KINA STVORILA MOĆNU FLOTU: Ruski vojni stručnjak objasnio kako je sila u usponu od parobroda stigla do razarača

Novosti online

21. 02. 2021. u 15:22

КИНА СТВОРИЛА МОЋНУ ФЛОТУ: Руски војни стручњак објаснио како је сила у успону од пароброда стигла до разарача

Foto: Printskrin

KINA je stvorila moćnu flotu čija su slaba tačka i dalje nosači aviona. Međutim, situacija bi mogla da se promeni već u ovoj deceniji – i Sjedinjene Američke Države će izgubiti jedan od svojih aduta. U najmanju ruku, kod kineskih obala.

Pentagon je još u septembru 2020. godine objavio izveštaj u kome se navodi da Peking ne samo da je postigao značajan uspeh u pogledu razvoja Ratne mornarice, nego je i prestigao ostale zemlje.

Ruski portal „Novie izvestija“ je pre neki dan objavio članak sa naslovom „Kina je stvorila najveću vojnu flotu na svetu. Zašto?“. U članku se s pravom primećuje da je to, u pogledu brojnosti, zaista tako – Kina je lider po broju brodova, ali ne i po njihovom kvalitetu, kao ni po kvalitetu oružja kojima su opremljeni. Posebno su „zakazali“ nosači aviona. Ali, kako se čini, to neće dugo potrajati.

Predobar za plutajuću kockarnicu

Trećeg marta 2002. godine u kinesku luku Daljan uplovio je nedovršeni sovjetski nosač aviona „Varjag“ (projekta 1143.6). Brod je porinut u decembru 1985. godine na Crnom moru i prvobitno se zvao „Riga“.

Trebalo je da bude najveći sovjetski nosač aviona sa 27 spratova, 3.857 prostorija, šest kilometara hodnika, 138.000 kilometara električnih kablova različitih vrsta. Površina letačke palube je bila 14.700 kvadratnih metara.

Prilikom gradnje broda bilo je uzeto u obzir iskustvo stečeno prilikom pravljenja krstarice-nosača aviona „Admiral flote Sovjetskog Saveza Kuznjecov“, koja je ranije izgrađena i koja je predstavljala glavni brod projekta. Pritom, na „Varjagu“ je trebalo da bude instalirana savremenija oprema i radari. Kako je procenjivano, borbene mogućnosti „Varjaga“ trebalo je da budu oko 20 odsto veće nego kod prvog broda iz tog projekta.

Međutim, na kraju je Sovjetski Savez prestao da postoji. Brod koji je trebalo da postane nosač aviona sačuvan je na teritoriji brodogradilišta Nikolaev u Ukrajini i 1998. godine je prodato kompaniji iz Makaoa kako bi se pretvorio u plutajući kazino.

Brod ih je koštao oko 30 miliona američkih dolara – 25 miliona je uplaćeno vladi Ukrajine, a pet miliona dolara je koštala usluga posrednika za vuču. Po dolasku u Kinu, brod je usidren i sprovedena je ekspertiza uz učešće ukrajinskih stručnjaka. Prilikom pregleda je postalo jasno da je trup broda u dobrom stanju i tada je doneta odluka da se nosač aviona završi. Ideja o kazinu je zaboravljena (a možda je samo bila izgovor za kupovinu).

Nosač aviona sa moćnim avio-krilom

Na brodogradilištu u Daljanu počeli su radovi 2005. godine. Na brodu je ugrađena radio-tehnička oprema i kinesko oružje. Glavno naoružanje sovjetskog projekta – protivbrodski raketni sistem „Granit“ demontiran je nakon raspada SSSR još u Ukrajini, tako da su Kinezi koristili prostorije u kojima je bio raketni sistem za skladištenje vazduhoplovne municije. Tako je kineska verzija broda postala klasični nosač aviona, za razliku od sovjetske verzije koja je uz moćno protivbrodsko raketno naoružanje bila „teška krstarica – nosač aviona“.

U junu 2011. godine je saopšteno da Kina planira da uključi brod u izgradnji u sastav vojnih pomorskih snaga kao prvi nosač aviona.

Brodu je dodeljena uloga eksperimentalne i platforme za obuku buduće kineske flote nosača aviona. Novi brod je dobio naziv „Laoning“. Desetog avgusta 2011. godine brod je prvi put isplovio na more u okviru ispitivanja i već u septembru 2012. godine brod je uvršten u sastav kineske flote u Daljanu.

​„Laoning“ je odmah dobio svoju vazduhoplovnu grupu koju je činilo 26 multifunkcionalnih lovaca J-15 (prototip aviona je bio Su-33), nekoliko helikoptera Z-18, protivpodmornički helikopteri Z-18F i Z-9C namenjeni za potragu i spasavanje. Kina je aktivno započela obuku pilota i uvežbavanje primene avijacije locirane na nosaču aviona. Kina je 31. maja 2018. godine saopštila da je prva kineska grupa brodska grupa koju predvodi nosač aviona „Laoning“ dostigla početni stepen borbene gotovosti i da predstavlja punopravnu borbenu formaciju različitih brodova, podmornica i avijacije

Prva borbena jedinica

Na brodogradilištu u Daljanu 2013. godine je započeta gradnja prvog isključivo kineskog nosača aviona „Šandung“. Pa – i ne baš potpuno kineskog. Projekat „tip 002“ je bio napravljen na osnovu tog istog sovjetskog projekta 1143.6, ali uzimajući u obzir kinesku proizvodnju, opremu i naoružanje.  

