Doživotna robija za ubistvo i silovanje: Danas stupaju na snagu izmene krivičnog zakonika

IZMENjENI Krivični zakonik, kojim su u Srbiju uvedeni doživotna robija, krivično delo napada na advokate i strože kazne za povratnike, zlostavljače, porodične nasilnike, napadače na službena lica, danas je stupio na snagu.

Svako ko ubuduće napadne policajca, sudiju, tužioca, javnog beležnika ili inspektora neke inspekcije biće osuđen najmanje na godinu, a najviše na 12 godina.

Novi zakon predviđa strože kazne i za zlostavljanje i mučenje (umesto zatvora od godinu do osam godina, sada je od dve do 10 godina), nasilje u porodici (minimalna kazna je bila tri, sada je pet godina, a kada nastupi smrt maloletnog lica 10 godina), neovlašćenu proizvodnju i prodaju opojnih droga (kazne su bile od šest meseci do pet godina, a sada je od dve do osam godina), ubijanje i zlostavljanje životinja (minimalna kazna više nije tri meseca, već pola godine).

PROČITAJTE JOŠ - Trećina više HIV pozitivnih: Stručnjaci poručuju - ne raste broj zaraženih, već su testovi dostupniji

Posebno će se strogo sankcionisati prodaja droge maloletniku, duševno oboleloj ili zaostaloj osobi, privremeno duševno poremećenom ili onome ko se leči od bolesti zavisnosti. Strože će biti sankcionisana i prodaja u školi ili njenoj neposrednoj blizini, zatvoru i popravnom domu, javnom lokalu ili na javnoj priredbi, ili pak ako je delo izvršio lekar, socijalni radnik, sveštenik, nastavnik ili vaspitač, koristeći svoj položaj.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović naglašava:

- Što se narko-dilera tiče, zaprećena je kazna od tri do 12 godina, a od danas svi koji se usude da priđu deci, da to rade u blizini škola ili u školama, angažuju maloletnike da prodaju narkotike, suočiće se sa kaznom od pet do 15 godina zatvora, čime se šalje snažna poruka da država to neće nemo da posmatra i da se ne isplati dilovanje narkotika.

Doživotna robija zamenila je dosadašnji zatvor od 30 do 40 godina, ali je takođe i alternativno dodata uz postojeću kaznu zatvora za počinioce dela protiv polne slobode. Tako zakon sudijama daje mogućnost da rešetke do kraja života dosude za teško ubistvo, obljubu nad detetom, nad nemoćnim licem ili zloupotrebom položaja, silovanje, ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, genocid i zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civila, zarobljenika, ranjenika i bolesnika, terorizam... Doživotni zatvor je predviđen pod određenim okolnostima i za one koji ugroze lica pod međunarodnom zaštitom.

Pokretač inicijative da se zatvor od 30 do 40 godina za silovatelje i ubice dece, trudnica i nemoćnih zameni doživotnom robijom bio je Igor Jurić, otac devojčice Tijane (14), koju je 2014. ubio Dragan Đurić, mesar iz Surčina.

Za sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje osuđeni po novom zakonu više neće moći da dobije manje od godinu dana, a maksimalna kazna kod najtežeg oblika dela podignuta je sa 10 na 12 godina. Ni nasilnici na stadionima ili javnim skupovima više neće moći da dobiju manje od godine, a kazna može ići do 12 godina.

Zakonikom je proširen i krug krivičnih dela koja ne zastarevaju. Pored ratnih zločina, sada su to i pomenuta krivična dela za koje je predviđen doživotni zatvor. Osoba osuđena na ovu kaznu može dobiti uslovni otpust posle izdržanih 27 godina, izuzev kada su u pitanju zlostavljanje deteta i maloletnika, nemoćnog lica i trudnice sa smrtnim ishodom.

Na inicijativu MUP, višestruki povratnici dobijaće ubuduće daleko veće kazne. Njima ne može biti izrečena sankcija ispod polovine kazne zakonom propisane za to delo.

Ministar Stefanović objašnjava:

- Naša inicijativa "tri udarca" će omogućiti da oni koji se opredele da budu narko-dileri neće moći da računaju na uslovne ili blage kazne, već na teške zatvorske kazne. Zakon omogućava znatno strože kažnjavanje povratnika, posebno za dela u vezi sa nasiljem i narkoticima. Neće moći da se ublaži kazna svima koji ponove krivično delo. A kada ga ponove treći put, kazna će morati da bude veća od polovine maksimalno zaprećene kazne zatvorom. Kod najtežih krivičnih dela, ubistva, silovanja, obljube, povratnicima će se izricati kazna već u drugom činjenju krivičnog dela, koja neće moći da bude manja od polovine maksimalne kazne - objasnio je Stefanović.

Ni uslovna osuda više se ne može izreći za delo za koje je zaprećena kazna od osam godina naviše. Zakon uvodi i novo krivično delo - napad na advokate.

STEFANOVIĆ: VAŽAN DAN ZA SRBIJU

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakao je na jučerašnjoj vanrednoj konferenciji za medije da je za Srbiju izuzetno važan početak primene izmenjenog krivičnog zakonika:

- Omogućiće da svi monstrumi koji ubiju dete ili učine teško krivično delo dobiju odgovarajuću kaznu, doživotnu robiju za ubistvo deteta, i sprečiće se da se takva vrsta krivičnog dela ponovo počini. Ovaj zakon omogućiće i znatno strože kažnjavanje povratnika i nikome neće moći da se ublaži kazna.

NA 40 GODINA - 85 OSUĐENIH

ZATVOR od 30 do 40 godina uveden je u srpsko zakonodavstvo 2002. godine, kada je i zvanično ukinuta smrtna kazna. Poslednje streljanje izvršeno je 14. februara 1992. Tada je u Somboru ubijen Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. zbog silovanja i ubistva šestogodišnje devojčice, kćerke svog prijatelja. Između 1991. i 2002. izrečeno je 19 smrtnih osuda, ali nisu izvršene. U ovom trenutku u zatvorima se nalazi 85 ljudi osuđenih na kaznu od 40 godina.

JURIĆ: UBICE DECE SKLONITI SA ULICA

Posle gotovo tri godine od inicijative Igora Jurića (na slici), osnivača Fondacije "Tijana Jurić", da se ubice dece doživotno sklone sa ulica, izmene Krivičnog zakona od danas počinju da se primenjuju, a Jurić je rekao da je imao ogromnu podršku ljudi.

On je dodao da ga je iznenadilo što su se kritike pojavile na kraju, kada je zakon trebalo da bude usvojen.

- Nisam odustao. Mislim da je ovo društvo bilo spremno i da mu je bila potrebna ova promena - naveo je Jurić.