ŠURDA NIJE PREBOLEO SMRT SINA: Večnost ga je ponovo spojila sa Gagom

R. RADOSAVLJEVIĆ

12. 09. 2017. u 14:13

LJubiša Samardžić nikada nije prihvatio i preboleo preranu smrt sina. Kad je Dragan odlazio mislio je da će mu srce prepući od ogromnog bola

ШУРДА НИЈЕ ПРЕБОЛЕО СМРТ СИНА: Вечност га је поново спојила са Гагом

LJubiša sa sinom jedincem Draganom Foto Foto-dokumentacija "Borbe"

OD barda srpskog i jugoslovenskog glumišta LJubiše Samardžića, koji je preminuo 8. septembra, s velikim poštovanjem opraštaju se kulturna javnost čitavog regiona, kolege i mnogobrojna publika od "Triglava do Đevđelije", za koje je, na najlepši način, ostao i sinonim nekadašnje zajedničke domovine.

Ali, pored ogrome popularnosti, internacionalnih priznanja, lične sreće u braku sa suprugom Mirjanom, LJubiša je, kako je govorio, doživeo i najveću tragediju koja može da se dogodi čoveku - 2001, u 34. godini, preminuo mu je sin Dragan Gaga Samardžić, posle duge i teške borbe sa leukemijom. LJubiša će, po sopstvenoj želji, u četvrtak biti sahranjen u porodičnoj grobnici pored sina, a ne u Aleji zaslužnih građana, jer je, kako svedoče njegovi najbliži prijatelji, u večnosti želeo da bude zajedno sa svojim Gagom.

Preranu smrt sina jedinca LJubiša nikada nije mogao da prihvati ni da preboli. Kako je dirljivo svedočio u svom autobiografskom dokumentarnom filmu "Panta rei", on je i dalje često "razgovarao" sa svojim Gagom, govorio mu šta rade i kako odrastaju njegova deca, ćerka Sara i sin Stefan...

"Sve smo učinili da pobedimo tu opaku bolest. Supruga Mira stalno je brinula o njemu, a ja sam danonoćno radio, snimao i slao novac klinici u Londonu. A kad je Gaga odlazio, mislio sam da neću izdržati, da će mi srce prepući, da će i meni uskoro doći kraj. Taj bol je bio ogroman, nezamisliv, ne postoji ništa strašnije za čoveka, nego da sahranjuje sopstveno dete. Tu su i ona grozna pitanja koja čovek sebi postavlja u takvim trenucima - zašto to našoj porodici da se desi, jesmo li u nečemu pogrešili... Bio je to košmar iz koga danima i noćima nisam mogao da izađem, emotivno i fizički sam potpuno pao, izgubio sam volju za bilo čim, sve dok me nije prenula i trgnula moja supruga Mira. Rekla mi je: "Čoveče, život je smrt, upamti to! Nastavi da radiš, jer ćeš u tome naći smisao opstanka". I bila je u pravu".

Za LJubišu intimno, najznačajnije ostvarenje u njegovoj karijeri svakako je "Nebeska udica", poslednji film koji je njegov sin potpisao kao producent, s kojim je od 1990. zajedno vodio producentsku kuću "Sinema dizajn".

Porodična grobnica na Novom groblju u Beogradu Foto P. Milošević

ČETVORO UNUČADI LJUBIŠA i Mirjana Samardžić imaju ćerku Jovanu i četvoro unučadi. Pored Sare (23) i Stefana (22), koje im je Dragan podario, od ćerke Jovane imaju 16-godišnju unuku Martu, i najmlađu, trogodišnju Ines. Nebrojeno puta mediji su imali priliku da zabeleže kako srećni deda LJubiša šeta gradom sa svojim unucima, sa onim velikim osmehom po kojem ćemo ga pamtiti.

