Kako se Austrija štitila od kuge iz Otomanske imperije: Karantin 150 godina radio na granici Beograda i Zemuna, svi putnici morali u kontumac

Pre tri veka putnici koji prelaze iz Otomanske imperije u Austriju morali su da provedu nekoliko sedmica u Zemunu kako bi po ulasku u Evropu svi bili sigurni da kuga neće biti preneta na Stari kontinent. Danas je zaboravljen termin "kontumac", što je bilo ime za sanitetski kordon koji su osmislile austrijske vlasti kako bi sprečile širenje zaraza.

Branko Najhold bio je hroničar Zemuna, a po knjizi "U službi humanosti - priča o zemunskom zdravstvu" su "Novosti" sa njim svojevremeno sačinile priču o ovoj čudnoj instituciji.

- Najvažnija granična služba austrijske monarhije prema Turskoj bila je kordon, uspostavljen 1699. godine, koji je 1739. dosegao i do Zemuna - beležio je Najhold. - Bio je to pogranični sistem sa ozidanim čardacima sa osmatračnicama i stalnom vojnom posadom.

Pored održavanja javne sigurnosti na granici, glavni zadatak kordona bio je da strogo održava mere za sprečavanje prenosa kuge.

- Evropa se branila na kordonu u Zemunu - beleži Najhold. - U zavisnosti od stanja kuge u Turskoj postojala su tri "perioda": kada o bolesti nije bilo vesti trajao je režim "mirnog" perioda, "sumnjivi" je nastupao kada bi kuga besnela u Turskoj, a "opasni" kada bi doprla do granice. Kordon je bio pojačavan trostruko ili četvorostruko kada nastupi "opasni period", a straža je imala najstroža ovlašćenja da puca na svakog ko bi pokušao da ga pređe.

Posebnu ulogu u kordonskom sistemu imali su kontumaci. Bili su to karantini, a ovaj u Zemunu osnovan je još 1730. godine. Bio je to prostor koji danas obuhvataju park, Poljoprivredni fakultet, Zemunska gimnazija i okolni tereni. Bio je ograđen stubovima i daskama, a unutar ograde podignut je čitav niz zgrada, ali od slabijeg materijala.
- Trgovina sa Turskom bila je sve življa - beleži Najhold. - Tada je Dvorska sanitetska komisija predložila da se izgradi još jedno robno spremište, kao i nova zgrada za smeštaj mnogobrojnih putnika.

Kontumacko uverenje 1809.

Varoš su ogradili jednostrukim, a kontumac dvostrukim palisadama. Na Dunavu je patroliralo nekoliko šajki, a na kopnu husari. Danas se samo još u Vrtlarskoj ulici nalazi jedini ostatak zida koji je nekada opasavao ovaj specijalni karantin.
- Putnici i roba koji su stizali iz Turske sprovođeni su do glavne kapije. Putnika bi odmah pregledao kontumacki lekar, ali ne dodirujući ga i interesujući se u prvom redu za simptome kuge, kolere i velikih boginja. Ako bi takvi znakovi postojali, odmah je prebacivan u jednu izolovanu baraku na obali Dunava. Odatle je vraćan u kontumac ako bi, i kada bi preživeo bolest i ozdravio. Lakše bolesnike čekala je drugačija procedura u lazaretu.

Umrli su čakljama stavljani na kola i sahranjivani na "kužnom groblju", na Kalvariji. Prethodno bi ih prelili krečom.

Srpska pravoslavna crkva u Zemunu


Zdravi putnici su u kontumacu provodili karantin, a period "uzbune" određivao je dužinu tog boravka. Do 1780. godine boravci su trajali 52 dana, a od tada su skraćeni na tri do 21 dan.

Svi koji su izdržavali karantin bili su smešteni u kuće za putnike, koje su se nalazile na mestu gde je danas glavna aleja parka. O njima je brinula posluga, koja im je donosila hranu, ali ih nije smela dodirivati. Sami su plaćali hranu, a tokom zime i ogrev.

- Gostionica se nalazila na mestu današnje Gimnazije. To zdanje imalo je sobe za stanovanje, kuhinju, trpezariju, točionicu, bakalnicu, mesaru, podrum za vino, pekaru, staju i zaklon za dvoja kola. Kada bi izdržali karantin i njegova oštra pravila putnici su dobijali propusnicu - sanitetsko uverenje. Posle pasoša to je bio najvažniji dokument, jer se tek uz obe isprave dozvoljavao ulazak u grad i dalji put.
Postojalo je i posebno odeljenje za kađenje pisama. Pismo je bilo otvarano i držano iznad vrele sirćetne pare.

- Roba je takođe morala na pregled - piše Najhold. - Pregled pamuka bio je najopasniji. Posebno odabrani ljudi su otvarali vreće i golim rukama do ramena premetali po pamuku, a zatim bi odlazili u kontumac čakajući da vide da li će se na njima pojaviti znaci zaraze ili ne, od čega je zavisilo da li će transport biti spaljen ili pušten dalje.

Elizabet park u Zemunu
Srpska Pravoslavna crkva u Zemunu
Do 1788. broj ljudi angažovanih u kontumacu dosegao je 62 službenika sa 22 člana porodica i služinčadi. Od 1794. godine pominje se i pravoslavni sveštenik kojeg je u početku izdržavao dobrotvor Toša Apostolović, po kojem danas ulica Tošin bunar nosi ime. Svi zaposleni u kontumacu i njihove porodice morali su tu i da žive, a u grad su smeli da idu samo sa odobrenjem.

POMOĆ SRBIJI

Od 1816. godine svi kontumacki lekari morali su da budu doktori medicine.
- Od 1842. godine za direktora pančevačkog kontumca bio je postavljen bivši zemunski kontumacki lekar Karlo Nađ. Tokom 1837. Generalna komanda ga je, na molbu kneza Miloša, uputila u Srbiju da organizuje borbu protiv kuge, što je on izuzetno uspešno obavio.

UKINUT 1872.

Sanitetski kordon je ukinut krajem 1872. godine. Sve do 1883. godine postepeno je prodavana imovina i zemljište kontumaca zemunskom Magistratu i Ugarskoj finansijskoj direkciji, pa je tako, posle 150 godina postojanja i rada, ova izuzetno značajna zdravstvena institucija izgubila svoju važnost i prestala da postoji.