MLADOST VIŠE NE STANUJE OVDE: Opustela Kalna kod Knjaževca, stanovnici kažu - niko da naiđe da se barem našalimo (FOTO)

V. ĆIRIĆ

19. 05. 2021. u 11:33

NE mogu da sretnem ili nađem čoveka, niko da naiđe da se barem pošteno našalimo, prigovorimo, pa ako treba i ispsujemo. Usta su mi se ukiselila od ćutanja.

МЛАДОСТ ВИШЕ НЕ СТАНУЈЕ ОВДЕ: Опустела Кална код Књажевца, становници кажу - нико да наиђе да се барем нашалимо (ФОТО)

Foto: V. Ćirić

Nema ni dečje larme, galame u dvorištu škole, u glavnoj ulici samo starci, poneki pas pretrči s jedne na drugu stranu, a u nekoliko prodavnica i dve kafane sve manje je starih mušterija, a novih nema. Čamotinja se naročito teško podnosi s jeseni i zimi, kada odu oni koji su tokom kratkog leta proveli po nekoliko meseci na zapuštenoj očevini.

Ovako život u knjaževačkom selu Kalna na obroncima Stare planine opisuju Jovan Stanković, vlasnik jedne od dve kafane koja ima pomalo sarkastičan naziv "Dobar život", Boban Lazarević i Nebojša Pujić, njegovi redovni gosti iz Balta Berilovca i Inova. Svima je oko 60 godina i dobro se znaju, ali znaju i istoriju propadanja Kalne, koja je slikovit i drastičan primer gašenja sela u ovom delu Srbije.

Kalna je nekada bila opština! Sedamdesetih godina prošlog veka, u svih 14 naselja živelo je između 14.000 i 15.000 duša, imala je osnovne škole u svim mestima... A prema poslednjim podacima ima svega 600 žitelja, među kojima je i petnaestak mališana, uzrasta od prvog do osmog razreda ovdašnje osnovne škole.

Minulih decenija, kako nam je ispričao Jovan Stanković, nije se poklanjalo dovoljno pažnje poljoprivrdi, posebno stočarstvu. On to ilustruje gotovo neverovatnim primerom.

- Kako će neko da živi ovde, ako je jagnjeća koža svega 100 dinara, a vunu niko ne otkupljuje. Baca se i jedno i drugo po urvinama i potocima jer se nikome ne isplati da ode i preda kožu. Više će ga, od nekog sela koštati autobuska karta, nego što će uzeti za svoju robu - uverljiv je Stanković, koji je svojevremeno i sam bio otkupljivač kože i vune.

Ipak, naš sagovornik gaji optimizam, ima i neku vrstu pozitivne priče koja obećava boljitak za čitav kraj.

- Budućnost ovog kraja je u razvoju turizma na Staroj planini. Poslednjih godina sve je više mladih koji dolaze na Jabučko ravnište i Babin zub. Pretežno su iz Beograda, dolaze ovde i za po nekoliko hiljada evra pazare sasvim solidne kuće u selima duž puta prema staropalaninskim centrima. Od Balta Berilova, Janje, Inova sve do Ćuštice i Crnog vrha. Ako neko vrati život u ovaj kraj, to će biti oni. Za desetak hiljada evra može se kupiti kompletna okućnica, gotovo nova kuća u koju nema potrebe da se bilo šta ulaže. Jednostavno uđeš i upališ sijalicu i sve je tvoje - zaključuje Stanković, koji je rodom iz pirotskog sela Rudinje, poznatog po najboljim kruškama i kvalitetnom ovčjem siru.

BUDŽAK

STARIJI naziv za Kalnu i čitav ovaj kraj je Budžak. U tumačenju lokalnog stanovništva to označava nešto poput neprohodne staze, divljine i oblasti bez ljudi. Reč "budžak" je turskog porekla i unači ugao, ćošak, ali i ružan, neuređen prostor ili zabačeno, skriveno mesto.

Demografski i razvojni vrhunac, Kalna je doživela krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih kada je ovde bilo oko 600 radnika zaposlenih u rudniku uranijuma Mezdreja, Zemljoradničkoj zadruzi, preduzeću za proizvodnju poljoprivrednih mašina i još nekoliko pogona, kao i u javnom sektoru. Danas je slika potpuno drugačija: industrije uopšte nema, a ono malo mladih ljudi živi od teškog rada po staroplaninskim šumama koje se prostiru do Babinog zuba i Midžora. Seku drva, svlače ih niz dubodoline, kubiciraju i prodaju za oko 3.500 dinara po kubiku. Posle poluvekovnog "pražnjenja" sela, ostali su penzioneri i njihovi vršnjaci iz drugih gradova Srbije, najčešće iz Knjaževca, Zaječara i Bora, koji povremeno dolaze na očevinu.

- Sunovrat čitavog kraja počeo je sredinom šezdesetih kada je zatvoren rudnik urana Mezdreja koji je imao i flotaciju. Od tada je nastala bežanija. Jedan od ključnih momenata destio se neposredno pre toga, kada je Kalna posle referenduma odlučila da se pripoji knjaževačkoj, a ne pirotskoj opštini. Najviše mladog sveta otišlo je put Knjaževca, Zaječara, Bora, Beograda jer se ovde teško živi - jednogasni su Vukadin Zlatković i Toplica Kostić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)