MMF: Bez dobrih drumova nema rasta

NEDOSTATAK osnovne javne infrastrukture značajna je prepreka bržem ekonomskom rastu Zapadnog Balkana, nalaz je u četvrtak objavljene studije Međunarodnog monetarnog fonda. Bolje transportne, energetske i telekomunikacione mreže bi pomogle zemljama ovog regiona da podignu produktivnost, uključe se u tokove svetske trgovine i učine region atraktivnijim za strane investicije.

Prihodi Zapadnog Balkana sada iznose oko 30 odsto proseka 15 članova Evropske unije i udeo se nije mnogo promenio od početka globalne krize. Glavni razlog stagnacije je, smatra MMF, nedostatak konkurentnosti.

PROČITAJTE JOŠ - Asfaltiraju makadamske puteve

- Analiza pokazuje da bi regionalno koordinisane intenzivne aktivnosti na unapređenju javne infrastrukture, u kombinaciji sa boljim upravljanjem samim projektima, mogle da značajno povećaju dohodak po stanovniku - navodi se u saopštenju MMF. - Dugoročno povećanje realnog bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika moglo bi da iznosi čak tri do četiri procentna poena.

Većina zemalja u regionu već ima visok nivo javnog duga, a neke, upozoravaju međunarodni finansijeri, i visoke budžetske deficite. Imaju teškoće u korišćenju sredstava na međunarodnim tržištima kapitala. Zato MMF predlaže da se okrenu sopstvenim resursima.

PROČITAJTE JOŠ - Milioni dinara u seoske puteve!

- Prostor se može postići širenjem poreske osnove kroz ukidanje poreskog oslobađanja i poreskih olakšica, a postoji i mogućnost povećanja prihoda od poreza na imovinu u većini zemalja - stoji u preporukama MMF. - Dodatno, poreska efikasnost može se poboljšati jačanjem poreskih uprava.

OBVEZNICE ZA DIJASPORU

OBVEZNICE namenjene dijaspori mogu biti način da se bogatstvo sunarodnika iz inostranstva iskoristi za ulaganje u infrastruturu.

- Nizak politički kredibilitet i politička nestabilnost često ometaju zemlje u razvoju da dobiju kapital potreban za nastavak vitalnih projekata - primećuju analitičari MMF. - Potencijal za veze dijaspore je značajan za mnoge zemlje sa velikom dijasporom. Na primer, Indija i Izrael su tako iskoristili više od 11 odnosno 35 milijardi dolara.