Vranjanac Goran Mišić Miško objavio je na svom fejsbuk-profilu da želi da proda bubreg onome kome je potreban, ako mu zauzvrat pomogne da se reši duga za struju, kako mu deca ne bi živela u mraku.

Kaže zakucao je na mnoga vrata, molio za pomoć ali su se svi oglušili o njegove molbe, i onda je odlučio da ponudio jedino što ima, a to je zdravlje.

- Dug datira iz 2005. godine i nije nastao iz bahatosti, već zbog spleta životnih okolnosti. Firma u kojoj sam radio je otišla u stečaj, sestra koja živi sa nama ostala bez posla, supruga nije radila. Hteo sam da isplatim dug kada meni firma isplati ono što duguje, ali godine su prolazile i to se gomilalo - priča Goran.

On dodaje da su i on i žena uspevali da prehrane decu, ali ništa više od toga. Verovao je da će mu firma isplatiti dugovanja i da će nekako stati na noge, ali to se do danas nije desilo.

- Deca su bila slabog zdravlja, sin je operisan prošle godine, sestra je invalid, ali nekako smo gurali. Na sreću, supruga je počela da radi pre godinu dana, pa smo sa njenom platom mogli lakše da živimo, ali prvobitni dug od 696.000 dinara je nakon sudskog rešenja dostigao milion i mi smo od 17. decembra u mraku. Zbog toga sam ponudio bubreg, jer nemam drugi način da zaradim taj novac - kaže Mišić.


PROČITAJTE JOŠ.
Rukavica desna ruka slepima: Izum mladog Nikole od maja na domaćem i na inostranom tržištu

Tražio je pomoć od narodnog poslanika Slaviše Bulatovića, pisao predsedniku države, razgovarao sa direktorom Elektrodistribucije, ali niko nije mogao da mu pomogne. Dodatno ga iritira što nije dobio opomenu i što nije bio kod kuće kad su mu isključili struju.



- Jedini način da vratim svetlost u moju porodicu je da prodam bubreg, ne da bih zaradio već samo da vratim dug - kaže Mišić.

U vranjskoj Elektrodistribuciji rekli su da je postupak takav da se dugovi ne mogu nikome oprostiti i rečeno je da će ovih dana odgovoriti na naša pitanja u vezi sa konkretnim slučajem.


POMAŽU KOMŠIJE

GORAN i njegova supruga Dragana nekako uspevaju da se u gotovo nemogućim uslovima za život snađu. Kupuju baterije, pomažu im komšije, vodu greju na šporetu na drva kako bi decu okupali i veruju da će se naći neko kome je potreban bubreg kako bi oni rešili svoj problem, kad niko drugi nije imao razumevanja za njihovu muku.