INTERVJU Vladika Fotije: Za očuvanje svetinja svi smo potrebni

Jovanka Simić

20. 12. 2020. u 17:00

ИНТЕРВЈУ Владика Фотије: За очување светиња сви смо потребни

Foto: Arhiva

TEK kad se neki poglavar upokoji, i kao Crkva i kao narod vidimo koliko nam je on značio, a da toga često nismo bili ni svesni. Veliko je delo pred nama svima - izbor novog patrijarha, duhovnog oca našeg naroda. Svi treba da se molimo da dobijemo patrijarha koji će nas u ovo raspeto vreme (podela, sukoba i bolesti) voditi putem vaskrsenja. Patrijarh je garant jedinstva Crkve, ali i naroda, jer se u njegovoj ličnosti sve podele prevazilaze.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe episkop zvorničko-tuzlanski Fotije (Sladojević). Na konstataciju da smo u kratkom vremenskom periodu zbog kovida 19 izgubili patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija i nekoliko jeraraha, i to u trenucima svakojakog bespoštednog, pa i medijskog "raspeća" pravoslavlja, naš sagovornik dodaje:

- Crkva živi u prostoru krsta i vaskrsenja, svakog dana i svakog časa. Krst je u tome što smo izgubili patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija, ali je i vaskrsenje u tome što mi verni znamo da su oni sada u Carstvu nebeskom. Tako i ovo raspeće pravoslavlja na vaseljenskom nivou čeka svoje vaskrsenje ponovnim vaspostavljanjem jedinstva, koje je trenutno narušeno zbog tzv. ukrajinskog pitanja. Medijske borbe su pak postale deo svakodnevice, tu jedino možemo da se borimo postom i molitvom.

Na koji način Crkva može da pomogne ljudima da ne potonu u duhovni ambis, pogotovo sada u vremenu pandemije, kada nije preporučljivo okupljanje na liturgijama, molitvama, pričešćima?

- Pandemija je bivalo u istoriji i one su uzimale svoje žetve - ljudske živote. To je uvek bio period tragedije i krsta. Tako i sada Crkva od toga ne beži, ne beži od realnosti. Crkva i u ovakvim vremenima treba da bude duhovna uteha našem narodu, mesto gde će se susretati sa vekovnim iskustvom Vaskrsenja, a ne sa bajkama i fantazijom.

Jesu li Srbi u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj odani svojoj crkvi i veri?

- Hvala Bogu, te ova pandemija ne uspeva da odvoji naš narod od svetih tajni naše crkve. LJudi i dalje dolaze na bogosluženja i pričešćuju se, uz držanje mera i propisanih uslova, ali ne odstupaju. Zato i mi, sveštenoslužitelji, možemo sada da se ukrepljujemo verom našeg naroda. U našoj eparhiji, hvala Bogu, ljudi žive sa svojom crkvom. Služio sam u velikom broju parohija, narod je dobar i blagodaran. Postoji, međutim, i jedan broj onih koji retko dolaze u crkvu. Oko njih se moramo više potruditi da bi naš narod u celini postao crkveniji.

PRAZNICI VEZA SA VEČNOŠĆU

Vaš spisateljski dar iznedrio je i pesmu o koroni. Predstoje nam veliki crkveni praznici. Šta je vaš savet?

- Crkveni praznici su naša veza sa večnošću. Oni nas drže da ne potonemo u sivilo svakodnevice. Pesničkim jezikom rečeno, pandemija nas udaljuje, a praznici sabiraju. Crkva će upravo svojim praznicima izaći kao pobednik i u bici sa ovom pošasti, jer je jači zakon ljubavi i vere, nego destrukcije i zla.

Bili ste 18 godina na čelu Eparhije dalmatinske, gde su devedesetih stradali i ljudi i hramovi. Jeste li zadovoljni stanjem koje ste tamo ostavili?

