POLOVINA korisnika novčane socijalne pomoći u Srbiji je radno sposobna - navodi se u izveštaju "Materijalna podrška kao mera smanjenja siromaštva" Državne revizorske institucije (DRI).

DRI je utvrdila i da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nema nadzor nad centrima za socijalnu pomoć, kao i da oni nisu preduzeli potrebne aktivnosti kako bi se smanjila zavisnost radno sposobnih korisnika pomoći od socijalnih službi.

U Srbiji je od 2016. do 2018. godine bilo 268.000 korisnika novčane socijalne pomoći, a od ovog broja njih oko 50 odsto su mogli da rade.

- Zbog nedovoljno efikasne saradnje nadležnih organa, propušta se prilika da radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći izađu iz sistema socijalne zaštite, a centri za socijalni rad samo su delimično radili procenu socio-ekonomskog stanja radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći - stoji u izveštaju.

Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti smatra da bi radno sposobni svakako morali sopstvenim radom da zarade za život, ali kaže da Zakon o socijalnoj zaštiti ne reguliše ovo pitanje:

- Da bi se to desilo, nažalost, mora da bude propisano. Postoji saradnja između centara za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje, ali pitanje je koliko ona može da funkcioniše.

Pravila nalažu da svi korisnici moraju da dostave uverenje o nezaposlenosti i potvrdu o imovini na svakih devet meseci. Ona naglašava da se u toku godine pravi pauza od tri meseca u isplati, jer se računa da korisnici mogu da pronađu neki posao i da u tom periodu i sami zarade. Nije lako, smatra Veljović, ući u sistem, međutim, činjenica je i da je većina korisnika danas iz marginalizovanih grupa.

S druge strane, prema podacima iz 2018. godine, opterećenost stručnih radnika u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu je bila u proseku 311 korisnika na jednog stručnog radnika. S tim da opterećenost nije ista u svim odeljenjima, kao i da jedan korisnik može ostvarivati i po nekoliko prava i usluga u isto vreme.

Prema analizama koje je GCSR uradio i koje su upućene resornom ministarstvu, na poslovima javnih ovlašćenja ovom centru nedostaje oko 67 socijalnih radnika, 29 psihologa, 21 pravnik i 11 pedagoga.

- Imamo potpisan protokol o saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Uz saglasnost korisnika, dostavlja se rešenje radno sposobnih korisnika NSZ koja dalje postupa u skladu sa definisanim obavezama - kažu u GCSR.


PROČITAJTE JOŠ: Ginekolog nudio novorođenče na prodaju? Bebu menjao za auto, cela operacija išla preko Beograda


Njihovi stručni radnici svakodnevno rade na motivaciji radno sposobnih korisnika pomoći kako bi zajednički došli do cilja. U tom cilju oni primenjuju mere kao što su obrazovanje korisnika, organizovanje obuka i kurseva kao i zapošljavanje, lečenje i društveno koristan rad, kako bi se prevazišla nepovoljna socijalna situacija i obezbedila socijalna uključenost građana.


NADZOR U ČETIRI CENTRA

OD 2016. do 2018. godine samo u četiri od ukupno 140 centara za socijalni rad urađen je nadzor. Oni imaju 2.699 korisnika novčane socijalne pomoći, a od 114 pregledanih predmeta, 92 odsto je poništeno i vraćeno na ponovno odlučivanje.