Štrajk glađu, tekovina još iz antičkog doba, u 21. veku postao lični i politički marketing: Kad „Gandi“ odloži testeru i sedne na stepenik

U ovom pseudo-veku u kojem se laž vešto prodaje u ambalaži pravde i hrabrosti, a ratovi u celofanu milosrđa, i štrajk glađu srozan je na nivo dnevnopolitičkog i ličnog marketinga. U toj "disciplini" sve je dozvoljeno, opravdano i normalno.

Jedan od najneverovatnijih primera štrajka glađu odvija se ovih dana na stepeništu Narodne skupštine u Beogradu. Pošto je odložio motornu testeru kojom je nameravao da "uredi" način izveštavanja nacionalnog javnog servisa, a zatim na stepeništu Narodne skupštine nasrnuo na političkog neistomišljenika Marjana Rističevića i pocepao mu odeću, lider Dveri Boško Obradović seo je na stepenik i objavio miran protest štrajkom glađu.

Ne bi to bila neka naročita novina u našoj višedecenijskoj političkoj zbilji da se štrajkač nije, pri tom, pozivao na Mahatmu Gandija (1869-1948), najsvetliji primer štrajka glađu u istoriji sveta, oca indijske nacije, čoveka nesalomivog duha koji je na nenasilan način uspeo da pokori nasilnike. Za Mahatmu - veliku dušu, kako ga je nazvao pesnik Rabindranat Tagore, srpski zet Albert Ajnštajn vizionarski je primetio da će generacije koje dolaze sve manje verovati da je takav čovek, od krvi i mesa, ikada hodao zemljom. Za to neverovanje u velikoj meri zaslužni su, uz časne izuzetke, štrajkači glađu novije generacije u svetu, ali i kod nas.

Naš ugledni sociolog prof. dr Dragan Koković, za "Novosti", kaže da je štrajk glađu u prošlosti zahtevao jake ličnosti sa gvozdenim moralom koje su to kao princip poštovali do kraja i zato su i ušli u istoriju.

- To su bili ljudi postojanih principa. Danas se to dosta obesmislilo, to je postalo nešto pseudo, nešto lažno, to je sada inflacija štrajka glađu. Na kraju krajeva, vidite koliko se priča o tome da li oni pred kamerama štrajkuju, a onda krišom uzimaju hranu - kaže Koković.

Naš sagovornik ističe da postoje tri mogućnosti borbe: nasiljem protiv nasilja, gde se lanac nasilja najteže prekida. Drugi oblik je nenasiljem protiv nasilja, poznat kao "gandijevski princip", koji se temelji na novozavetnom postulatu "ako me udarite u jedan obraz, okrenuću vam i drugi", a koji je Gandi pominjao u prepisci sa Lavom Tolstojem. Treći način je dijalog kojim se najefikasnije mogu rešiti problemi.

- Od ova tri načina, a to je zanimljivo u aktuelnom štrajku glađu pred zdanjem Skupštine, štrajkači su probali prva dva, a najmanje su pokušavali da uspostave dijalog na koji se sada pozivaju. Neko je nekom skrenuo pažnju da to sa motornom testerom i nasiljem na stepeništu parlamenta nije dobra politička promocija i da bi bilo dobro izvesti gandijevsku transformaciju - veli dr Koković.

On napominje da štrajkači moraju, pri tom, da vode računa o ličnom zdravlju, te da ga je iznenadilo da je poslanik Miladin Ševarlić (71), s obzirom na zrele godine koje gotovo bez izuzetka prate i pojedine bolesti, bio započeo štrajk glađu.

Medicinska struka, pak, ističe da ljudski organizam bez hrane može da izdrži između dve i tri nedelje, a u retkim slučajevima nešto malo preko toga. Gandi je u znak protesta protiv britanske kolonijalne vlasti štrajkovao glađu u nekoliko navrata, a najduže u kontinuitetu 21 dan nije uzimao hranu.

Preživljavanje štrajka glađu u tako ekstremnim situacijama zavisi od zdravlja i metabolizma osobe koja se odvažila na neuzimanje hrane. U većini slučajeva, pod normalnim okolnostima, svega jedan dan bez hrane dovešće do vrtoglavica, pošto mozak ne dobija uobičajeno "gorivo", a pad šećera u krvi može da izazove i onesvešćivanje.

U takvom stanju do svesti višednevnog štrajkača teško mogu da se probiju detalji bilo kojeg vrhunskog štiva, pa ni trodecenijske biografije "Partibrejkersa" koju Boško Obradović pred kamerama čita ovih dana na stepeništu Narodne skupštine Srbije.

Foto Z. Jovanović

NA PROTEST PREKO INTERNETA

ISPRED zgrade Skupštine Srbije u nedelju posle podne su se okupile pristalice Dveri i Saveza za Srbiju kako bi pružili podršku predsedniku Dveri Bošku Obradoviću i njegovom zameniku Ivanu Kostiću. Obradović je pre osam dana započeo štrajk glađu na stepeništu ispred Skupštine, a nekoliko dana kasnije pridružio mu se i Kostić. Oni zahtevaju organizovanje dijaloga opozicije i vlasti, odlaganje izbora, kao i gostovanje u jednočasovnoj emisiji na RTS. Okupljeni su na skup pozvani preko društvenih mreža, a Obradović tvrdi da nije učestvovao u organizaciji.

VOLAS-DANLOP, LUTER KING, MENDELA, ŠEŠELj, NIKOLIĆ...

U MODERNOJ istoriji, na štrajk glađu prva se odvažila Britanka Marion Volas-Danlop, koja je 1909. uhapšena zbog propagiranja prava glasa za žene. Puštena je iz zatvora posle gladovanja koje je trajalo 91 sat.

Gladovanje kao nenasilan način borbe, inspirisan Gandijem, polovinom prošlog veka primenio je i američki baptistički sveštenik, potom i nobelovac Martin Luter King, kao i južnoafrički antiaparthejdski revolucionar Nelson Mandela.

Meću najpoznatijim domaćim štrajkačima glađu sa političkim motivima je dr Vojislav Šešelj, koji je 2006. godine u Hagu odbijao da uzima hranu kako bi ubedio tamošnji sud da može da se brani sam od optužbi za ratne zločine.

Motiv štrajka glađu Tomislava Nikolića 2011. godine bio je zahtev za raspisivanje izbora u Srbiji, što je potpuno suprotno motivu Obradovićevog gladovanja, koji se zalaže za odlaganje predstojećih izbora. Nikolić je 2012. na izborima izabran za predsednika Srbije.