- Možemo da kažemo da je tamo bila rovovska duhovna borba. Trebalo je obnavljati ratom razrušeno i tešiti ratom ucveljeno. To nije bilo lako, ali je Bog davao snage da se pravoslavlje u toj apostolskoj eparhiji sačuva. Posebno je bilo važno da oživi naša bogoslovija "Sveta tri jerarha" u manastiru Krki. Ona je davala srpskom narodu nadu za opstanak na tim prostorima. Koliko smo i šta učinili, sudiće istorija, ali ono što je sigurno, to je da će ljubav prema Dalmaciji i njenim svetinjama zauvek ostati u mome srcu.

o Koliko pravoslavnim Srbima u Dalmaciji može biti vodilja sećanje na velike ljude kao što su episkop Nikodim (Milaš), autor čuvene "Pravoslavne Dalmacije", pisci Matavulj, Desnica...
- To pitanje može da se postavi za Srbe uopšte, bilo gde da žive. Pomenuti veliki ljudi su na prvom mestu bili Srbi pravoslavne vere, uz sve druge darove koje su imali. To moramo postići, bilo gde da živimo, da imamo svoju duhovnu ličnu kartu koja je čuvar našeg duhovnog i nacionalnog identiteta, vere, pisma i jezika. Simo Matavulj je pripovetkom "Pilipenda" opisao svu borbu srpskoga naroda u Dalmaciji za očuvanje svoje pravoslavne vere, a uz to i svoga opstanka. Nikola Tesla, jedan od najvećih naučnika sveta, došao je do toga da je prasuština sveta - svetlost. Srbi su uvek davali velike ljude, ali su oni drugima ukazivali i na najvećega - Boga Stvoritelja. To se i danas od velikih ljudi, velikih Srba, očekuje.

ISTICATI UZVIŠENE LJUDE

Ako se, kako ste kazali, "sve vredno čuva ljubavlju i žrtvom", verujete li da je u srpskom narodu ostalo još dovoljno ljubavi i požrtvovanja da sačuva zajedništvo?

- Verujem, jer Bog uvek u svakom narodu i svakom vremenu podiže svoje verne svedoke, koji upravo žive žrtvom i ljubavlju. Možda je u istoriji takvih ljudi bivalo i više, ali ih ima i danas. Crkva zato ističe svetitelje, jer su oni uzvišeni primeri žrtve i ljubavi, ali ima i običnih ljudi koji skoče u reku da bi nekoga spasli i uđu u plamen da bi nekoga izvukli. Te primere treba na naslovne strane časopisa stavljati, a crne hronike na dno, u margine. Ne obrnuto! Tako bismo dobili pravi poredak stvari, koji vraća veru u život i dobro.

Svedoci smo toga da su svetinje u Crnoj Gori donedavno bile ugrožene, da na KiM traje borba, a stanje u tom smislu nije ohrabrujuće ni u Severnoj Makedoniji.

- To su sve naša raspeća, sve što ste pomenuli. Te svetinje možemo sačuvati jedino ako smo jedinstveni, ako živimo onim idealima koji su te svetinje i stvorili. U tom podvigu smo potrebni svi, od patrijarha, vlasti, SANU, Matice srpske, pa do svakog našeg čoveka ponaosob. Da ne bi zvučalo kao fraza, ali to je istina, svi smo potrebni svima. Evo, narod u Crnoj Gori litijama je sačuvao svetinje, a Kosovo, "grdno sudilište", kako sačuvati? Blaženopočivši patrijarh Irinej je često govorio da je Kosovo naš Jerusalim. To je kosovski zavet Svetog cara Lazara, koji treba da živi u svakom od nas, da bismo kao narod opstali i sačuvali veliko duhovno i kulturno blago, koje nam sveti preci ostaviše.

Kako pomoći današnjem čoveku da ne zaluta u šarenilu interneta i drugih izazova, da očuva tradicionalne i porodične vrednosti?

- Vreme u kome živimo donosi nova iskušenja. Ono što je danas primetno jeste da su tim iskušenjima napadnuti svi, od male dece do ljudi najstarijeg uzrasta. Šarenilo laži je preko televizije i društvenih mreža toliko ovladalo, i ne ostavlja na miru nikoga. Živimo upravo u vremenu kada ovim svetom, po rečima Svetog Kozme Etolskog, upravljaju "alala i balala", tj. razni aparati i kompjuteri. Crkva i sve prosvetne i zdravstvene institucije u našem narodu moraju da ukažu svima na dobre i loše strane moderne tehnologije. Ko ne bude pazio, postaće žrtva, zavisnik kao od droge i alkoholizma. Svemu se mora pristupati oprezno, posebno onom što je delo ljudskih ruku. Ono što je Bog stvorio, sve je dobro, ali ljudi su stvorili mnogo toga što je zlo, i to zlo nas većma i tiraniše.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)