NOVOSTI NA GROBU KRALjA MILUTINA: Bugari se klanjaju srpskom vladaru, hram je rušen ali njegov sarkofag je neuništiv (FOTO)

Boris Subašić

20. 09. 2020. u 08:31

НОВОСТИ НА ГРОБУ КРАЉА МИЛУТИНА: Бугари се клањају српском владару, храм је рушен али његов саркофаг је неуништив (ФОТО)

Foto B. Subašić

MOŠTI svetog kralja Stefana Milutina ubijaju virus korona, ako je suditi po mnogobrojnim otiscima usana na staklu sarkofaga kraj oltara sofijske Crkve Svete nedelje.

Njeno narodno, mnogo poznatije ime je Sveti kralj, još od 15. veka, kada je Milutinovo čudotvorno nepropadljivo telo doneto u drevni hram.

Zanimljivo je posmatrati mlade ljude kako se sa poštovanjem klanjaju sarkofagu i celivaju staklo iznad kraljevske ruke u srebrnom okovu. Nisu to zadrti bogomoljci, već običan narod koji za trenutak ostavlja svakodnevne poslove da bi odao počast svetom kralju-ratniku, zaštitniku ne samo Sofije, već svih pravoslavnih Slovena. Zato su, kako tvrde, Rusi oslobađajući Bugarsku od Turaka, odneli deo Milutinovih moštiju, glavu i jednu šaku.

Foto B. Subašić

Gledajući atraktivne devojke koje celivaju sarkofag, čini se da su ubeđene da Sveti kralj rešava i ljubavne probleme. Možda zato što je Milutin čuven i po pet zvaničnih brakova, uključujući i onaj sa ćerkom bugarskog cara Anom Terter.

Čak je i ime bugarske prestonice, prema popularnoj legendi, promenjeno zahvaljujući Milutinu. Naime, drevni grad u Tračkoj niziji, koga su Rimljani zvali Serdika, a Sloveni Sredec ili Sredac, tek tridesetih godina 14. veka se pominje pod današnjim imenom. Naučnici se domišljaju da je to zbog neke ranohrišćanske bazilike posvećene Svetoj Sofiji. Narodno predanje, pak, da je Milutin u Sredcu početkom 14. veka podigao zadužbinu ravnu carigradskoj Svetoj Sofiji, po kojoj je grad dobio novo ime.

Ova priča, u osnovi, ima logike jer je Milutin u to vreme katastrofalno porazio i proterao Turke koji su bili zaposeli teritorije Bugarske i Vizantije. U čast pobede je podigao nekoliko prelepih zadužbina, od Jerusalima do Konstantinopolja. U Bugarskoj je i ranije pomagao manastir Jovana Rilskog, pa ne bi bilo čudo da je sazidao još ponešto, naročito zato što je bio oženjen jednom bugarskom princezom. Kada se razveo od nje, bugarska carica-udovica mu je nudila da se oženi njome, sa carskom titulom kao delom miraza. On je izabrao politički brak sa Simonidom, vizantijskom princezom, ali to nije uticalo loše na Milutinov imidž, o čemu svedoči bugarska verska literatura, koja navodi da je ovaj veliki srpski kralj bio sveslovenski i svepravoslavni zaštitnik i ktitor koji je "carevao 42 godine i zarekao se da će za svaku godinu vladanja podići po jednu zadužbinu".

Foto B. Subašić

Prilikom obnove hrama Svete nedelje u 19. veku otkriveni su ogromni temelji, za koje su naučnici pretpostavljali da potiču iz doba Rima, ali narod ih je smatrao ostacima Milutinove crkve. Aktuelna arheološka iskopavanja nedaleko od crkve Svetog kralja, izazivaju slične reakcije.

Sećanje na Milutinove uspehe u potonjim vekovima osmanske okupacije delovalo je kao čudo Božje pa su njegove mošti smatrane čudotvornom zaštitom. To se do današnjeg vremena nije promenilo.

- Samo je jedan Sveti kralj u pravoslavnom svetu, naš Milutin, koji je ekspresno, za samo dve i po godine, postao svetitelj Srba, Bugara i Romeja - kaže istoričar prof. dr Vlada Stanković. - On je tridesetih godina 14. veka utemeljio nešto što bismo mogli da nazovemo "balkanskom pravoslavnom unijom", gde su svi bili svesni svoje nacije, ali su bili ujedinjeni prema spoljnoj opasnosti od Turaka. Milutin je pomerio središte srpske države daleko prema jugu, Skoplje je učinio prestonicom i zato je njegov kult ostao snažan u tom delu Balkana. U Bugarskoj on je najpoštovaniji svetitelj uz Jovana Rilskog. Car Dušan kao deo titule obavezno navodi da je unuk Svetog kralja, a samo u Milutinovom slučaju Vizantinci kralj pišu sa velikim K.

NEUNIŠTIV SARKOFAG

MILUTINOVE mošti su prevalile dug put od njegove zadužbine Banjska, odakle su sklonjene u selo Trepču posle Kosovske bitke. Tamo su čuvane oko pola veka, a onda ih je monah Siluan preneo u planinski manastir Jovana Rilskog. Zatim je Milutin prenet u crkvu u Samokovu, a mošti su zatim prenete u drevnu rotondu Svetog Đorđa u Sofiji, pa u mitropoliju i najzad u Crkvu Svete nedelje. Gde god da su ih stavili, to mesto je nazivano Sveti kralj. Mit o neuništivim moštima su neprestano podgrevali istiniti događaji. U nekoliko katastrofalnih zemljotresa ceo hram se rušio, a Milutinov sarkofag je ostajao nedirnut. Mošti su bez ogrebotine prošle i 1925, kada su komunisti minirali crkvu, a poginulo je 150 ljudi.

Foto B. Subašić

Milutin je sveti pravoslavni ratnik čijem je telu i za života i posmrtno Bog dao izuzetne moći.

- Čitav prikaz Milutinovih ratovanja predstavljen je u formi viteškog poduhvata, sa naglašeno hrišćanskom potkom: hrišćanski ratnik, obraćajući se direktno Svevišnjem u svojim molitvama, pouzdaje se u ime Božje, u pomoć "da procveta telo moje" i dosegne veliku silu - navodi prof. dr Smilja Marjanović Dušanić. - Ta veza kraljevog tela sa nebeskim silama, oličena u pobedama koje je izvojevao zahvaljujući molitvama svetih Simeona i Save, praćena je natprirodnim znacima, poput ognjenog stuba sa neba i ognjenih ratnika koji su se priviđali neprijateljima.

Foto B. Subašić

U vreme početka turskih prodora, balkanskim hrišćanima bili su potrebni upravo takvi borbeni svetitelji kao nebeski čuvari. Istoričari su utvrdili da su tada samo Srbi imali takve svece, koje su kao svoje prigrlili i ostali Sloveni.

- Vladarski kult, oboženje legitimnog kralja ili cara posle njegove smrti, specifični je amblem srpske državnosti, bez analogije u slovenskim državama i u samoj Vizantiji - navodi bugarska istoričarka Sofija Džurova.

- Formiranje vladarskog kulta u srednjovekovnoj srpskoj državi omogućilo joj je da izgradi vladajuću ideologiju od smrti Nemanje do kraja srednjovekovne ere i da je učini instrumentom za kulturni i politički uticaj na sve balkanske narode.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Slobodan

20.09.2020. 10:41

Када ће мошти светог Краља Милутина да се врате у његову малену Бањску крај Косова?