SVE više starijih od 65 godina koristi antidepresive, lekove za popravljanje raspoloženja, i anksiolitike, odnosno sedative za umirenje. Možda ne u meri u kojoj ih konzumiraju njihova deca, ali ih piju u velikim količinama. Razlog za to je, između ostalog, narastajuća depresija, koja pogađa naročito starije samce.

Procene stručnjaka su da 1,4 odsto ljudi u trećem dobu pati od simptoma depresije. Sa godinama raste i broj ovakvih slučajeva, pa je učestalost teške depresije duplo veća u starosnoj grupi od 70 do 85 godina, nego između 65. i 70. godine. Ona kod starih može izazvati bol u grudima, mišićima, vratu i donjem delu leđa, glavobolje i probleme sa probavom.

- Loše raspoloženje, smanjena energija i interesovanje, slaba koncentracija, nesanica, slab apetit su simptomi koji se javljaju kod 14 do 20 odsto starijih koji žive u svom stanu, a još su češći kod onih koji su smešteni u bolnici ili staračkom domu - kaže prof. dr Slobodan Janković, redovni profesor Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. - Tvrdokorna anksioznost se takođe javlja kod tri do 14 odsto starih. I depresivnost i anksioznost će kod većine biti lečeni antidepresivima i anksioliticima, što znači da će otprilike svaka četvrta stara osoba uzimati antidepresiv, anksiolitik ili kombinaciju oba.

Stariji od 65 najčešće postaju bezvoljni, potišteni i puni samosažaljenja kada izgube bračnog druga, kada ne mogu da se pomire sa gubitkom vitalnosti ili kada se presele.

Zato mnogi veruju da je rešenje u tableticama, ali problem je u tome što su upravo ljudi u sedmoj, osmoj i devetoj deceniji, zbog brojnih pridruženih bolesti i ostalih lekova koje piju, na njih naročito osetljivi. Na ovo upozorava dr Nadežda Čoviković Šternić, dugogodišnja načelnica Odeljenja za cerebrovaskularne bolesti i glavobolju Klinike za neurologiju KCS, šef katedre za poslediplomske studije neurologije i saradnica "Belmedika".

- Depresija se često javlja tri meseca posle preživljenog moždanog udara, kao i kod degenerativnih bolesti, poput Parkinsona. Međutim, sporedni efekti medikamenata kojima se leči kod starijih češći su i teži nego kod mlađih. Oni, recimo, mogu loše odreagovati na nove generacije antidepresiva, koji ponekad izazovu zbunjenost, ljudi ne znaju gde se nalaze, ne prepoznaju okolinu - kaže naša sagovornica.

Prilikom upotrebe antidepresiva mogu da dožive veliki pad natrijuma, a zbog toga, kaže dr Šternić, postaju uzrujani, nemirni, konfuzni, ne prepoznaju ukućane. Natrijum, objašnjava, treba podizati postepeno, pa se i oni postepeno "vraćaju". Problem nastaje ako porodica pomisli da preporučena doza leka ne deluje, pa je poveća.

- Stariji pacijenti sa depresijom ponekad deluju kao ljudi oštećene spoznaje. Usporeni su i ne obraćaju pažnju na okolinu, pa članovi njihove porodice misle da je u pitanju demencija. A nije. Pre bilo kakve druge terapije, trebalo bi ih dva meseca lečiti antidepresivima i videti postoji li boljitak - skreće pažnju čuveni neurolog.

Prof. Janković naglašava da je upotreba antidepresiva kod starijih opravdana samo pod kontrolom psihijatra i da se moraju poštovati određeni principi zbog neželjenih dejstava:

- Prvi princip je da antidepresive iz grupe tricikličnih antidepresiva (amitriptilin, imipramin, nortriptilin, klomipramin, doksepin u većoj dozi) i paroksetin iz grupe blokatora, pre uzimanja serotonina ne treba propisivati starim osobama, jer mogu pogoršati glaukom, otežati mokrenje, pogoršati opstipaciju, otežati gutanje zbog smanjenog lučenja pljuvačke, ili izazvati zbunjenost i halucinacije. Relativno bezbedni su citalopram, escitalopram, sertralin, venlafaksin, mirtazapin i bupropion, ali uz pažljivo praćenje pacijenata.

Drugi princip je da doziranje treba početi sa upola manjim dozama nego kod mlađih osoba. Stariji su ne samo osetljiviji, nego i sporije razgrađuju ove lekove. Doza se postepeno povećava. Treći princip je da se moraju pažljivo pratiti moguća neželjena dejstva. I dr Janković pominje snižen nivo natrijuma u krvi, posebno kod onih koji primaju diuretike. Četvrti princip je izbegavati primenu antidepresiva zajedno sa analgeticima poput ibuprofena ili diklofenaka, jer je veći rizik od nastanka krvarenja iz želuca i dvanaestopalačnog creva.

- Kada su u pitanju anksiolitici, njih treba maksimalno izbegavati kod starih i primenjivati ih samo kada je to apsolutno neophodno. Anksiolitici iz grupe benzodijazepina slabe memoriju i mišljenje, povećavaju rizik od pada i preloma kuka, dovode do gubitka orijentacije i povećavaju rizik od saobraćajnih nesreća - kaže dr Janković.

Dr Šternić takođe primećuje da pojedini anksiolitici izazivaju uzrujanost i konfuziju. Naročito treba voditi računa kada su u pitanju pacijenti sa apsolutnom aritmijom ili glaukomom.

- Dementni mozak je posebno podložan negativnim efektima. Dešava se da uveče stariji pacijent popije anksiolitik, a da se ujutru oseća još gore - primećuje dr Šternić.

PIJU I NA SVOJU RUKU

PONEKAD ljudi ove lekove uzimaju po savetu lekara, ali često i na preporuku komšije. Svaki organizam individualno reaguje i ljudi pate od različitih pridruženih bolesti. Zato dr Šternić savetuje da niko ne pije lekove na svoju ruku jer posledice mogu biti razorne.

BOLEST - UZROK DEPRESIJE

DEPRESIJA može biti i posledica određenih oboljenja, kao što su Parkinsonova bolest ili kardiovaskularne bolesti, rak, moždani udar, reumatoidni artritis i multipla skleroza. Može je izazvati i upotreba pojedinih lekova poput beta-blokatora, antipsihotika ili benzodijazepina. Naravno, tu je i genetska predispozicija, ali i socijalni faktor.