NAŠA ANATOMIJA STIGLA DO KEMBRIDžA: Veliki iskorak trojice srpskih profesora povodom jubileja medicinskog fakulteta u u Beogradu

Biljana RADIVOJEVIĆ

18. 10. 2020. u 11:00

НАША АНАТОМИЈА СТИГЛА ДО КЕМБРИЏА: Велики искорак тројице српских професора поводом јубилеја медицинског факултета у у Београду

Foto V. Danilov

PUNE dve godine doktor Slobodan Marinković, profesor anatomije u penziji, crtao je od ujutru do uveče ilustracije ljudskog tela, do najsitnijih detalja.

Njima je obogatio jubilarno izdanje "Anatomije čoveka", izdato pred sto godina od početka nastave na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U stručnim krugovima poznat kao jedan od četvorice najvećih svetskih eksperata za krvne sudove mozga, a u opštoj javnosti - kao "naučnik beskućnik", koji duže od tri decenije živi u kabinetu za anatomiju, kaže da se ovog posla, ni za koju nagradu, ne bi ponovo latio.

Neki od snimaka su makroskopski, neki veliki preparati, delovi kostura, lobanja...

- Druge ilustracije su crtane. To sam crtao drvenim bojama. Onda je naknadno obrađeno u fotošopu. Atlas sadrži gotovo 800 slika. To je meni oduzelo dve godine rada, od jutra do večeri, pravljenje crteža, fotografisanje preparata...Da mi neko sada ponudi veliki novac ili stan koji nemam, da uradim nešto tako ponovo, ja bih se zahvalio i odbio. To ili se uradi jednom u životu ili se nikad ne uradi. Ali zato smo dobili svetsku knjigu - priča za "Novosti" profesor Marinković.

I zaista, tek što je izašla iz štampe, knjiga je stigla čak do Kembridža. Neobično izdanje prešlo je ovaj, podjednako redak i neobičan put za jedan udžbenik, tako što ga je asistent beogradskog Instituta za anatomiju dr Slobodan Kapor poneo u Englesku da ga pokaže profesorima. Oni su se toliko oduševili da se Greg Gonzales, direktor kursa medicinskih nauka u koledžu Jesus Lane, odmah slikao sa knjigom i naručio primerke za tamošnji anatomski institut.

U "Anatomiji čoveka", na više od 600 stranica, profesor Marinković i još dvojica autora - profesori dr Branislav Filipović, direktor Instituta za anatomiju, i dr Laslo Puškaš, šef Katedre za anatomiju, iz svih perspektiva su prikazali i analizirali ljudsko telo.

TELO KAO INSPIRACIJA UMETNIKA

AUTORI su se trudili da ilustracijama i tekstom povežu anatomiju sa raznim kliničkim predmetima, kako bi studenti zaista uvideli videli značaj grane medicine čije je temelje pre 500 godina postavio Leonardo da Vinči:

- Nije nam cilj samo da polože ispit, nego da sutra budu dobri lekari - kaže profesor Slobodan Marinković.

- Neki delovi knjige su povezani sa umetnošću. Naime, kroz istoriju, glavna tema većine umetnika je ljudsko telo, zato umetnici moraju da proučavaju anatomiju. I po tome je ova knjiga jedinstvena u svetu.

VIZIJA Slobodan Marinković, Laslo Puškaš i Branislav Filipović, Foto arhiva

Prvi deo - "Opšta anatomija i histologija" je tekstualni. Tu je prikazana građa atoma, organskih materija, građa hromozoma, struktura ćelija i raznih tkiva. Dat je i detaljan opis svakog milimetra ljudskog tela, građa žive materije, opšte osobine srca, anatomija leđa, toraksa, trbuha, ruke, noge, kosti lobanje lica i vrata, nervni sistem, mišići. Dugi deo je "Anatomski atlas" sa originalnim crtežima ili fotografijama.

- Svaka knjiga ima odeljke prema delovima tela. Ova počinje od atoma, jer se čitavo ljudsko telo sastoji od njih, pa je i nama bilo logično da odatle krenemo - priča prof. Marinković i razbija još jednu zabludu laika za medicinu: da geni ne služe samo za prenošenje naslednih osobina sa roditelja na potomke, nego regulišu funkciju apsolutno svake ćelije.

I koncepcija knjige i teksta je drugačija nego u klasičnim atlasima. Knjige iz anatomije su ili na engleskom ili na latinskom jeziku. U ovoj su kombinovana ta dva jezika, i unutar teksta i anatomskog atlasa. Svaki detalj organa obeležen je na latinskom, a ispod toga je engleski naziv.

- To je ta specifičnost, što ovu knjigu čini jedinstvenom u svetu - kaže prof. Marinković.

- Na osnovu te dvojezičnosti, knjigu mogu da koriste stranci, koji ne znaju srpski jezik.

Time se ona izdvaja od svih drugih, i nalazi se na mnogim medicinskim fakultetima zapadnih država, ali i kod svetskih stručnjaka, uglednih profesora anatomije, neurologije i neurohirurgije.

Foto V. Danilov

Ljudsko telo vrlo malo se menja kroz vekove, za evoluciju su potrebni milioni godina, pa u anatomiji, praktično, nema nekih velikih promena.

- Kad uporedimo nas i pećinske ljude ima, naravno, anatomskih razlika, ali uopšte nisu drastične - kaže prof. Marinković. - To je mali period za evoluciju.

Profesor dr Laslo Puškaš kaže da je obaveza učitelja da prate razvoj nauke, a ne da studentima nude znanje iz udžbenika napisanih pre trideset godina:

- Imali smo na umu da ovom knjigom uveličamo i obeležavanje jubileja Medicinskog fakulteta, i dan kada je 9. decembra 1920. godine francuski đak Niko Miljanić održao u Beogradu prvo predavanje iz anatomije, kojim je započela nastava na Medicinskom fakultetu. Ovo je drugo, ali značajno dopunjeno izdanje koje uključuje sve ono što se doznalo u međuvremenu, a toga je zaista mnogo. Ko se bavi anatomijom otkrio bi da je to potpuno novo delo, iako je od prvog izdanja prošlo pet godina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)