"Da sam dopustio da me bol sruši, možda se nikad ne bih latio režije 'Nebeske udice'. Hteo sam da napravim ozbiljan film o bombardovanju Beograda onako kako sam ga ja doživeo, jer je bombardovanje 1999. znatno pogoršalo stanje našeg sina, a briga oko njegove dvoje male dece uvela nas je u novu agoniju. Za našu kuću, najveća nagrada ovom filmu nije bilo ni učešće u glavnoj selekciji Berlinskog festivala 2000, ni prodaja filma velikim svetskim televizijskim centrima, nego trenutak u kojem je naš bledunjavi sin posle prve projekcije filma sve to predvideo, i onako bolestan, iz kreveta nam ponosno šapnuo: 'Film će ti ući u takmičarski program Berlinala!'", svedočio je LJubiša o svom sinu.

"Nebeska udica" doživela je veliki uspeh, osvojila je mnogobrojne nagrade, bila je i jugoslovenski kandidat za Oskar, a ostala je i kao veliki umetnički spomenik LJubišinom sinu Draganu.

Smoki ispred zajedničke fotografije


USPEŠNA SARADNJA SA OCEM

DRAGAN Samardžić (1967) ostavio je veliki trag u jugoslovenskoj kinematografiji kao producent pet značajnih filmova, koji su osvojili mnogobrojne nagrade. Pored "Nebeske udice" na tom spisku su "Bulevar revolucije", u režiji Vladimira Blaževskog, sa Branislavom Lečićem, Bojanom Maljević, Miralemom Zupčevićem i LJubišom Samardžićem u glavnim ulogama. Potom je došlo "Ubistvo s predumišljajem" u režiji Gorčina Stojanovića, u kojem je igrao i LJubiša.

Gaga Samardžić sarađivao je s Gorčinom Stojanovićem i na filmu "Stršljen", po scenariju Faruka Begolija i Srđana Koljevića, a producirao je i "Točkove" Đorđa Milosavljevića, u kojem su sjajne likove ostvarili Dragan Mićanović, Anica Dobra, i njegov otac LJubiša.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

Европо шта се домунђаваш

12.09.2017. 16:04

То не можеш ДА ПРЕБОЛИШ ... само можеш ДА НАУЧИШ ДА ЖИВИШ с тим болом ...

nikola vlahović

12.09.2017. 16:14

Teškim srcem deca isprate roditelje na onaj svet, a još s težjim srcem roditelji isprate svoje dete na onaj svet.

Ljubica

12.09.2017. 16:35

Dirljivo i potresno....Mirno pocivaj legendo i konacno nadji svoj mir pored tvog sina... Hvala za sve one divne uloge i filmove!

Марко

12.09.2017. 18:47

Jeдан од ретких о коме није смело да се пише осим у суперлативу.Сећам се не тако давно да је у неким већим дневним новинама кренуо фељтон под називом: "Досије Смоки"После првог фељтона више ни један није изашао.Сада то више и није битно, Љубиша не може да одговара.

Зоран

12.09.2017. 20:57

@Марко - Свака част на коментару. Срби су кратког памћења очигледно.. Али има нас који знамо какав је он био човек стварно...

Зоран

12.09.2017. 19:06

Цела Кроација жали за Роком. Навијачи Ватрених са којима се сликао у Бечу док је на сав глас певао навијачке Кроативне песме га никада неће заборавити. Чак су се и сликали у лијепим коцкастим дресовима са њиховим Роком.

E Zoki Zoki

12.09.2017. 20:27

@Зоран - Greota je sta pricas sine. Smoki spada medju najbolje od naseg naroda.

Katarina

13.09.2017. 10:37

@ - @Marko Ljubisa Samardzic je bio komunisticki i glumac i reziser. A supruga mu je iz jos ortodoksnije komunisticke porodice. To se zna i znalo se, medjutim ja sam se ipak iznenadila kada je on odbio knjizevnicu Gordanu Kujic da rezira njen roman Cvat lipe na Balkanu cija je tema u velikoj meri bila stradanje gradjanske klase od komunista posle Oslobodjenja 1945.g. A rezirao je prvu knjigu njene trilogije Miris kise na balkanu. To mi je bilo onako nefer od njega ali mislim da je za to vise uticaja imala njegova supruga. Inace ja ne znam za taj Dosije Smoki o cemu se tu radi. Ne secam se ja toga. Jel nesto bio kriv.