DRŽAVA ILUZIJA I PROPUŠTENIH ŠANSI: Istorijski forum "Književnih novina" iz 1988. je svedočanstvo o jednom turbulentnom vremenu

Rade Dragović

05. 01. 2021. u 17:14

ДРЖАВА ИЛУЗИЈА И ПРОПУШТЕНИХ ШАНСИ: Историјски форум Књижевних новина из 1988. је сведочанство о једном турбулентном времену

Novosti

TELEVIZIJA Beograd 1988. godine, u duhu tadašnjeg uređivačkog koncepta, snimila je serijal emisija čija je okosnica bila anketa među tadašnjim studentima sa pitanjem "Šta je za vas patriotizam?".

Većina anketiranih iz više jugoslovenskih gradova - Beograda, Novog Sada, Zagreba i Sarajeva - gotovo da nije imala odgovor na ovo pitanje. Mučili su se upitani studenti, zamuckivali i posezali za frazama i ispraznim floskulama o ljubavi i vernosti prema domovini, precima, herojima rata... Zamisao televizijskih urednika je uspela - dokazali su da je mladi naraštaj Jugoslavije zbunjen, konfuzan i bez ikakvog stava o državi u kojoj živi.

Novinarski eksperiment TV Beograd pokazao je i dokazao ono što je većina građana te 1988. godine u tišini osećala - Jugoslavija je negde izgubljena, nestala u istoriji, politici i nacionalnim previranjima. Naslućivalo se da zajednička država broji svoje poslednje dane, s tim što gotovo niko nije mogao da predvidi njen kraj.

"Kuda ide Jugoslavija?" jedno je od najčešće postavljanih pitanja krajem osamdesetih godina u državi od Vardara do Triglava. Dok su se vladajući krugovi držali okoštalih matrica i gole frazeologije o bratstvu i jedinstvu, ravnopravnosti, samoupravljanju kao temelju sveukupnog privrednog i političkog poretka u državi, u akademskim krugovima jugoslovenskih republika uveliko se tražio izlaz iz političkog, nacionalnog i ekonomskog ćorsokaka u kome se našla država kojoj je temelje udario kralj Aleksandar 1918, a temeljno je rekonstruisao Josip Broz Tito 1945. godine.

SVESNI nezavidne trenutne situacije zajedničke države, a još i više mračne budućnosti, slično pitanje je 1988. godine postavilo i uredništvo "Književnih novina". Povodom 70. godišnjice rađanja Jugoslavije, forum ovog lista koji je okupio najeminentnije istoričare, akademike, publiciste, ne samo da je pokušao da preispita propupštene i ostvarene šanse jugoslovenske države, nego i da rezimira učinak srpskog naroda u ovoj zajednici i pruži pouke o njegovoj budućnosti.

Istorijski forum "Književnih novina" iz 1988. godine, sa koga "Novosti" prenose gotovo integralna izlaganja učesnika, osim što je svedočanstvo jednog turbulentnog vremena, pokazuje i svu dubinu problema sa kojim se srpski narod suočio u poslednjim godinama Jugoslavije. Pred njim se otvorio ponor u kome su se kao u ogledalu ocrtavala sva stradanja, patnje i nedaće kroz koje je prošao u 20. veku.

A izlaza, danas je to sasvim jasno, nije bilo. Ili makar nije bilo dobre volje da se on pronađe.

Činilo se te 1988. godine - što izlaganja vodećih intelektualaca i potvrđuju - da je rešenje moguće u sveopštoj demokratizaciji društva. Očekivalo se da će dugo iščekivana i priželjkivana demokratija jugoslovenskoj zajednici uneti novu energiju reformi, dijaloga i redefinisanja odnosa u njoj. Vodeći srpski intelektualci bili su naklonjeni Jugoslaviji i, bez obzira na sva nacionalistička stremljenja među republikama, verovali su u njen opstanak u novom demokratskom poretku. Takođe, svesne svih manjkavosti Ustava iz 1974. godine, srpske misleće glave podrazumevale su i potrebu za redefinisanjem Srbije kao sistemski - pravno i politički - razorene države.

- Prekompozicija Jugoslavije je neminovna. A ja bih želeo da u toj prekompoziciji mi Srbi budemo demokrate, slobodari, narod koji zbog svojih interesa nikoga ne potčinjava. I nikoga ne prisiljava da živi sa njim, ako to ne želi - reči su akademika Dobrice Ćosića iz 1989. godine.

STVARNOST je, međutim, bila drugačija.

Secesionističke ambicije pojedinih republika, Slovenije i Hrvatske, proces demokratizacije koristile su samo za zadovoljenje sopstvenih namera. Isto važi i za velikoalbansku ekspanziju, koja je sa istim žarom sa kojom je prigrlila komunističku ideologiju, i demokratska načela nastojala da upotrebi samo u korist sopstvenog separatizma. Jaz između republika i njihovih naroda bio je sve dublji, a zajednička država stigla je na rasprodaju.

Lucidni Aleksandar Tijanić, svega koju godinu ranije piše:

- Jugoslavije izgleda više nema, samo nam to još niko nije rekao. Štampa je objavila jednu od najvećih gluposti ovog vremena - da je Sinan Hasani, kolektivni predsednik Jugoslavije, došao u posetu Beogradu. Za mene je to najbolji dokaz da Jugoslavija nema svoju teritoriju, jer ništa nije preostalo posle podele na republike i pokrajine.

Država rođena u pepelu Prvog svetskog rata, zamišljena kao ostvarenje viševekovnih težnji Južnih Slovena da žive slobodno i zajedno, imala je urođene bolesti, za koje lek nikada nije pronađen. Nerešeno nacionalno pitanje, sukobi oko oblika državnog uređenja, težnje ka jačanju centralne vlasti i decentralizacije, zajedno sa neslavnom ekonomskom situacijom, neslavni je politički miraz kraljevine koji je sa sobom ponela i komunistička Jugoslavija. Do poslednjeg dana njenog postojanja ova pitanja bila su suština svih njenih unutrašnjih sukoba.

Srpski narod svoju jugoslovensku iluziju u 20. veku skupo je platio. Rastrzan fantazmagorijom o zajedništvu, ali i racionalnom interesu da Srbi žive u jednoj državi, dozvolio je sebi da ponavlja iste greške i biva uvučen u istorijske vrtloge sa nesagledivom štetom. Jugoslavija ne postoji već skoro punih 30 godina, ali njene neslavne tekovine su i dalje oko nas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

prellee

05.01.2021. 20:54

Da, ta nesretna Jugoslavija nastala je samo na velikim žrtvma Srpskog naroda i njihovoj manijakalnoj želji da žive zajedno sa svim Slovenima na Balkanu. Opijati ili urođena mana da se to ne vidi kod nas sami, i ne može prihavatiti taj samo san, skupo nas je koštalo pri svakom pokušaju. Srbi nikad više ubuduće sa onima koji su nas dva puta prevarili, od kojih smo dva puta stradali, ako bi se to desilo i treči put, onda JE DO NAS I NAŠEG LUDILA.