BEOGRAD I NIŠ: Do 16. godine život se odvijao između dva grada

Radmila Radosavljević

01. 10. 2020. u 08:36

БЕОГРАД И НИШ: До 16. године живот се одвијао између два града

Scena iz filma "Pas koji je voleo vozove" / Foto Dokumentacija "Borba"

MOJ život se do 16. godine odvijao na relaciji Beograd - Niš. Roditelji su mi bili razvedeni, pa sam odrastao u Nišu, kod babe i dede po ocu, i sa njima sam imao vrlo srećno detinjstvo. Moji dolasci u Beograd kod roditelja bili su vezani za dva ćoška - za ugao Vlajkovićeve ulice i Kosovske..., govorio je o svom životu naš legendarni reditelj i scenarista Goran Paskaljević, koji je 25. septembra u Parizu otišao među nebeske velikane.

"U Vlajkovićevoj se nalazila štamparija "Glasa", gde se tada štampala i 'Duga', prvi ilustrovani list u Jugoslaviji, koji je kao urednik i direktor vodio moj otac Vladimir. On je kasnije pokrenuo i časopis 'Filmski svet', i neka druga popularna izdanja, i kao dete često sam dolazio kod njega upijajući miris štamparije, pa je moj otac bio ubeđen da ću i ja da studiram književnost. Drugi ćošak, u Kosovskoj ulici, ipak je postao presudan u mom životu. Moj očuh je bio Filip Aćimović, zaljubljenik u film, čovek koji je govorio sedam jezika i putovao po svetu, nalazeći kopije filmova za Jugoslovensku kinoteku. Kada sam na insistiranje moje majke Olivere prešao u Beograd da živim kod njih, imao sam 17 godina kada me je očuh ubacio u Kinoteku - dao mi je zadatak da cepam karte na ulazu. Meni je to bilo zanimljivo, posebno što sam mogao da ubacim i dvojicu-trojicu drugara da gledamo filmove. A baš tih prvih dana mog 'zaposlenja' na repertoaru je bio ciklus italijanskog neorealističkog filma. Sećam se da sam filmove 'Kradljivci bicikla' Vitora de Sike, i 'Zemlja drhti' Lukina Viskontija, koji su snimljeni 1948, u vreme kada sam ja imao nepunih godinu dana, gledao zaredom najmanje četiri-pet puta zaredom, i bio sam potpuno fasciniran. Tu, u mraku Kinoteke, osetio sam koliko je filmska umetnost očaravajuće živa i uzbudljiva, koliko može potpuno da zanese čoveka, i tada se u meni rodila želja da počnem da se bavim filmom", govorio je Paskaljević za naš list.

Odluka da studira filmsku režiju u njegovoj porodici nije naišla na podršku - majka je govorila da je poziv reditelja nesiguran, a otac je smatrao da bi kao pisac ili novinar, zbog velikog dara za književnost koji je bio vidljiv još dok je bio u osnovnoj školi, imao mnogo više uspeha.

Za odluku da postane student čuvene akademije u Pragu i da film bude njegova profesija, Paskaljević je najveću podršku dobio od svog očuha.

"HOLIVUD RIPORTER", "EL PAIS"

OD našeg filmskig autora koji je doživeo slavu u svetskim okvirima, od 25. septembra neprestano se opraštaju i kritičari i umetnici širom Evrope. O Paskaljevićevoj celokupnoj karijeri - od studija na praškoj akademiji, do svetskih nagrada koje je dobio i velikim retrospektivama koje mu je priređivao i Muzej moderne umetnosti MoMA u Njujorku, u evropskom izdanju "Holivud riportera" piše kritičarka Debora Jang. Kritičar vodećeg španskog lista "El pais", Havijer Hernandez, oprašta se od Paskaljevića rečima da je bio reditelj izuzetne poetike, evropskog i svetskog formata, koga je obožavala publika u Španiji. "Paskaljević je 2015. dobio nagradu Španske kinoteke za životno delo, koja mu je tada priredila retrospektivu i objavila dvojezičnu monografiju o njegovim filmovima", piše Hernandez.

(SUTRA: CENZURA OD POČETKA)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)