Nenad Gajin: Svirao sam bluz u stanu DŽimija Hendriksa

FRANCUSKA pevačica senzualnog glasa Indila nedavno je oduševila beogradske mališane na koncertu u "Kombank areni", a na bini je sa njom svirao svetski a naš gitarista Nenad Gajin. U profesionalne vode mladi muzičar, rođen u Jagodini, koji već osam godina živi i radi u Parizu, upustio se svirajući u "Zabranjenom pušenju", a kada je grupa postala "No smoking orkestra" nastupao je sa njom širom sveta. Tako je sa NSO svirao ispred 600.000 ljudi na "Prima mađio" koncertu u Rimu, a na pitanje da li je to bio njegov najmasovniji nastup i kakva iskustva nosi sa severno američke turneje sa Emirom Kusturicom, Nenad Gajin koji se vešto kreće u različitim muzičkim stilovima (džez, pop, etno, bluz...) za naš list kaže:

- Taj koncert u Rimu je definitivno bio najmasovniji u mojoj dosadašnjoj karijeri. Sve se dešavalo na trgu Sen Đovani, a svirali smo u sumrak pre Erike Badu. Što se tiče NSO, imam samo reči hvale. Mnogo sam naučio od njih, pogotovo od Kuste. Shvatio sam da nije bitno samo izaći na scenu i svirati sto hiljada nota. Spasao me je da ne postanem mašina za štancovanje.

* Nije vam bilo mrsko ni da svirate u bendu Cece Ražnatović. Da li ste to uradili samo zbog para?

- Dragan Ivanović mi je ponudio snimanje za Cecin album "Decenija" iz 2000. Pored mene je bilo još ljudi iz rok sveta, pa mi nije bilo preterano čudno otkud ja tu. Dve godine kasnije, Aleksandar Milić Mili me je zvao u Cecin bend. Kako sa "Pušenjem" od 2002. do 2003. nije bilo koncerata, što je oduvek slučaj kad Kusta snima film, prihvatio sam Milijevu ponudu. Svirao sam u Cecinom bendu do 2007.

* Kako ste dobili stipendiju "Total gitar magazina", a onda postali i student godine na Londonskom gitarskom institutu?

- Čitava priča oko Londona je presmešna. Kupio sam u Knez Mihailovoj ulici primerak britanskog "Total gitar magazina" i video oglas Gitarskog instituta. Poslao sam disk na zadatu temu i potpuno zaboravio na čitavu priču. Javili su mi posle tri meseca da sam dobio stipendiju. Kao student sam sarađivao sa Jak Bondijem pa sam se tako našao i na EP "Crickets sings for Anamaria" pevačice "Spajs grls" Eme Banton.

* Svirali ste i u stanu Džimija Hendriksa u Londonu?

- Profesor pevanja Džulijet Rasel me je zvala da sviramo bluz standarde u Džimijevoj kući u Bruk stritu u Londonu. Prvi vlasnik je, ni manje ni više, bio Georg Fridrih Hendl, tako da je sve odisalo nekom neverovatnom misterijom. Istovremeno sa svirkom održana je i izložba koju je osmislio autor i kritičar Kit Šedvik, koji je napisao knjigu "Džimi Hendriks: muzičar", sa retko viđenim fotografijama.

* Kako je došlo do saradnje sa Indilom?

- Sasvim slučajno. Gran Kor Malad, francuski poeta sa kim sam na turneji, poslao me je u studio da snimim novu numeru, koja je trebalo da izađe kao bonus uz već izdat album. Indilin producent, ovoga puta u ulozi kompozitora, bio je takođe na snimanju tog dana i ponudio mi da sviram njenu turneju "Mini vorld".

* Sa kim još sarađujete?

- Trenutno sam na turneji sa Indilom, fenomenalnim mladim saksofonistom Đulijamom Peretom, Bojanom Zulfikarpašićem, Gran Kor Maladom, Medi Gervilom, Karim Zijadom (bivšim bubnjarem Džoa Zavinula)...

* Kakvu muziku slušate privatno?

- Uglavnom slušam sve što mi padne šaka, a najviše repertoar koji sviram u tom trenutku. Na turnejama dobijam mnogo diskova od muzičara koje srećem, pa se trudim da ih preslušam. A tu bude svega i svačega.