Ni veće bede, ni veće pameti

OSIM po kojeg privatnika i onih osnovnih državnih službi, u Beloj Palanci rade samo - satovi. Radili bi ljudi, samo kada bi imali gde. I šta. Gotovo trećina žitelja ove najsiromašnije opštine u Srbiji sa prosekom zarada od oko 10.000 dinara, tavori bez posla. Privatizacija je ovde i te kako uzela danak u stečaju. Sve što je moglo otišlo je „tamo“. Spisak je podugačak: fabrika dečje obuće „Vesna“ zapoljavala 1.000 radnika, fabrika „1. maj - noviteti“ sa 250 radnika, „Budućnost“ sa 350 radnika, fabrika nameštaja „Ukras“ i 250 radnika, „Ponišavlje“, Zemljoradnička zadruga... Sve stečaj do stečaja.
Najveći deo imovine i zemljišta tih preduzeća je prodat, radnici kud koji. To je bila industrija na kojoj je živela Bela Palanka! To je bila njena suština...Pitamo ljude u Beloj Palanci kako žive sa nekoliko „crvenih“ mesečno. Uglavnom, „sležu ramenima“. Krpe malo od poljoprivrede, kažu, čekaju da im stariji prime penzije, uzdaju se u rođake iz vana... Oni retki, što imaju tu sreću da rade po državnim službama, zapravo i drže ovaj prosek.
A, kad već nisu imali šta da rade, Belopalančani su išli u školu. Više od 110 doktora nauka dala je ova opština, procentualno po broju stanovnika, najviše u Srbiji, a teško da i u čitavom svetu ima ovakve pojave. Gotovo da nema domaćinstva bez makar jednog visokoobrazovanog člana.
Samo, ta pamet se ne vraća kući. Odlaze za poslom stručnjaci u Beograd, Niš, Pirot i dalje. Nazad dolaze, retko, da obiđu rodbinu, kad je vašar na Preobraženje Gospodnje, ili kad se kolju jaganjci...
- U 46 sela (mesnih zajednica) naše opštine živi nešto manje od 6.000 duša i to uglavnom starih. Čitava opština ima oko 14.500. Poljoprivredom i stočarstvom više se gotovo niko ne bavi. Samo je prošle godine iz Palanke u Beograd i Požarevac otišlo trbuhom za kruhom 20 mladih, školovanih porodica - priča direktor Direkcije za izgradnju Palanke Dragan Živković.
Društveni život u Beloj Palanci odvija se, uglavnom, u centralnoj gradskoj ulici. I ona je asfaltirana pre izvesnog vremena, od para iz NIP. Dobro, bio je tu i pre neki asfalt, ali nikako za nova kola...
Vlasnik „MgM“, jednog od najposećnijeg kafića u varoši Goran Miljković, bivši predsednik opštine i demokrata, kaže da mu leti dosta bolje ide, jer dolaze studenti na odmor.
- Bilo bi još bolje da nas ovi iz opštine ne miniraju. Skraćuju nam radno vreme, povećavaju takse za držanje stolova u bašti - kivan je gazda Miljko. - Klasičan problem malog mesta, sve se svodi na lično. Mi smo sada opozicija, iako od 29 odborničkih mesta, imamo 11.
Zavrte se, kroz razgovor, tako tri „ture“ pića, pet ljudi za stolom. Ceh - 530 dinara!
- Ma sve zajedno - objašnjava nam konobar. - Vama iz Beograda to izgleda jeftino, ali kome mi da prodamo pivo za više od 60 dinara, bez obzira što je ovo jedan od najboljih kafića u gradu. Za mesečni zakup lokala u samom centru grada gazda Miljko daje 300 evra. Tamara Pejčić studira u Nišu. Došla je kod svojih na raspust. Ne misli da se vrati u Palanku, kaže, jer posla teško da će naći.
- Ovde se jedino leti nešto događa. Bude mladih, okupljaju se na Vrelu. Ići ćemo obavezno na „Zvezde granda“, biće sigurno pun stadion. Pa, išli smo i na „Čorbu“ - priča Tamara. A, u Palanci je ovo leto bilo baš kulturno. „Dani banice“, kako ovde zovu pitu, pa „Prva harmonika Ponišavlja“, da ne zaboravimo Smotru modernog baleta...
U centru Bele Palanke nalazi se prava pravcata vodenica. I vodeničar je tu, naravno. Samo nije hteo da se slika. Kaže, „neće da ga vide u novine ovi njegovi iz niške pošte, pa da ga zezaju“... Tamo je radio pre penzije.
Ovaj simpatični brka, ni ime nije hteo da nam kaže, jedan je od 20 ortaka, koji drže mlin. Svako radi po jedan dan. Samo, posao ide veoma slabo. Od nekadašnjih šest, sada radi, melje, samo jedan kamen. Brka je za jedan dan uspeo da samelje samo džak kukuruza, od čega je naplatio procenat - četiri kilograma brašna.
Malo gde u Srbiji još ima izvornog kovačkog zanata. Palanka je i po tome poznata. Tradiciju dugu više od 200 godina drže Romi - Gunjići, Ličići, Ramadanovići... U Palanci ih ima oko deset odsto.
U radnji gazda Mileta, zatišje. Pošto je podne prošlo, sunce nemilice prži, gde još i da kuje na ovu vrućinu. Rade uglavnom ranije ujutro i uveče, a prave razne alatke za domaćinstvo, koje se prodaju po mesnim poljoprivrednim zadrugama u okolini...
Iz Palanke se, inače, čitav Niš snabdeva vodom. Potencijal od tri izvorišta, sa ukupnim kapacitetom od 900 litara vode u sekundi, nema baš svugde. Ovde su i perfektni prirodni uslovi za voćarstvo.
Prirodnih lepota ovde zaista ima u izobilju. Ali, priča o nekadašnjoj veličanstvenoj rimskoj naseobini Remizijani, kojom je prolazio i legendarni Carigradski drum, bez ozbiljnog ulaganja, ostaće „nedopričana“.

PAMETAN ILI JAK
JEDAN od onih koji su proslavili ime Bele Palanke svojom doktorskom diplomom je i Miodrag Manić, dekan jednog od fakulteta na Niškom univerzitetu.
- Naš kraj ne raspolaže prirodnim bogatstvima i zato su ljudi da bi preživeli morali da ulažu u sebe - objašnjava nam fenomen toliko doktora nauka na tako malom prostoru, profesor Manić. - Još mi je deda govorio da ako želim da opstanem ovde, moram da budem ili pametan ili jak. Ja sam izabrao ovo prvo.