Beograd guše magla i smog iako je lepo vreme, stručnjaci otkrili krivce

KVALITET vazduha u prestonici u prethodnih nekoliko dana nije zavidnog kvaliteta, tačnije, zagađen je. Na nebu se primećuje magla tokom čitavog dana, a uveče se oseća smog. Uobičajeni razlog za ovu pojavu, početak grejne sezone, teško je prihvatljiv, mada stručnjaci kao jedan od razloga zagađenosti navode upravo početak rada individualnih ložišta noću.

Pročitajte još: Zagađen vazduh ubija više nego nezdrava hrana

U Gradskom zavodu za javno zdravlje za "Novosti" kažu da je vazduh u Beogradu zagađen, ali da situacija nije alarmantna, kao i da nisu u pitanju ekstremno visoke koncentracije, koje zahtevaju kraći boravak napolju.

Pročitajte još: NIKO NIJE JAČI OD ZAKONA: Tužila državu zbog smoga i dobila spor

- Građani su zbog hladnijih noći počeli da koriste individualna ložišta koja predstavljaju najveći izvor zagađujućih materija na teritoriji Beograda, i to utiče na kvalitet vazduha - objašnjava za naš list Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka iz GZZJZ. - Pored toga, visok je vazdušni pritisak, nema vetra, pa se zagađujuće materije zadržavaju u nižim slojevima atmosfere, dolazi do porasta njihove koncentracije i narušava se kvalitet vazduha.

Ekipe iz Gradskog zavoda za javno zdravlje svakodnevno kontrolišu kvalitet vazduha na 30 mernih mesta, od čega su deset automatske merne stanice. Zatim, dobijene podatke obrađuju i objavljuju na internet stranici www.beoeko.com. Svi zainteresovani sugrađani na ovom sajtu mogu se informisati o zagađenju. Postoje pet različitih kategorija vazduha, a to su odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.

- Trenutno osciliramo između dobar, prihvatljiv i zagađen vazduh - kaže Andrej Šoštarić. - Podaci od prethodnog sata obrađuju se i na osnovu toga ocenjuje se kvalitet vazduha i izdaju se zdravstvene preporuke.

PRIHVATLjIV U PET POPODNE

PREMA podacima sa sajta www.beoeko.com juče u 17 sati kvalitet vazduha u Beogradu bio je prihvatljiv. Među zdravstvenim preporukama navodi se da se može boraviti napolju, ali da se mora pratiti eventualni simptomi kao što su kašalj, otežano disanje, lupanje srca i neuobičajeni osećaja umora kod osoba sa oboljenjem srca. Ako se jave, preporuka je da se smanje naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini, a ukoliko se zadrže, osoba se mora obratiti lekaru.