KADA PRSTI PROGLEDAJU, VEČNA TAMA NESTAJE: Savez slepih Srbije obeležava 75 godina postojanja, a bibloteka "Dr Milan Budimir" slavi pola veka

B. SUBAŠIĆ

02. 03. 2021. u 12:21

КАДА ПРСТИ ПРОГЛЕДАЈУ, ВЕЧНА ТАМА НЕСТАЈЕ: Савез слепих Србије обележава 75 година постојања, а библотека Др Милан Будимир слави пола века

Foto B. Subašić

KADA prsti progledaju, kroz njih iz knjiga na Brajevom pismu poteče svetlo koje rasteruje večnu tamu, kažu u Biblioteci "Dr Milan Budimir", pri Savezu slepih Srbije.

Ona ove godine obeležava pola veka postojanja, a izuzetni ljudi koji rade u njoj kažu da nemaju vremena za slavlje, jer brinu o oko 4.000 svojih članova.

- Pandemija virusa korona je dosta povećala interesovanje za našu biblioteku i svakoga dana stičemo nove članove kojima nosimo knjige do kuće ili im šaljemo poštom - kaže Violeta Banković, rukovodilac biblioteke.

- Telefoni neprestano zvone, zovu nas roditelji naših predškolaca, đaci, studenti, post diplomci, penzioneri. Naš najmlađi član ima samo godinu i po, a najstariji 93 godine. Mi nismo obična bibloteka, mi smo deo porodice tih ljudi.

Obrazovanje Profesor  Boris Dončić, Foto B. Subašić

I Savez slepih Srbije, koji zastupa interese oko 12.000 slepih i slabovidih članova, ovih dana obeležava veliki jubilej - 75 godina postojanja, i izuzetno je ponosan na svoju biblioteku. Sa 90.000 knjiga štampanih Brajevom azbukom i onih u audio-formatu, biblioteka "Dr Milan Budimir" je jedna od najvećih u Evropi.

Štampa Maša Polić, Foto B. Subašić

- Naši članovi dobijaju knjige gde god da se nalaze - kaže pravnik i novinar Jelena Stojanović, sekretar Saveza slepih Srbije.

- U Beogradu ih razvozi naš Bibliobus, širom Srbije poštari, a članovima iz inostranstva, kojih ima i u Americi i u Australiji, šaljemo audio-knjige. Ove jubilarne godine planiramo niz manifestacija kojima želimo da im ulepšamo živote.

Da ne stane naš bibliobus

SEKRETAR Saveza slepih Srbije, kao i svaka dama, vešto koristi telefon sa aplikacijom za slepe da odgovara na poruke, stavlja obaveštenja na društvene mreže, dogovara sastanke, ali i da traži auto-delove.

- Imamo veliki problem sa Bibliobusom, starim kombijem, kojim prevozimo knjige, đake i studente - kaže Jelena Stojanović.

- Bibliobus koji već 30 godina donosi svetlo knjige ljudima bez vida sve češće se kvari. Ako stane, oni će utonuti u tamu. Zato apelujemo za pomoć, da nam neka društveno odgovorna firma pomogne da naš Bibliobus ostane na putu i da svetlo pobedi.

Zgrada biblioteke u Jevrejskoj 24 na Dorćolu je prozor u svet za ljude koji od rođenja ne vide, kao i za one koji su bez vida ostali kasnije, ali su naučili da čitaju vrhovima jagodica Brajeve simbole na papiru. Jedan od njih je profesor srpskog jezika i književnsti Boris Dončić.

Bogatstvo Audio-biblioteka, Foto B. Subašić

- Ako ostaneš bez vida, a ne naučiš Brajevo pismo, praktično si nepismen - kaže Dončić.

- U životu nema predaje, prihvatiš stvari takve kakve su i nastavljaš dalje.

Gledati nije isto što i videti

GLEDATI i videti, zaista spoznati ljude i svet oko sebe, nije isto, kažu u Savezu slepih.

- Mi smo društvo krajnosti, u kome je osoba s invaliditetom nekada prezaštićena, a nekada odbačena - kaže Jelena Stojanović.

Foto B. Subašić

- Zato je važno da nas ljudi vide kroz naše sposobnosti. Završila sam osnovnu školu za slepe u Zemunu, ali sam upisala običnu gimnaziju. U početku su se svi iščuđavali, a kada su videli da brže hvatam beleške Brajevom mašinom nego oni koji vide olovkom, prihvatili su me kao jednaku. To se ponovilo i na Pravnom fakultetu, zatim u televizijskoj redakciji gde sam dugo radila.

Svakoga jutra Dončić izlazi iz gradskog autobusa i uz pomoć belog štapa pažljivo prolazi raskopanim dorćolskim ulicama na kojima se sapliću i oni koji vide. Kada dođe do zgrade biblioteke, štap mu više i ne treba, jer zna svaki deo. Otvara ulazna vrata, skreće do prijemnog odeljenja da pozdravi kolege, Violetu Banković koja rukovodi bibliotekom, Mašu Polić zaposlenu na brajevom štampaču i Miroslava Pajića, "kapetana" bibliobusa koji neumorno prevozi knjige. Profesor se potom kreće uz stepenice, prolazi hodnikom do studija za snimanje audio-knjiga, seda za računar prilagođen slepima i prihvata se uredničkog posla.

- Smeta nam što nas ljudi najčešće gledaju kroz naš invaliditet, a ne kroz to šta mi možemo da uradimo - kaže Dončić. - Mnogo naših članova su studenti i postdiplomci, imamo i doktore nauka. Oni, nažalost, najčešće nisu vidiljivi javnosti, koja fizički nije lišena vida.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)