Srpska moderna u Ljubljani: Izložba reprezentativnih dela iz galerije Matice srpske otvorena u Narodnoj galeriji Slovenije

M. KRALj

30. 01. 2020. u 00:45

Српска модерна у Љубљани: Изложба репрезентативних дела из галерије Матице српске отворена у Народној галерији Словеније

Milan Konjović, “Žita“

Postavku čini 75 slika, sedam skulptura, četiri grafike, sa potpisom 50 znamenitih autora

REPREZENTATIVNA postavka 86 umetničkih dela, čiji su autori najznačajniji predstavici naše moderne, a čuva ih Galerija Matice srpske, svečano je otvorena u Narodnoj galeriji Slovenije, uz prisustvo ministra kulture, i gostiju, i domaćina - Vladana Vukosavljevića i Zorana Pozniča.

Iz baštine ugledne novosadske kulturne ustanove, za izložbu "Srpski modernizam 1880 - 1950" odabrano je 75 slika, sedam skulptura i četiri grafike, i to sa potpisom 50 stvaralaca. Radovi koji su pred ljubljanskom publikom ukazuju na razvojni put domaće likovne umetnosti, od realizma, impresionizma i simbolizma, pa do ekspresionizma i intimizma. Reč je o delima Uroša Predića, Paje Jovanovića, Steve Aleksića, Ivana Tabakovića, Nadežde Petrović, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Lubarde...

Ona su, kako je to istakao na otvaranju srpski ministar kulture i informisanja, svedočanstvo o delima jedne izuzetne epohe u srpskoj umetnosti, koja ukazuju i na izuzetne duhovne vrednosti društva u kome su nastajala.

- Izložba je jasan pokazatelj umetničkog i kulturnog stvaralaštva u periodu 1880-1950. godine, tokom kojeg možemo pratiti razvoj modernističkih ideja i umetničkih koncepata - istakao je Vukosavljević, ukazujući kako je zajednička produkcija galerija iz Ljubljane i Novog Sada, primer razumevanja savremenog trenutka u kome je partnerstvo jedan od imperativa vremena. - Saradnja dve ustanove odslikava i veoma dobre odnose ministarstava kulture Slovenije i Srbije. Želimo da verujemo da će ta saradnja ići isključivo uzlaznim tokom i biti iznijansirana najsvetlijim i najtoplijim bojama i tonovima koje kultura može da pruži.


PROČITAJTE JOŠ: Susreti varoških pozorišta Srbije: „Milivojev štap i šešir“ od 24. februara


Zahvaljujući direktorki ljubljanske Narodne galerije, Barbari Jaki, Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka, između ostalog je rekla da je izložba zamišljena sa idejom da ukaže na jedinstven umetnički prostor, kao i na sličnosti srpske i slovenačke kolekcije koje u dijalogu otvaraju brojne mogućnosti za bolje razumevanje i saradnju.


Đorđe Jovanović, “Jugoslavija “

- Sa željom da predstavimo najbolje iz svoje kolekcije kroz odabir najreprezentativnijih radova nacionalne umetnosti i najraskošnije stvaraoce, sačinili smo pregled tematskih i stilskih dometa jednog vremena prelomljen kroz specifičnu istoriju same ustanove i njene uloge u društvenim i umetničkim prilikama - naglasila je Palkovljević Bugarski, koja je koautor postavke sa Andrejem Smrekarom, iz Narodne galerije Slovenije. - Istovremeno, sačinjeni izbor želeli smo da predstavimo i kao mogućnost za saradnju i kreiranje zajedničkih projekata u godinama koje su pred nama.


I ZA ŠIROKU PUBLIKU

NOVA čitanja istorijskih umetničkih tokova od velike su važnosti, ne samo za zainteresovane naučne i stručne krugove, već podjednako za najšire slojeve publike - naglasio je Vukosavljević. - Danas, više nego ikada, čini se da je bitno na uspešan način komunicirati sa publikom, iz razloga da ovakve i druge kvalitetne projekte u oblasti kulture ne bismo organizovali samo za uzan krug poznavalaca i ljubitelja umetnosti.


NERASKIDIVI NIZ

KROZ izložena dela uočljivi su brojni primeri odnosa učitelj -učenik. Nadežda Petrović je prve slikarske pouke dobila od Đorđa Krstića, a kod nje je svoje školovanje započela Ana Marinković. Vasa Pomorišac je slikarsko obrazovanje započeo kod Steve Aleksića, Zora Petrović kod Milana Milovanovića, a Rista Stijović kod Đorđa Jovanovića.


Paja Jovanović, “Vajar Đorđe Jovanović“ Foto GMS


Stoga ovi umetnici čine jedan neprekinuti niz stvaralaca koji su učili jedni od drugih, nadovezivali se u svojim istraživanjima i održavali tok razvoja umetnosti od poslednjih decenija 19. do sredine 20. veka - piše u tekstu "Zbirka kao ogledalo", koji prati izložbu.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije