Pandemija udarila po firmama i radnicima: Zaposleni preko agencija prvi dobili otkaz

KRIZA izazvana virusom korona, koja je dovela do kolapsa uslužnih delatnosti i smanjenog obima posla u ostalim privrednim sektorima, mnoge radnike već je ostavila bez posla. Među prvima na udaru su se našli oni koji su bili angažovani preko agencija za zapošljavanje i putem ugovora na određeno vreme. Poslodavci im jednostavno nisu produžili ugovor. Oni su masovno i u drugim državama, pa i u Srbiji, dobili otkaz. S druge strane, mnoge firme su zbog novonastale situacije prinuđene da radnike pošalju kući, jer je proizvodnja prekinuta. Glavno pitanje za sve njih je da li će uopšte dobiti platu.

Sindikati zahtevaju od Vlade da što pre izađe sa setom mera podrške privatnom sektoru, a od poslodavaca traže da uvede moratorijum na otpuštanja.

Dragoljub Vukadinović, predsednik "Metalac grupe". kaže da od 2.200 radnika njih 500 nekoliko dana već ne dolazi na posao, a da će se taj broj uvećati, zbog ukidanja međugradskih linija.

- Procenili smo da će kompanija, ako kriza potraje dva i po meseca, izgubiti oko pet miliona evra - kaže Vukadinović. - Sve je stalo i imaćemo problem sa isplatom zarada. Za taj period, samo za plate nam treba četiri miliona evra. Ljude šaljemo kući, ali nikome nećemo davati otkaz.

Ističe da ne mogu dati punu platu, ako im država ne pomogne. Jedino rešenje bi u suprotnom bilo, kako navodi, da radnicima isplate 65 odsto ili da svim zaposlenima daju minimalnu zaradu.

Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada, kaže za "Novosti" da niko ne može sa sigurnošću da kaže koliko će ljudi ostati bez posla u Srbiji tokom krize, ali smatra da taj broj neće biti mali.

Iz Makedonije stižu procene da je već otpušteno oko 6.000 radnika, a u Austriji čak 49.000 - objašnjava Protić. - Nisu sve države podjednako pogođene, a apsurd je da će one u kojima je stepen industrijalizacije najveći pretrpeti i najveću štetu. Prvi na udaru su radnici koji su bili angažovani preko agencija za zapošljavanje, koji se bave najmom radne snage, a za tim je potpuno prestala potreba.

Protić ističe da se teret krize mora ravnomerno rasporediti između radnika, poslodavaca i države.

To mora da koordinira Socijalno-ekonomski savet - smatra Protić. - Ne bi valjalo da jedna strana ponese ceo teret. Ne bi valjalo ni da dođe do masovnih otkaza, ali ne može se očekivati ni od poslodavaca koji nemaju posla da isplaćuju 100 odsto zarade i da izgube konkurentnost. Mora se pronaći mera. Poruka poslodavcima je da već sada razmišljaju o postkriznom vremenu, kada će im biti potrebni radnici i da pokušaju da ih zadrže.

Dragoljub Rajić, analitičar i konsultant Mreže za poslovnu podršku, naglašava da je prvo i osnovno pitanje koliko će ovo stanje trajati i koliki će nivo ograničenja imati privreda.

- Zabrinjavajući je trend, koji je registrovan ove i prošle nedelje, da kompanije koje su izvoznici imaju pad narudžbine između 20 i 30 odsto - ističe Rajić. - U vreme ekonomske krize 2008. i 2009. godine pad je u proseku bio 20 odsto, a kao posledica problema u privredi oko 150.000 radnih mesta je tada izgubljeno.

Dodaje da privrednici imaju apel ka Vladi da u što većoj meri omogući da njihov rad može normalno da se odvija. Navodi da je država zakomplikovala proces sa prijavljivanjem zaposlenih koji će raditi u vreme policijskog časa, dok se evropske zemlje trude da takve stvari olakšaju.

- Sada za svakog zaposlenog morate da javite Ministarstvu privrede i firme zovu i žale se da to ide sporo, da im niko ne odgovara na telefon. - To je moglo da bude jednostavnije.

Ističe da je važno da se posao organizuje u svim segmentima u kojima je to moguće. Ocenjuje da možemo da dođemo u situaciju da već sledećeg meseca neće biti novca za poreze i doprinose. Ako firme nemaju stalan prihod, teško da mogu da servisiraju obaveze.

Ranka Savić, iz Asocijacije slobodnih i nezavisnik sindikata Srbije, ističe za naš list da je masovna pojava da poslodavci ne produžavaju ugovore koje su radnici imali na određeno vreme.

- Namenska industrija šalje radnike na prinudni odmor i radnicima isplaćuje 65 odsto, što je slučaj i u velikom broju drugih firmi - kaže Savićeva. - Ugostiteljstvo i turizam su desetkovani.

Sindikati, kako naglašava, zahtevaju od Vlade da hitnije izađe sa setom mera za podršku privatnom sektoru, da znaju da li će biti oslobođeni dela nameta, da li će im smanjiti poreze i doprinose, skinuti takse, preuzeti finansiranje samohranih majki ili nešto drugo, kako bi mogli da naprave kalkulaciju. Ocenjuje da je javni sektor zaštićeniji.

Turistički regioni, poput zlatiborskog, biće ozbiljno ugroženi Foto D. Karadarević

Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da se poslodavci pridružuju apelu sindikata i kriznog štaba da se ulože maksimalni napori da se zaposleni ne otpuštaju i da im se obezbede normalne zarade.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da privrednici Srbije očekuju da mere pomoći koje država planira za javni sektor važe i za privatni sektor i da bi među njima moglo biti i smanjivanje poreza i doprinosa na plate zaposlenih.

Dodao je da "nije lepo to što država samo apeluje da se ne otpuštaju radnici jer apel ne može da pomogne i smanji štetu".

On je ocenio da je logična mera da se privredi smanji opterećenje ili da se obezbedi novčani fond za pola plate za zaposlene koji ne rade.Aerodrom "Nikola Tesla" je zatvoren za međunarodni saobraćaj. Većina radnika ne dolazi na posao, ali im je obećano da će dobijati punu platu.

Kompanija "Ikea" je najavila da će zatvoriti Robnu kuću u Beogradu, ali da radnicima neće biti umanjena zarada.


POMOĆ ONIMA KOJI NISU OTPUŠTALI

ODLAGANjE poreskih obaveza preduzećima, usled epidemije virusa korona, trebalo bi da bude uslovljena time da firme zadrže zaposlene na nivou koji je postojao pre pojave epidemije, smatraju autori najnovijeg broja "Kvartalnog monitora", u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke. Predlažu oslobađanje od poreza na imovinu u periodu trajanja epidemije za preduzeća iz oblasti hotelijerstva, odlaganje plaćanja poreza na zarade i socijalnih doprinosa za zaposlene koji nisu radili u periodu epidemije. Država bi mogla, dodaju, da formira fond iz koga bi odobravala vanrednu socijalnu pomoć radnicima koji su usled epidemije prestali da dolaze na posao.




ZAŠTITNIK GRAĐANA ZORAN PAŠALIĆ

NAJVIŠE PROBLEMA SA ČUVANjEM DECE

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da se najveći broj poziva njegovoj službi odnosi na pritužbe majki dece mlađe od 12 godina čiji poslodavci ne žele da primene preporuku da im omoguće odsustvo.

Pašalić je rekao da poslodavci nisu u obavezi da poštuju preporuku jer ona nije obavezujuća, ali i podsetio da postoji porodični zakon, kao i da je jedno od 17 ljudskih prava koja ne mogu biti ukinuta - pravo dece.

- Najveći broj poziva, između 30 i 40 odsto poziva zaštitniku odnosi se na taj problem. Prema zakonu jedan roditelj deteta do sedam godina mora ostati sa detetom, dok je za decu do 12 godina to samo preporuka koju većina poštuje, ali ne svi - rekao je Pašalić i apelovao da se primenjuje gde god je to moguće.

On je dodao da dobija žalbe građana koji su u vanrednom stanju dobili otkaze i da takve slučajeve upućuje inspekciji rada.

- Na brojeve telefona 011 2068 100 od 8 do 16 sati, 064 8768505 od 16 do 22 sata, i na 066 8007009 od 8 do 22, građani mogu prijaviti ako smatraju da su im ljudska prava ugrožena - rekao je Pašalić.

On je apelovao da se o zaraženima ne iznose podaci u javnost, a za one koji sami objave da su zaraženi veruje da to rade iz dobre namere, ali ni to ne preporučuje.