SRBIJA će, ukoliko želi da postane član Svetske trgovinske organizacije, morati da svoje zakonodavstvo uskladi s njihovim pravilima i principima. Postoje načini da Srbija na tom putu zaštiti svoje nacionalne ekonomske interese, kao što su mnoge države to uradile. Ulaskom u STO, Srbija bi postala član i deo globalnog sveta međunarodne trgovine, koja nudi pristup brojnim svetskim tržištima.

Ovako, za "Novosti", priča Miloš Milovanović, koordinator projekata Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji, najavu da će naša zemlja morati da dozvoli promet GM proizvoda ukoliko hoće da pristupi STO. Naš sagovornik dodaje da i oni podržavaju napore Vlade i Ministarstva poljoprivrede na unapređenju konkurentnosti prehrambene industrije Srbije i uvođenje oznake "Srpski kvalitet", koja garantuje domaće sirovine bez GM sastojaka.

- Oznaka kvaliteta, koja će prvo biti primenjena u sektoru proizvodnje i prerade mesa, garantuje potrošačima da su proizvodi višeg kvaliteta, da su proizvedeni od domaćih sirovina i da ne sadrže GMO - kaže Milovanović. - To će znatno doprineti sigurnosti potrošača na domaćem tržištu. Imaće i veliku ulogu u promociji proizvoda iz Srbije na evropskom i globalnom tržištu. Naši poljoprivredni proizvodi jesu kvalitetni i upravo je kvalitet karta na koju treba igrati.

Da bi proizvod dobio oznaku kvaliteta, objašnjava Milovanović, prvo članovi asocijacije kontrolišu jedni druge, zatim postoje nezavisne kontrolne kuće, koje nadgledaju proceduru proizvodnje i sam proizvod i na kraju Ministarstvo poljoprivrede kontroliše sprovođenje i finalni proizvod.

NAJVEĆI NA OKUPU U Srbiji je formirana Asocijacija proizvođača mesa, a u njoj se nalaze najveći proizvođači, koji su i glavni konkurenti na tržištu. Kako objašnjava Milovanović, oni su se okupili odlične ideje, a to je proizvodnja kvalitetnijih proizvoda. U budućnosti će tek biti efekata od promovisanja kvaliteta proizvoda iz Srbije, ispričao je Miloš Milovanović.

Srbija je i poznati izvoznik žitarica i uljarica, pa su FAO i EBRD prepoznali veliki potencijal u ovom sektoru.

- Pokrenuli smo projekat koji ima za cilj promociju Srbije na stranim tržištima, u cilju povećanja ovih proizvoda - ističe Milovanović.

- Radićemo na jačanju asocijacija u ovom sektoru, kao bi bile u mogućnosti da zastupaju interese svojih članova, i na stranom i na domaćem tržištu. Biće rađena i edukacija proizvođača kroz stručne skupove, seminare i radionice. A posebna pažnja biće posvećena rečnoj infrastrukturi, kao uskom grlu izvoza žitarica. Treba raditi i na prepoznavanju interesa zadrugara i poljoprivrednika da budu deo zadruge. Da bismo to uspeli, podelićemo s njima primere dobre prakse iz ove oblasti.

PREDŽETVENO FINANSIRANjE

ZAKON o predžetvenom finansiranju, koji je stupio na snagu u junu 2015. godine, pomogli su EBRD i FAO i on predstavlja novi finansijski instrument na tržištu. Kao takav, objšnjava naš sagovornik, zahteva i vreme kako bi bio prihvaćen.

- Ovo je samo alternativan način finansiranja, a ne osnovni podsticaj u poljoprivredi - kaže Milovanović.