U JUGOSLOVENSKOJ kinoteci u četvrtak, 20. februara će se održati specijalna projekcija filma "Gorski vijenac", snimljenog pre dve decenije u televizijskoj formi, a sada će se pojaviti u HD rezoluciji - s mogućnošću prikazivanja na velikom platnu. Kao dug pesničkom gorostasu, režiju i dramatizaciju uradio je Petar Božović, glumac koji je tokom cele karijere s velikom ljubavlju i poštovanjem kazivao Njegoševe stihove.

- Film je nastao 2000. godine, samo sam sada sve organizovao, "prebacio" o svom trošku i poklonio primerak Kinoteci. Njihovo je trajno vlasništvo, za buduće generacije - ističe na početku razgovora za "Novosti" Petar Božović, koji u čuvenom spevu igra igumana Stefana. U ostalim ulogama publika će videti Baneta Popovića (vladika Danilo), Mladena Nelevića (Vuk Mandušić), Draganu Mrkić (sestra Batrićeva), Mirka Vlahovića, Envera Petrovcija, Gorana Sultanovića i druge.

U međuvremenu, prošlog februara, Božović je postao i "stalni gost" nekadašnje matične kuće, Narodnog pozorišta. Posle pauze duge četvrt veka, prvi izlazak na scenu nacionalnog teatra bio je "uskakanje" u ulogu Ahmeda i "Hasanaginicu" Ljubomira Simovića (režija Jagoš Marković), nakon odlaska sa životne i pozorišne scene čak tri glumca koja su tumačila tu ulogu: Branislava Cige Jerinića, Srbe Milina i Predraga Ejdusa.

Pročitajte još - Petar Božović: Preci nam se zbog Mila prevrću u grobovima

Tačno godinu dana kasnije, početkom ovog meseca, usledila je i prva Božovićeva premijera. Mala, ali (po aplauzu i divljenju kolega) "moćna" uloga Mareja u Kamijevom "Kaliguli", s rediteljskim potpisom Snežane Trišić. I tek što je izašla na scenu, naš veliki glumac je u novoj podeli - kao deo ekipe predstave "Vasa Železnova Maksima Gorkog i drugi", u postavci Zlatka Svibena. O činjenici da je ovo ujedno i povratak ruskog klasika posle dugog odsustva iz našeg teatra, Božović kaže:

- Mislim da je Gorki vrlo "igriv", pogotovo za glumce. Vole njegove likove, ali ga izgleda ne vole upravnici. Srećom da je na čelu kuće Ivana Vujić, ima širok dijapazon ljubavi prema pozorištu. Kada je upravnik posvećen teatru, onda i ostali osećaju veru i ljubav, pa je prenose dalje... Gorki je nepravedno svrstavan u socrealističke pisce, budući da je to kasniji deo njegovog književnog opusa. Reč je o velikom delu koji bi trebalo podeliti na dve faze. Znamo ga i kao romantičara, mnogo vremena proveo je i u inostranstvu, a mi sve mislimo da je bio Staljinova desna ruka. U Rusiji su ga svi obožavali.

Petar Božović, Foto N. Skenderija

Poznati glumac ističe da je u tradiciji ove zemlje poštovanje i negovanje sećanja na svoje velikane.

- Mogli bismo nešto i mi da naučimo od toga. I nije tako samo u Rusiji. Znate, u rodnom mestu Đakoma Leopardija, Rekanatiju u Italiji, sve se zove po umetniku. Od hotela sa imenom njegove pesme, do ulica koji nose nazive Leopardijevih stihova. U Stokholmu se, opet, na asfaltu mogu čitati Strindbergove misli, a sličnih primera ima i u drugim gradovima sveta. E, pa, sad vidite...

I dok o povratku u Narodno pozorište rado priča, o razlozima za odlazak Božović neće da govori:

- Za ovo malo života shvatio sam da se ne treba vraćati neprijatnim stvarima. Ponavljanjem zašto je nešto bilo, oživljavate prošlo vreme. Mislim da je bolje pričati o lepoti povratka i uzbuđenju koje čovek ima, kao da je opet u svojoj staroj kući. Jer, pozorište vam pruža dah i osećaj koji imaju crkve i manastiri. Uvek možete da im se vratite. Proćerdate pola života, pa dođete ponovo, a oni vas isto prime. Posle mnogo godina zateknete istu atmosferu. To osećanje je dargoceno i ne bih ga ni za šta dao!

Kaligula“ Foto Narodno pozorište

Na pitanje na koji način i s kojom vrstom uzbuđenja doživljava litije za odbranu svetinja i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, odgovara:

- Sa velikom nadom u Boga da neće doći ni do kakvog incidenta. I s velikim poštovanjem za narod koji je stao da brani svoj duhovni identitet, koji nas je, na kraju krajeva, i očuvao kroz tolike vekove. Sa tim se stvarno ne treba igrati...

NIČE, APIS, FERDINAND

U ANGAŽMANU Narodnog pozorišta Božović je proveo jednu deceniju (od 1984. do 1994. godine), a prvu ulogu ostvario je u "Konfiteoru" Slobodana Šnajdera, s rediteljskim potpisom Janeza Pipana. Igrao je i glavnog junaka u filozofskom delu "Tako je govorio Zaratustra" (kao i u "Apisu"), dok je u "Vojvotkinji od Malfijha" tumačio lik Ferdinanda. Poslednji premijerni zadatak bio je u Ibzenovoj "Divljoj patki" (Jelmar Ekdal) reditelja Nikole Jevtića.

"EL KAFANjERO"

POPULARNI glumac ovih dana, uz pozorišne probe, vreme provodi i na snimanju:

- Reč je o probnoj epizodi za eventualnu seriju, pa ako prođemo - prođemo. Ako ne prođemo, pali smo na ispitu. Trebalo bi da se zove "El kafanjero", naslov koji sam ja davno dao...