Društvo

NEĆE AKADEMCI NI NA NJIVE NI U RUDNIKE: Na fakultetima za agronome, inženjere šumarstva, rudarstva, ostalo slobodnih indeksa

Lj. Begenišić

13. 07. 2023. u 11:00

NAKON prvog upisnog roka na mnogim studijskim programima na fakultetima Univerziteta u Beogradu, ostalo je praznih mesta, a tačan broj fakulteti treba da dostave 15. jula. I dok se stalno ukazuje na problem nastavničkih smerova koji "zvrje" prazni, u senci ostaju fakulteti koji školuju agronome, inženjere šumarstva, stručnjake za rudarstvo i hidrologiju... koji, takođe, muku muče da ispune upisne kvote koje su predvideli u konkursu.

НЕЋЕ АКАДЕМЦИ НИ НА ЊИВЕ НИ У РУДНИКЕ: На факултетима за агрономе, инжењере шумарства, рударства, остало слободних индекса

Projekat traje naredne tri godine, Foto: M. Anđela i privatna arhiva

Tradicionalno, već godinama na ovim visokošolskim ustanovama ostaju na stotine praznih mesta. Tako je, ove godine nakon prvog upisnog roka, na Poljoprivrednom fakultetu koji upisuje 650 studenata ostalo više od 100 indeksa. Na Šumarskom je popunjen samo smer pejzažana arhitekrtura za koji vlada značajno interesovanje, dok je na ostala tri studijska programa ostalo oko 130 praznih mesta. Na Rudarsko-geološkom fakultetu slobodnih indeksa na budžetu je 120. Na svim ovim fakultetima praznih mesta ima i za samofinansirajuće studente.

Ovi podaci pokazuju da, iako je Srbija zemlja sa značajnim poljoprirednim, šumskim i rudnim potencijalima koji nude dobru perspektivu, mladi beže od od studijskih programa na kojima se ove delatnosti izučavaju.

Na pitanje zašto je to tako, možda je najbolje objasnio dekan Poljoprivrednog fakulteta profesor dr Dušan Živković, koji nam kaže:

- Naša struka podrazumeva teren, njivu, čizme, traktor, kombajn... a naša deca hoće ono što vide na televiziji, a što nije prava stvarnost. Kada se osveste obično bude kasno.

Profesor Živković ističe da i negativan odnos prema poljoprivredi koji se neguje u javnosti odbija buduće studente.

- Mi samo čujemo i vidimo probleme: zbog malina će malinari na ulice, prosipamo mleko, pšenica nije rodila i ne valja... kako da se na takav način privuku deca - pita se dekan Živković.

On smatra da će manjak interesovanja za studije poljoprivrede stvoriti veliki problem državi i navodi primer Rumunije koja ne može da nađe agronome iako nudi velike plate, pošto su njihovi stručnjaci otišli u Francusku, ali i u druge evropske države.

- Poljoprivreda je u Srbiji veoma značajna privredna grana, čini 17 odsto BDP i država bi trebalo da nam pruži podršku, i logistiku kako bismo u budućnosti privukli studente i zadržali ih. Sami ne možemo da se izborimo - kaže ovaj profesor.

On ukazuje da Poljoprivredni fakultet u Beogradu nudi vrlo kavlitetne programe i studije, te da je visoko kotiran kao naučna i obrazovna institucija.

Na Univerzitetu ističu i da je problem što se u javnosti ne govori dovoljno koji su to profili koji će Srbiji biti potrebni. Zato, na primer, nema dovoljno kandidata za Rudarsko-geološki fakultet, a rudarski inženjeri su i te kako traženi.

Ovi fakulteti organizovali su i naknadni julski upisni rok na kome su primani kandidati koji su na srodnim fakultetima položili prijemni ispit, ali su ostali ispod crte.

Dejan Filipović, prorektor za nastavu UB, rekao je juče, posle sednice Senata, da je to uobičajena aktivnost na onim visokoškolskim ustanovama na kojima je nakon prve prozivke ostalo praznih mesta.

- Nekoliko fakulteta je organizovalo dodatni upisni rok, u kojem se priznaju prijemni ispiti iz srodnih predmeta, položeni na drugim fakultetima UB. Položen prijemni im važi samo u ovom roku, a ukoliko se ne upišu do 14. jula imaju pravo da konkurišu u septembarskom roku. Tada će morati da se prijave na fakultetima na kojima bude slobodnih mesta, da polažu prijemni ispit i biće ponovo rangirani - pojasnio je Filipović.

O smerovima u septembru

Prorektor Dejan Filipović je govoreći o slabom interesovanju za nastavničke smerove, podsetio da je Senat usvojio "Platformu za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na UB i očuvanje obrazovnog sistema u Srbiji", i da je taj dokument poslat Ministarstvu prosvete.

- Početkom maja se desila tragedija u "Ribnikaru", usledila je ostavka ministra prosvete, potom su došli na red mala matura i upisi na fakultete i nije bilo mogućnosti da se Ministarstvo ozbiljnije posveti ovom pitanju. Nadam se da ćemo od septembra početi razgovore, kako bismo našli rešenje za nastavničke smerove.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 60

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna prestala da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)
Ostali sportovi

5 26

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna "prestala" da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)

Rusija ovih dana sa ponosom ističe da na Evropskom prvenstvu u boksu čiji je domaćin Srbija njeni takmičari mogu da nastupaju uz sva državna znamenja, a i pod imenom zemlje iz koje su, kao i da se himna Ruske Federacije intonira kada neko od Rusa dođe do zlatne medalje. Međutim, baš sa tom himnom desio se jedan neočekivani problem. A onda je usledila vrlo emotivna scena...

28. 04. 2024. u 19:44

Drugi pišu

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike
Feljton

0 1

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
HITAN PRIJEM: Srđan Đoković primljen u Urgentni centar!

HITAN PRIJEM: Srđan Đoković primljen u Urgentni centar!