Hrvatski istoričar: Ugledajmo se na Đokovića i Čilića, od velike Albanije nema ništa

POSTOJE gradovi koji vam odmah legnu i oni koji vam nikada ne legnu. Meni je Beograd odmah legao, za razliku od mnogih gradova u državama bivše SFRJ. Volim da dođem u Srbiju, tu sam vrlo rado i vrlo često. Ovo kaže hrvatski istoričar Hrvoje Klasić, koji ovih dana prebira po beogradskim arhivima jer sprema knjigu o Miki Špiljku, kroz čiji će život ispričati i priču o Jugoslaviji.

- Kada slušate o srpsko-hrvatskim odnosima, čini vam se da u Beogradu kao Hrvat možete da očekujete samo probleme. Ja, evo, dolazim 15 godina i osećam se dobro. Zovem se Hrvoje, ne trudim se da govorim ekavicu niti postoji potreba za tim, i nikada nisam doživeo neku neprijatnost - priča Klasić za "Novosti".

Klasić je dobitnik nagrade za unapređenje srpsko-hrvatskih odnosa, a vladika Porfirije mu je dobar prijatelj.

- Kada sam otišao da preuzmem nagradu, rekao sam: "Uzeo sam dve Biblije, jednu na srpskom, na ćirilici, i jednu na hrvatskom, na latinici, i potražio da li se u njima spominju Srbi i Hrvati. Nisam ih našao, ali sam našao da svi treba da budemo bolji ljudi." A onda je vladika rekao: Posle ovoga, nema se šta više reći.

* Vi ste zbog svog odnosa prema Srbima često na meti hrvatskih nacionalista?

- Kažu da sam antihrvat, Jugosloven, ali ja se time ne zamaram. Moja porodica je sto odsto hrvatska. I moji prijatelji u Srbiji koji se bore protiv nacionalizma dobijaju pretnje. Nacionalisti su svuda jednaki, mnogo bolje će se oni između sebe razumeti nego hrvatski nacionalista sa mnom ili srpski nacionalista sa nekim Srbinom koji ne misli kao on.

* Kako ocenjujete odnose Srbije i Hrvatske?

- Odnosi između Srba i Hrvata mnogo su bolji nego odnosi između političkih elita. Treba gledati odnose Novaka Đokovića i Martina Čilića, odnose hrvatskih bendova koji nastupaju u Beogradu i srpskih koji sviraju u Hrvatskoj. Beograd je pun Hrvata, došli su da se provedu, zašto ne odu na Kosovo ili u Beč?

Pročitajte još - ZAGREBAČKI ISTORIČAR: Hrvati spalili tri miliona ćiriličnih knjiga

* Šta ih to vuče, zašto dolaze baš ovde?

- Hrvati vole Balkan, a Srbija jeste Balkan u najboljem smislu. Treba uzeti ono što nas spaja i u čemu smo slični. Na primer jezik. Nije važno kako se taj jezik zove. Niko se nije žalio da ne razume moju knjigu koja je nedavno objavljena u Beogradu. Pokušavali smo predugo da budemo isti. Često citiram stari aforizam - Srbi i Hrvati su jedan narod, samo nam recite koji. Nema potrebe da se nameće da imamo isti mentalni sklop. Meni upravo suprotno odgovara.

* Desničari u Hrvatskoj imaju veliki uticaj, kao da je fašizam pušten s lanca?

- Desničari i u Srbiji i u Hrvatskoj imaju preveliki uticaj. Borim se protiv istorijskog revizionizma u odnosu na ustaški pokret. Devedesetih godina imali smo ogroman uticaj političkih emigaranata, političkih zatvorenika koji su bili antikomunisti. Najgore što je moglo da se dogodi jeste da se kao protivteža bratstvu i jedinstvu i komunizmu uvede ustaštvo, kao gotovo romantičan model za slobodnu nezavisnu Hravatsku kojoj su Jugoslavija i komunisti uvek pretnja.

* Šta mislite o četničkom pokretu?

- Nije to nikakav antifašistički pokret. Bio je to nekoliko meseci na početku rata. Ako su četnici vojska u otadžbini i otadžbinu su napali Nemci i Italijani, vi morate biti protiv njih, ali ako sarađujete sa njima i ustašama, onda niste protiv njih i niste antifašisti. Srbija je imala antifašistički pokret, kao što ga je imala i Hrvatska, i to su partizani. Posledice četničkog pokreta, međutim, nisu ni blizu iste kao posledice ustaškog pokreta.

* Šta je za vas Jasenovac?

- Najgore mesto koje postoji u istoriji Hrvatske. Svestan sam da odnos prema prošlosti u kome će se negirati zločini i Jasenovac ne može doprineti dobrim odnosima.

* Zbog čega se hrvatska vlast uvek stavlja na stranu srpskih neprijatelja?

- Odnose između Srbije i Hrvatske bitno uslovljava ono što se događalo devedesetih godina. Nismo se razišli mirno kao Česi i Slovaci. Bilo je tu progona, rušenja, pogibija... Ja sam veliki kritičar hrvatske politike, ali u mnogim oblastima postoji dobra saradnja. U kulturi, nauci, sportu... odnosi su sve bolji i bolji.

* Šta mislite kakve bi posledice na region imalo stvaranje velike Albanije?

- Od velike Albanije nema ništa, kao ni od bilo koje druge velike države u regionu. Šta bi značila velika Albanija i koga bi pripojila? Velika Albanija, velika Hrvatska i velika Srbija nisu realnost. Albanija ne može biti nikakva pretnja. Zamislite da se menjaju granice i Grčke, i Crne Gore, i Makedonije, to bi zahtevalo možda i rat, ali i neke druge političke pripreme koje niko u svetu i Evropi neće dopustiti. Nema teorije da će se to dogoditi, prekrajanje granica na Balkanu je završeno.

O DIVLjANU

Kada je pre nekoliko godina umro Vlada Divljan, i kada se o njemu pisalo kao o velikom rokeru i umetniku, desničari u Hrvatskoj su pitali zašto se plače za srpskim pevačem a ne za mađarskim ili austrijskim. Pa zbog našeg zajedničkog nasleđa i jezika, upravo to je poenta. Ja sam odgledao sve epizode serije "Jutro će promeniti sve", ja u Beogradu pratim pozorište, muziku... To ne mogu u Budimpešti, u Gracu, teže mi je i u Ljubljani.

KONTROVERZNI STEPINAC

* Jedno od pitanja koje je kamen spoticanja između Srbije i Hrvatske je kanonizacija Stepinca.

- Nisam pripadnik Katoličke crkve, i pitanjem da li je neko svetac ili nije se ne bavim. Stepinac nije ratni zločinac, ali nije ni primer borca antfašiste, i mislim da je vrlo kontroverzna ličnost. Pomagao je i Srbima i Jevrejima, ali je, s druge strane, pozdravio osnivanje NDH i do kraja rata se nije odredio prema ustaškom pokretu. To je velika zamerka. Stepinac nije bio zločinac, jer da jeste, odmah bi 1945. bio uklonjen, ali je uklonjen tek kada je počeo da kritikuje komunizam.