Kultura

POGLED ISKOSA - Slava slikara Save

Дејан Ђорић

17. 08. 2021. u 18:21

POVOD za ovaj tekst je neobičan. Sava Manojlović (Knin, 1960), srpski akademski slikar iz Sidneja u Australiji, gde je završio Likovnu akademiju i živi 30 godina, dobio je prošle nedelje nagradu.

To ne bilo čudno da u poslednje tri godine nije dobio oko 20 nagrada u Rusiji, Južnoj Americi i Austriji, na izložbama posvećenim avangardnom i savremenom slikarstvu, apstrakciji i neoekspresionizmu. Australijski umetnički prostor mu je, kako kaže, mali, okreće se Rusiji i Evropi. Manojlović je u Srbiji potpuno nepoznat slikar, tek predstoje njegove samostalne izložbe, a od naših stručnjaka njime se bavila jedino Jasminka Plavšić-Đerković, do nedavno kustos Galerije ULUS.

Njegove slike imaju priču i poruku, to su mali metafizički traktati o čovečjem usudu, o ljudskoj bačenosti u svet, o njegovom mestu i putovanju u prostoru i vremenu, ljubavi i melanholiji. Reč je o savremenom slikarstvu, možda i ekološkoj kritici sadašnje civilizacije, samim tim što slikar poziva na osećanja kao skoro zaboravljenoj kategoriji u umetnosti. Figuracija i pejzaž koje slika trajno u fokusu njegove pažnje imaju često mistične odlike, taj fantastični realizam seća možda na to kako bi mogla da se danas nastavi nadrealistička harizma, bez mnogo dugovanja tradiciji, ali ne i sterilno avangardna. Manojlović se užasava destruktivnih vidova minimalizma i konceptualizma, koji su doveli umetnost do kraja, on je graditelj jednog osobenog, na momente monumentalnog slikarskog sveta. Kao što je raznovrstan u likovnim rešenjima a uvek svoj, tako i koloristički varira ulja u rasponu od tamnih, tenebroznih do krajnje svetlih, poletnih i prolećnih, kako je rešio sliku "Plavi leptir", za koju je ove godine nagrađen. On voli da se izražava na većim formatima, njegove kompozicije su složene, ponekad dijagonalne, ili bez naglašeno islikane pozadine, pažnja je data prvom planu ili obratno.

Bogato slikarstvo predstavlja ovog umetnika kao nosioca novih tendencija, tim pre što ne pripada nijednoj formalnoj grupi, pravcu ili poznatom stilu. Kao snažna individualnost Manojlović rešava svaku sliku nalik vizuelnoj enigmi, njegova platna mogu se čitati višeznačno jer su otvorena za mnoga tumačenja. Autor se nije vezao za neki likovni program ili školu, u ime umetničke slobode traga samo za jednom himerom - čistom likovnošću. Zato u njegov svet mogu da uđu prizori neba i zemlje, različiti prikazi žene i muškarca, od akta, plivača do onih sagledanih sa leđa ili portretski u gro planu. Uz pojavno bogatstvo u taj vizuelni svet utisnut je pečat imaginacije, slika ovog stvaraoca prepoznaje se odmah, što ga i izdvaja na umetničkim takmičenjima, gde osvaja prva i druga mesta. Mi i ne slutimo kakva sve bogatstva imamo u vidu ne samo umetnika i naučnika u našoj dijaspori, koje sistematski zanemarujemo, terajući ih da se okreću drugim sredinama.

25. 02. 2026. u 11:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

NIKAD JAČI UDARAC ZA RUSE OD POČETKA RATA: Ukrajinske rakete letele više od 1.300 km, pogođena ključna fabrika (VIDEO)

Svet

0 24

NIKAD JAČI UDARAC ZA RUSE OD POČETKA RATA: Ukrajinske rakete letele više od 1.300 km, pogođena ključna fabrika (VIDEO)

UKRAJINA je u subotu uveče pogodila jedno od strateški najznačajnijih odbrambenih postrojenja Rusije, napavši Votkinski mašinski zavod u udaljenom regionu, skoro 1.300 kilometara od ukrajinske granice - što predstavlja najdublji udar ikada izveden ukrajinskim oružjem domaće proizvodnje.

25. 02. 2026. u 12:25

CEO REGION JE ZGROŽEN! Evo šta je uradila takmičarka lažne države Kosovo kada je videla Srpkinju na pobedničkom postolju

Ostali sportovi

0 12

CEO REGION JE ZGROŽEN! Evo šta je uradila takmičarka lažne države Kosovo kada je videla Srpkinju na pobedničkom postolju

BRUKA i sramota na jednom od evropskih takmičenja u tekvondou za mlade u Sarajevu!

25. 02. 2026. u 11:35

Svet

0 0

"NEMA KO DA NASEČE DRVA": Rusko selo izgubilo skoro sve muškarce u ratu u Ukrajini

U RIBARSKOM selu Sedanka, na ruskom dalekom istoku, svakodnevni život je bio težak i pre rata u Ukrajini. Većina kuća nema osnovnu infrastrukturu, kao što su voda, unutrašnji toaleti ili centralno grejanje, iako zimske temperature često padnu i na -10 stepeni Celzijusa.

24. 02. 2026. u 09:43