da kao zapadnjak i umetnički kritičar doprinesem jednoj kritičko-estetskoj analizi kojom bih ukazao na veliku vrednost i značaj onoga što Srbija ima.

Foto M.Ostojić

PREDGOVOR PROFESORA TANASKOVIĆA


PREDGOVOR za knjigu Andrea Laurija napisao je dr Darko Tanasković, naš bivši ambasador u Unesku, eminentni univerzitetski profesor, islamolog i erudita.

Tanasković je, odajući priznanje autoru za izbor teme o kojoj se u Italiji zasigurno zna malo, uveren da će ova studija pokriti veliku prazninu u postojećoj italijanskoj naučnoj literaturi. Profesor ističe da je posebno važno to što je Laurija koristio i istraživanja naših stručnjaka objavljena na srpskom jeziku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Bato

05.01.2020. 17:06

Zahvalnost Andrei na poznavanju naše kulture, njegovoj naučnoj sistematičnosti, jakoj želji...