ISKUSTVO OD 250 FILMSKIH GODINA: Bardovi režije o svom radu i krizi u kinematografiji

POŽELELI smo da napravimo jedan film, u kome ćemo napredak digitalne tehnike iskoristiti da snimimo priču o dobu filmske trake.

Foto M. Anđela

Zato smo pozvali četiri legendarna srpska i jugoslovenska reditelja, Đorđa Kadijevića, Zdravka Šotru, Boru Draškovića i Mišu Radivojevića, seli za okrugli sto i otvorili priču o njihovom iskustvu. To njihovo iskustvo zbirno iznosi oko 250 godina. Može se reći da je to četvrtina jednog milenijuma ili 250 svetlosnih filmskih godina - kazao je reditelj Darko Bajić, idejni tvorac "Filma davne budućnosti" najavljujući u razgovoru sa novinarima njegovu premijeru, 15. novembra u 19 časova, u "MTS dvorani".

Bajić je u filmu bio i moderator razgovora sa velikanima, dok je za režiju bio zadužen njegov mladi kolega Siniša Cvetić.

- Ovo je osmišljeno kao moderan koncept, sniman sa sedam kamera. To je bila i suština ideje, da se iskoristi digitalna tehnika, sa kojom možete da snimate beskonačno dugo, da bi se ispričala priča o filmu i filmskoj traci na kojoj ste morali osmišljeno da iskoristite svaki njen metar. Tu je i suštinska razlika između filmskog i digitalnog vremena - kazao je Darko Bajić i dodao da su još četiri dokumentarca u pripremi, koji će biti posvećeni svakom od ovih reditelja ponaosob.

Foto Tanjug

"Film davne budućnosti" spojio je različite generacije, od mladih studenata sa FDU koji su stali iza sedam kamera, preko reditelja, pripadnika mlađe generacije do filmskih veterana.

- Kroz razgovor i međusobnu saradnju došli smo do nečega što je izuzetno važno, da u ovom razrušenom vremenu jednoumlja, koje je svuda oko nas i u celom svetu, na pravi način dozvolimo sebi da razmišljamo svojom glavom - dodao je Bajić.

Jugoslovenska kinematografija nekad je bila jedna od najvećih, a onda se raspala na konfete, mišljenje je velikog Đorđa Kadijevića.

Foto Arhiva

- Kakva je danas filmska umetnost, o čemu govori, kako da se tumači i kako da se vrednuje? Mi smo o tome razgovarali lokalno, u okvirima jedne male kinematografije, kakva je srpska, a takva pitanja trebalo bi da se postave u mnogo višem, evropskom i svetskom kulturnom ambijentu. Jer, smatram da su regionalna, ali i svetska kinematografija, pa i druge vrste umetnosti, u velikoj, globalnoj krizi. Danas ni za jednu kinematografiju ne možete reći da ima jasno eksponiranu stvaralačku paradigmu, kakvu je imao, na primer, italijanski film u doba De Sike ili francuski u doba Godara.

Foto V. Danilov

Kadijević kaže da današnjoj umetnosti (filmu, književnosti, slikarstvu) nedostaju prvaci i da je danas nemoguće odgovoriti na pitanje ko je najbolji reditelj, slikar ili književnik.

- Nekada se biralo između Tomasa Mana, Pikasa, Kurosave... Danas se istorijska linija kretanja svetske kulture ustalasala, a mi se nalazimo u, nadam se, prolaznoj, ali silaznoj putanji tog talasa. U svetu, i kod nas, snima se sve i svašta. Neki vrhunski autori čak odbijaju da rade, da se ne bi upisali kao autori u ovo neautorsko vreme, koje balansira na granici između populističkog, kulturno-zabavnog žanra i neke ispolitizirane kvazi estetike.

Po mišljenju Kadijevića, postoji samo jedan način borbe, a to je individualni revolt.

- Situaciju u kojoj se danas nalazi cela svetska kinematografija mogu da promene samo hrabri pojedinci, fali nam mladi autor pun entuzijazma koji će ostale da povuče da krenu napred. Ja se danas, na kraju svoje avanture bavljenja filmom, pa i životom, osećam potišteno i razočarano ovakvom situacijom, ali se nadam da ću dočekati taj novi uzlet umetnosti - zaključio je Kadijević.

Foto M. Anđela

Uvod u razgovor sa jednim od učesnika okruglog stola, Zdravkom Šotrom, pratilo je iskreno divljenje preostale trojice reditelja Šotrinim impresivnim opusom koji broji više od stotinu naslova.

- Radio sam sa više od 500 glumaca koji su rođeni u tri veka - primetio je Šotra i dodao: - Razgovor sa Darkom i snimanje ovog filma za mene je bila prilika da prođem kroz svoj život, dela i iskustva. Kad smo se sastali naš četvorica, to ukrštanje naših izlaganja dobilo je jedan novi smisao.

Na komentar o broju naslova koji su iza njega, Šotra uz osmeh komentariše da je on "jedan običan rmbadžija" i da je, za razliku od trojice njegovih kolega, aktivno radio i na filmu i na televiziji. On se složio sa mišljenjem Kadijevića da svetskoj kinematografiji nedostaju veliki pojedinci.

Foto M. Anđela

- Živimo u vremenu kome nedostaju velike, jake individue. Umesto nekoliko velikih na filmu pojavili su se bataljoni autora osrednje vrednosti, kojima ne znate ni imena. Došlo je do razvodnjavanja, snima se mnogo, svake godine pojavljuju se neka nova imena koja do sledeće godine zgasnu, nestanu. Nedostaju one ličnosti koje su stubovi u svim oblastima, u književnosti, u muzici, na filmu... nema više velikih imena - primećuje Zdravko Šotra i dodaje da su, "hvala Bogu, on i drugi učesnici ovog filma uspeli da za života kažu i pokažu šta su imali".

Bajić kaže da se nada da će ono što su filmski veterani govorili o sebi i svom radu u "Filmu davne budućnosti" podstaći mlade autore da budu svoji, da ne preslikavaju razne talase i pokrete, da grade sopstveni filmski rukopis.

HTELI SPONTANE RAZGOVORE

NIJE teško napraviti film kada četvorica bardova režije sede prekoputa tebe, film se pravi sam, smatra reditelj Siniša Cvetić.

- Ideja nam je bila da snimamo u kontinuitetu, da taj razgovor bude spontan, ali nismo znali u kom pravcu će on ići. Bilo nam je važno da čujemo šta naši najiskusniji reditelji misle o trenutnoj kinematografiji, o njenoj prošlosti i budućnosti. Šta se promenilo, šta nam nedostaje sada... sva ona pitanja koja i mene kao mladog reditelja zanimaju - objašnjava Cvetić.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Beograd

0 1

FILMSKA STORIJA O ŠPIJUNAŽI I LjUBAVI: Održana premijera dugoočekivanog domaćeg špijunskog trilera "Vera"

09. 11. 2022. u 23:17

Kultura

0 1

POGROM SRBA, PA PESMA PAVLINE I BEOGRADSKOG SINDIKATA: Počinje festival „Dan pobede - filmske priče o osvajanju slobode“

07. 11. 2022. u 10:29

Kultura

0 0

USPON I PAD SRPSKE ŠPIJUNKE: Stojiljkovićeva - Moja junakinja nije crno-bela, radila je dobre i loše stvari, i po sebe i po druge

04. 11. 2022. u 13:45

Kultura

0 0

OČI U OČI SA PROŠLOŠĆU: Projekcijom kanskog pobednika, filma "Trougao tuge", sutra počinje "punoletna", 18. Slobodna zona

02. 11. 2022. u 13:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije