NEMAČKE KOMPANIJE PROTIV NAREĐENJA SAD: Ekonomski pritisak na političare

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

EVROPSKI poslovni ljudi veruju da će zbog američkih sankcija Rusiji, veliku štetu imati ne samo ove dve zemlje već da će "usputne" žrtve sa visokom cenom biti evropske kompanije koje rade u Rusiji.

Posebno su zabrinuta rukovodstva nemačkih firmi kao što su "Simens", "Dajmler" i "Folksvagen", koje ne žele da budu koletelarna šteta političkih odnosa Vašingtona i Moskve, pa javno izražavaju nezadovoljstvo zbog diktata SAD i insistiranja da celi Zapad horski uvodi sankcije Rusiji, a oni koji se tome ne potčine, dobiće kaznu američkog ministarstva finansija. Zbog toga je nemačka kancelarka Angela Merkel dobila zadatak da o tome razgovara krajem aprila u Vašingtonu sa Donaldom Trampom.

Pročitajte još - Tramp besan na saveznike: Mi proterali 60 Rusa, a Francuska i Nemačka po 4

Nemci u Rusiji imaju svoje kompanije, ali i zajedničke sa Rusima, pa traže da se one oslobode obaveza koje proizlaze iz sankcija. Moskovski profesor Aleksandar Gusev ističe da Nemci imaju više od 3.500 zajedničkih kompanija sa Rusima, u kojima radi čak 330.000 ljudi.

- Nemačkom biznisu preti da u kratkom roku izgubi stotine miliona evra, a dugoročno mogu biti pod udarom projekti vredni više milijardi dolara - kaže Aleksej Knelc iz rusko-nemačke trgovinske komore. Knelc ističe da je čak 94 odsto nemačkih kompanija koje rade u Rusiji protiv sankcija.

Analize koje su pravili evropski ekonomisti pokazuju da su zbog sankcija uvedenih 2014. godine Rusija i EU imali štetu veću od sto milijardi evra. Nemački ekonomista Volfgang Bjuhel tvrdi da 60 odsto gubitaka od sankcija imaju Rusi, a 40 odsto Evropska unija.

Bez obzira na sankcije, u 2017. trgovinska razmena između Nemačke i Rusije porasla je za 20 odsto i dostigla nivo od 54,5 milijardi evra. Poređenja radi, trgovinska razmena Rusije sa SAD je lani porasla 17 odsto i iznosi 22 milijarde dolara.

Docent ekonomskih nauka Jekaterina Novikova sa moskovskog univerziteta "G. Plehanova" objašnjava da SAD i Velika Britanija koriste svoj uticaj da ne dozvole zbližavanje Rusije i Nemačke koje imaju odličnu trgovinsku razmenu. Nemačka je na drugom mestu odmah posle Kine na rang-listi najboljih trgovinskih partnera. Nemci su napravili u Rusiji i fabrike automiobila i lekova.

Jedna od velikih glavobolja koju imaju Nemci je kako da reše pitanje gradnje gasovoda "Severni tok 2". Nemačka ne skriva da je zainteresovana za taj gasovod bez obzira na veliki pritisak iz Vašingtona. Bivši ministar spoljnih poslova nemačke Zigmar Gabrijel je pritisak iz Vašingtona nazvao "agresivnim mešanjem političkih pitanja sa američkim ekonomskim interesima" i težnjom "da se izbaci ruski gas sa evropskog tržišta kako bi se mogao prodavati američki".

Amerika je važan partner Nemačkoj, ali istovremeno Nemci ne žele da izgube pozicije koje imaju u Rusiji jer je to partner koji sigurno plaća, i u poslovanju sa Moskvom nema nikakvih rizika.

Foto N. Fifić

LAVROV: RAT? NE...

RUSKI predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp ne bi odobrili oružani sukob između te dve zemlje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Lavrov je naveo i da je uoči napada na Siriju, Moskva rekla Vašingtonu koja područja u Siriji predstavljaju "crvene linije", ističući da ih "vojna akcija SAD nije prešla".

I VIZE SADA PROBLEM

KREMLj je u petak saopštio da Vašington namerno otežava izdavanje američkih viza posadi ruske avio-kompanije "Aeroflot", istakavši da nema razloga za to ali ova situacija može da dovede do otkazivanja direktnih letova između SAD i Rusije. Naime, čekanje na vizu je sada produženo na čak 250 dana ili osam meseci! Amerikanci kažu da je sve uzrokovano smanjenjem konzularnog osoblja, ali Rusi tvrde da se smanjenje osoblja nije odrazilo na konzularnu službu.