SRBI U MAĐARSKOJ: Srpski samo 26 minuta nedeljno

NEDAVNO, baš po okončanju izbora u Srbiji, na jednom skupu u Budimpešti sreli su se politički lider Mađara u Srbiji Ištvan Pastor i Ljubomir Aleksov, predstavnik Srba u parlamentu Mađarske.

Aleksov je srdačno čestitao Pastoru ulazak u vrh političke vlasti u Srbiji, u nadi da će se sve topliji odnosi dveju zemalja pozitivno odraziti i na srpsku zajednicu koja vekovima živi u Budimpešti, Sentandreji, Lovri i još nekoliko okolnih mesta.

- Vest da će Mađari biti deo vlasti u Srbiji vrlo je pozitivno primljena u zvaničnoj Budimpešti - kaže, za "Novosti", Aleksov. - Nama to uliva nadu da bi se u bliskoj budućnosti mogao poboljšati i naš status u Mađarskoj.

Teško Srbi u Mađarskoj mogu u parlamentarnom životu da pariraju Mađarima u Srbiji. Naših sunarodnika nema više od 10.000 i nemaju nijednu političku stranku. Pravo na predstavnika u raskošnom neogotičkom zdanju mađarskog parlamenta stekli su tek pre dve godine.

Poput još 12 predstavnika drugih manjinskih nacija u susednoj nam državi, koja je već 12 godina članica Evropske unije, Aleksov nema zvanje poslanika, nego portparola. Manjinski predstavnici tek ovlašno učestvuju u političkom životu. Oni prisustvuju svakoj sednici, mogu da učestvuju u raspravama, ali - nemaju pravo da glasaju.

Za "utehu" Srbima, punopravnog poslanika u mađarskoj Skupštini nemaju ni Nemci, ni Romi, mada su najbrojnije manjine, dvadesetostruko brojnije od Srba. Trenutno ne postoji dobra volja u mađarskoj političkoj eliti da svih 199 poslanika u državnom parlamentu ima jednaka prava. Da bi se to dostiglo, Mađarska bi, poput Srbije, trebalo manjinama da obezbedi niži izborni cenzus.

- Nadamo se da će se to u skorije vreme dogoditi - kaže Aleksov. - Pomoć u tome, ali i u drugim oblastima, očekujemo sa obe strane: iz srpske otadžbine i mađarske domovine.

Ako im je učešće u političkom životu dozirano, u drugim oblastima Srbi imaju i pravo i mogućnost da neguju svoj identitet, i to na tri nivoa. Najviši nivo je Zemaljska samouprava Srba u Mađarskoj, kao krovna organizacija koju čine izabrani predstavnici iz srpskih redova. Na njenom čelu je Vera Pejić Sutor.

Za obrazovanje Srba na maternjem jeziku najznačajnija je Gimnazija "Nikola Tesla" u Budimpešti, koja je ujedno i jedina srednja škola na srpskom jeziku. Ovde se poslednjih godina upisuje veći broj đaka iz Srbije nego iz Mađarske. Njihov cilj je da se domognu diplome koja omogućava upis na fakultete u zemljama EU.

Imaju ovdašnji Srbi četiri osnovne škole - u Budimpešti, Batanji, Lovri i u mestu Deska. One su nedavno vraćene u nadležnost srpskoj zajednici, a finansiraće ih i ubuduće mađarska država.

U još nekoliko osnovnih škola srpski se izučava kao jedan od predmeta, ali u okviru nastave na mađarskom jeziku. Nemaju, međutim, poput Mađara u Srbiji, mogućnost izbora studija na mađarskim univerzitetima. Izuzetak su fakulteti u Budimpešti i Segedinu, na kojima postoji katedra isključivo za studije srpskog jezika.

U poslednje dve godine mađarska država je znatno pojačala finansiranje manjina. One su ranije dobijale četiri milijarde forinti, a sada primaju dvostruko više. Budžet srpske samouprave iznosi oko 900 miliona forinti (blizu 300 miliona dinara). Vlada finansira i razne investicione projekte, pa će ove godine biti proširena gimnazijska zgrada u Budimpešti, a renoviraće se i nekoliko srpskih crkava.

Eparhija budimska i njen vladika Lukijan imaju veliki ugled u očima tamošnjih Srba. Saborni hram Svetog Georgija iz 17. veka, u Srpskoj ulici u Budimpešti, uvek je ispunjen vernicima, naročito o praznicima. To je i jedina srpska bogomolja u ovom gradu, jer su nekadašnji saborni hram posvećen Svetom Dimitriju, na budimskoj obali Dunava, komunisti srušili 1949. godine, u čast Staljinovog 70. rođendana. Danas na hram iščezao u vihoru komunizma podseća samo spomen-tabla.

Diči se ova eparhija sa dva manastira iz perioda renesanse, Grabovac i Srpski Kovin, te 42 hrama i kapele. Nekada ih je bilo mnogo više. Ali i Srbi su bili mnogo brojniji. Preostali potomci Čarnojevića raduju se nastojanju Srbije da uđe u EU. Kažu, imaće privid da između njih i sunarodnika u matičnoj državi - nema granice.

SETILA SE MATICA

SRBI u Mađarskoj smatraju da matica nije do sada bila dovoljno brižna "prema svojoj deci rasutoj po regionu". Nisu se nimalo obradovali svojevremenom ukidanju Ministarstva za dijasporu i nadaju se da će premijer Aleksandar Vučić u novoj vladi naći mesta za taj resor. Pre nekoliko godina Srbija i Mađarska su osnovale zajedničku komisiju za zaštitu manjina, a ona se posle nekoliko godina prvi put sastala nedavno u Subotici.

- Verujemo da će stvari krenuti nabolje - kaže Aleksov. - U aprilu nas je primio predsednik Nikolić, a imali smo priliku da sretnemo i premijera Vučića, i tada smo dobili jasno obećanje da će se raditi na jačanju veza s dijasporom.