U poređenju sa nosačem aviona „Laoning“, novi brod je dobio modernizovanu radarsku opremu i naoružanje, poboljšana je ergonomija unutrašnjosti broda, a dizajn je u nekoj meri izmenjen. Pogonski sistem broda je ostao skoro nepromenjen – kao i na „Laoningu“, i na novom brodu se koriste kotlovi i parne turbine čije su tehnologije dobijene iz Ukrajine.

Novi brod nije građen kao nosač aviona za obuku, nego kao punopravna borbena jedinica za naoružavanje druge grupe nosača aviona kineske Ratne mornarice. Brod je porinut 26. aprila 2017. godine, a već 13. maja 2018. godine nosač aviona „Šandung“ je napustio brodogradilište i prvi put isplovio na more.

​U decembru 2019. godine u luci grada Sania, na jugu ostrva Hainan, nosač aviona je predan pomorskim snagama Kine.

Skakaonica je dobra, a parni katapult još bolji

Godinu dana nakon početka izgradnje broda „Šandung“ pojavila se informacija da će Kina napraviti još nekoliko nosača aviona.

Kako smo već naveli, i „Laoning“ i „Šandun“ su direktni „naslednici“ sovjetske koncepcije brodova-nosača aviona projekta 1143.6. Sa takvih brodova aviona poleću uz pomoć skakaonice sa pramca broda.

U Sovjetskom Savezu je bilo planirano da se odustane od tog pristupa prilikom izgradnje prvog nuklearnog nosača aviona projekta 1143.7 „Uljanovsk“, čija je izgradnja započeta pre raspada SSSR, ali nije završena.


​Na brodu „Uljanovsk“ je trebalo da se, umesto skakaonice, postave prvi sovjetski parni katapulti.

Ovde treba istaći da je korišćenje skakaonice bilo potpuno opravdano, jer je SSSR imao avione sa visokim odnosom potiska i mase kao što su MiG-29 i Su-27. Međutim, sa skakaonice može poleteti samo avion sa relativno velikom snagom motora, dok uz pomoć katapulta sa nosača aviona može poleteti praktično svaki avion, koji po dimenzijama odgovara brodu. Eliminisanje takvog ograničenja omogućava da sa nosača aviona poleću transportni i patrolni avione, kao i za specijalne letelice dugog dometa.

Postoji veoma malo zvaničnih informacija o kineskom programu izgradnje brodova, a nakon izgradnje dva prva nosača aviona stepen tajnosti oko izgradnje nosača aviona u Kini se samo povećao. Oko brodogradilišta je postavljena ograda, a specijalne službe sprovode sistematičan rad kako ne bi na internet procurele fotografije i snimci. Ali pošto ograde „ne rade“ protiv veštačkih Zemljinih satelita, eksperti (i ne samo oni) mogu proceniti rad Kineza na osnovu svemirskih snimaka.

Fotografije iz svemira pokazuju da se u Kini nastavlja izgradnja nosača aviona. Sledeći kineski brod se gradi prema projektu koji se uslovno naziva „tip 003“. Očekuje se da će već 2022. godine taj brod stupiti na službu. To će biti klasični nosač aviona bez skakaonice, ali sa dva ili tri parna katapulta. Po dimenzijama će sigurno premašiti francuski nosač aviona „Šarl de Gol“, ali će biti manji od američkih giganata od 100.000 tona. Očekuje se da će ovaj brod nositi i nove kineske avione pete generacije predviđene za nosače aviona, ali i avione dugog dometa.

Kinezi „imitiraju“ Amerikance

Sledeći korak će biti izgradnja prvog kineskog nuklearnog nosača aviona „tip 004“, koji bi trebalo da bude kruna kineskog programa brodogradnje 2020-ih. Radi njegove izgradnje brodogradilište u Daljanu je dobilo nove moćne dizalice nosivosti 1.600 tona. Prema pisanju australijskih medija, rezanje metala za novi brod je započeto u decembru 2018. godine.

Postoji veoma malo informacija o novom projektu, ali je poznato da bi nosač aviona mogao dobiti elektromagnetne katapulte, koji bi bili efikasniji od parnih, a sigurno će biti naoružan najsavremenijim avionima pete generacije i to čak nekoliko vrsta. Taj brod će imati malu superstrukturu, tradicionalnu za nosače aviona sa velikim deplasmanom, i generalno će spolja biti veoma sličan svojim prekookeanskim „kolegama“. Deplasman nosača aviona „tip 004“ biće 100.000 tona. Kineska flota će najverovatnije dobiti četiri takva broda do kraja ove decenije.

Ako ne dominacija, onda bar paritet

Čime može rezultirati realizacija kineskog programa nosača aviona?

Kineska flota može osigurati zaštitu iz vazduha za priobalna mora i, verovatno, susedne delove Tihog okeana i postaće realna dominantna sila u tom delu Tihog okeana.

U slučaju potrebe, Kina može staviti tačku u rešavanju „tajvanskog pitanja“.
Pomorske granice bezbednosne zone na istoku Kine mogu biti toliko pomerene, da za kopneni deo neće predstavljati pretnju američki nosači aviona i njihova avijacija.

Čini se da je poslednja tačka i najvažnija za Kinu. Upravo za to je i namenjen aktuelni kineski program brodogradnje, kao i pojedini raketni programi za pravljenje protivbrodskih balističkih raketa srednjeg dometa.

Budući kineski nosači aviona su izuzetno ozbiljna sila, koja će moći da rešava strateške zadatke. Naravno, američka flota nosača aviona je i dalje zastrašujuća, ali su američki nosači raspoređeni širom sveta, a Kina, sudeći po svemu, ne planira da napušta region. Ima sve šanse da kod svojih obala osigura kvantitativnu, a možda čak i kvalitativnu premoć. U najmanju ruku – paritet.

(Sputnjik)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)