REPREZENTATIVNA postavka 86 umetničkih dela, čiji su autori najznačajniji predstavici naše moderne, a čuva ih Galerija Matice srpske, svečano je otvorena u Narodnoj galeriji Slovenije, uz prisustvo ministra kulture, i gostiju, i domaćina - Vladana Vukosavljevića i Zorana Pozniča.

Iz baštine ugledne novosadske kulturne ustanove, za izložbu "Srpski modernizam 1880 - 1950" odabrano je 75 slika, sedam skulptura i četiri grafike, i to sa potpisom 50 stvaralaca. Radovi koji su pred ljubljanskom publikom ukazuju na razvojni put domaće likovne umetnosti, od realizma, impresionizma i simbolizma, pa do ekspresionizma i intimizma. Reč je o delima Uroša Predića, Paje Jovanovića, Steve Aleksića, Ivana Tabakovića, Nadežde Petrović, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Lubarde...

Ona su, kako je to istakao na otvaranju srpski ministar kulture i informisanja, svedočanstvo o delima jedne izuzetne epohe u srpskoj umetnosti, koja ukazuju i na izuzetne duhovne vrednosti društva u kome su nastajala.

- Izložba je jasan pokazatelj umetničkog i kulturnog stvaralaštva u periodu 1880-1950. godine, tokom kojeg možemo pratiti razvoj modernističkih ideja i umetničkih koncepata - istakao je Vukosavljević, ukazujući kako je zajednička produkcija galerija iz Ljubljane i Novog Sada, primer razumevanja savremenog trenutka u kome je partnerstvo jedan od imperativa vremena. - Saradnja dve ustanove odslikava i veoma dobre odnose ministarstava kulture Slovenije i Srbije. Želimo da verujemo da će ta saradnja ići isključivo uzlaznim tokom i biti iznijansirana najsvetlijim i najtoplijim bojama i tonovima koje kultura može da pruži.


PROČITAJTE JOŠ: Susreti varoških pozorišta Srbije: „Milivojev štap i šešir“ od 24. februara


Zahvaljujući direktorki ljubljanske Narodne galerije, Barbari Jaki, Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka, između ostalog je rekla da je izložba zamišljena sa idejom da ukaže na jedinstven umetnički prostor, kao i na sličnosti srpske i slovenačke kolekcije koje u dijalogu otvaraju brojne mogućnosti za bolje razumevanje i saradnju.


Đorđe Jovanović, “Jugoslavija “

- Sa željom da predstavimo najbolje iz svoje kolekcije kroz odabir najreprezentativnijih radova nacionalne umetnosti i najraskošnije stvaraoce, sačinili smo pregled tematskih i stilskih dometa jednog vremena prelomljen kroz specifičnu istoriju same ustanove i njene uloge u društvenim i umetničkim prilikama - naglasila je Palkovljević Bugarski, koja je koautor postavke sa Andrejem Smrekarom, iz Narodne galerije Slovenije. - Istovremeno, sačinjeni izbor želeli smo da predstavimo i kao mogućnost za saradnju i kreiranje zajedničkih projekata u godinama koje su pred nama.


I ZA ŠIROKU PUBLIKU

NOVA čitanja istorijskih umetničkih tokova od velike su važnosti, ne samo za zainteresovane naučne i stručne krugove, već podjednako za najšire slojeve publike - naglasio je Vukosavljević. - Danas, više nego ikada, čini se da je bitno na uspešan način komunicirati sa publikom, iz razloga da ovakve i druge kvalitetne projekte u oblasti kulture ne bismo organizovali samo za uzan krug poznavalaca i ljubitelja umetnosti.


NERASKIDIVI NIZ

KROZ izložena dela uočljivi su brojni primeri odnosa učitelj -učenik. Nadežda Petrović je prve slikarske pouke dobila od Đorđa Krstića, a kod nje je svoje školovanje započela Ana Marinković. Vasa Pomorišac je slikarsko obrazovanje započeo kod Steve Aleksića, Zora Petrović kod Milana Milovanovića, a Rista Stijović kod Đorđa Jovanovića.


Paja Jovanović, “Vajar Đorđe Jovanović“ Foto GMS


Stoga ovi umetnici čine jedan neprekinuti niz stvaralaca koji su učili jedni od drugih, nadovezivali se u svojim istraživanjima i održavali tok razvoja umetnosti od poslednjih decenija 19. do sredine 20. veka - piše u tekstu "Zbirka kao ogledalo", koji prati izložbu.