NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA POKAZUJU: Korona izaziva kognitivne poremećaje i depresiju

Novosti onlajn

29. 06. 2021. u 09:23

ITALIJANSKO istraživanje, predstavljeno na sedmom kongresu Evropske akademije za neurologiju (EAN), pokazalo je da virus korona SARS-CoV-2 može da izazove kognitivne i poremećaje u ponašanju kod pacijenata, kao i simptome depresije koji mogu potrajati čak i nekoliko meseci nakon oporavka.

НАЈНОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА ПОКАЗУЈУ: Корона изазива когнитивне поремећаје и депресију

Ilustracija / Foto Depositphotos

Istraživač sa Univerziteta „San Rafael“ u Milanu Eliza Kanu kaže za Sputnjik da je istraživanje sprovođeno na katedri za neurologiju, kao i na katedri na kojoj ona radi - „Neuroimaging Research Unit“.

– Predstavila sam rezultate istraživanja na sedmom Evropskom kongresu neurologa. Ono je potvrdilo prisustvo kognitivnih i psihopatoloških poremećaja povezanih sa infekcijom kovid-19 koji se zadržavaju nekoliko meseci nakon ozdravljenja. U istraživanju je učestvovalo 49 pacijenata sa potvrđenom dijagnozom virusa korona koji su prošli opsežnu neuropsihološki pregled i magnetnu rezonancu dva meseca nakon izlaska iz bolnice i žalili su se lekarima na simptome kao što su glavobolja i konfuzija. Otkriveno je da je više od 50 odsto pacijenata imalo bar jedan kognitivni poremećaj, pretežno disleksični (problemi sa planiranjem, radnom memorijom, koncentracijom), dok je više od 30 odsto njih imalo simptome post traumatskog stresnog poremećaja ili simptome depresije.

Kakve su još probleme pacijenti imali i nekoliko meseci nakon ozdravljenja?

– Do sad nema mnogo istraživanja tokom kojih je stanje pacijenata praćeno duži period. Mi smo nastavili praćenje stanja 33 pacijenta. Deset meseci nakon izlaska iz bolnice primetili smo smanjenje kognitivnih oštećenja (sa 53 odsto na 36 odsto), ali su i dalje ostali simptomi depresije i post traumatskog poremećaja.

Koje starosne grupe su najviše bile pogođene tim kognitivnim poremećajima?

– Starosne grupe su previše male da bi se izveli konačni zaključci. Međutim, iznenadilo nas je što su poremećaji koje smo primetili – problemi sa koncentracijom, planiranjem i operativnom obradom informacija, bili prisutni kod pacijenta uzrasta između 40 i 50 godina. Važno je istaći da su kod tih pacijenata preovladavali istovremeno izraženiji psihopatološki simptomi, na primer, depresije koji značajno utiču na kognitivne funkcije.

Da li je potrebno neuropsihološko rehabilitaciono lečenje pacijenata sa koronom?

– Naravno, važno je dobro kliničko, neurološko i neuropsihološko praćanje stanja. U slučaju pojave kognitivnih i/ili prihopatoloških problema važno je planirani intervenciju kognitivne stimulacije uživo ili na daljinu. Istovremeno, ne treba zanemariti fizički oporavak vežbanjem ili dugim šetnjama. Aerobni treninzi su neophodni za dobro kognitivno i psihološko funkcionisanje. Naravno, još treba utvrditi da li su kognitivni i psihopatološke promene povezane direktno sa virusom korona ili se javljaju kao indirektna posledica te bolesti, a takođe treba ustanoviti  da li su te promene privremene. Da bi proverili naše podatke potrebna su istraživanja sa većim brojem pacijenata i praćenje duži vremenski period.

(Sputnjik)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)