PROFESOR DR NENAD ARSOVIĆ: Bris iz prostora iza nosa pouzdanije bi otkrivao koronu

"Doktor u kući" - I. Kovačić

05. 09. 2020. u 18:30

ПРОФЕСОР ДР НЕНАД АРСОВИЋ: Брис из простора иза носа поузданије би откривао корону

Foto: Z. Jovanović

KADA bi se bris uzimao iza nosne šupljine, PCR test na koronu bio bi mnogo pouzdaniji.

Međutim, mnogi zbog osetljivosti ili usled krive nosne pregrade ne mogu da podnesu da im se štapić duboko uvuče u ovaj prostor. Pritom, da bi se uzorak sa sluzokože uzeo iz tog dela, potrebna je velika stručnost laboranta, ali i saradljivost pacijenta.

U intervjuu, za "Novosti", profesor dr Nenad Arsović, direktor Klinike za otorinolaringologiju (ORL) Kliničkog centra Srbije, kaže da se upravo zbog zahtevne tehnike uzimanja brisa iz prostora iza nosa, isti uzima i sa zadnjeg zida ždrela, jer ako postoji virus na sluzokoži ždrela, sigurno postoji i duboko u nosnoj šuljini:

- Koliko će pacijent osećati bol, odnosno koliko će mu biti neprijatno tokom uzimanja brisa, zavisi od toga da li ima neke anatomske deformacije nosa, kao što je kriva nosna pregrada, široki ili uski nosni hodnici, ali i kako psihološki podnosi ovu vrstu dijagnostike.

* Bilo je reči o tome da bris na koronu može da se uzme i iz uva?

- Bris uva ne postoji za dijagnostiku virusa korona, jer virusa u spoljašnjem uhu nema. Spoljašnje uho je prekriveno kožom., a ne sluzokožom. To znači da bi bris trebalo da se uzme iz srednjnem uha, koje je obleženo sluzokožom. Kada bi se to radilo, uzorak bi morao da se uzima tako što će pacijent biti uspavan i hirurški bi mu se otvorila bubna opna. To je sasvim neracionalni pristup i nema razloga da se primenjuje.

* Zašto se usled virusa kovid 19 gube čulo mirisa i ukusa?

- Do sada je metaanaliza šest studija potvrdila da do gubitka čula mirisa dolazi u proseku kod 53 odsto zaraženih. Ispitivanje urađeno na jednom od Instituta Harvard univeriziteta, pokazalo je da kovid napada potporne ćelije čula mirisa i da zato dolazi do blokade receptora za detekciju mirisa. Po nekim studijama, gubitak čula mirisa je kod 30 odsto inficiranih prvi simptom kovida.

Foto: Z. Jovanović

* Isto verovatno važi i za čulo ukusa?

- Jeste, o istom mehanizmu je reč. Razlika je jedino u tome da se gubitak čula ukusa dešava kod manjeg procenta zaraženih.

* Da li je moguć potpuni oporavak ovih čula?

- Sasvim, jer gubitak mirisa i ukusa zbog virusa korona je prolaznog karaktera. Jedino što zabrinjava su naznake da ova zaraza može da dovede do trajnog oštećenje sluha.

VIŠE OPERACIJA

* Kako Klinika za ORL radi u vreme epidemije?

- U toku prvog i drugog pika radili smo samo hitne operacije i maligna stanja. S obzirom na to da epidemija traje već pola godine, sad su postali hitni i oni pacijenti koji su neko vreme bili odloženi. Sada radimo preteće komplikacije usled hroničnog zapaljenja uha, ugrađujemo kohelarne implante kod dece, uklanjamo polipe u nosu koji dovode do opstrukcija u disanju... Kako epidemija popušta, tako i mi proširujemo spektar operacija, a sve zavisi od toga šta nas čeka na jesen i zimu. Zasad, pacijente kojima je pomerena operacija pozivamo telefonom da zakažemo novi termin, a za one koji još nisu pozvani procenjeno je da još mogu da sačekaju.

* Koliko su te naznake ozbiljne?

- Ozbiljne su u smislu da to može da se dogodi. Ali, to ne znači da će se i dogoditi svakom pacijentu. Utvrđeno je da se dešava kod manjeg broja inficiranih, ali još je vrlo malo studija koje upućuju na tu posledicu. Zasad je poznato da kovid pokreće tri mehanizma koja utiču na trajno oštećenje sluha.

* Šta se dešava u uvu usled infekcije kovidom?

- Prvo, virus može da ošteti Kortijev organ, odnosno neuroepitelne ćelije odgovorne za sluh. Drugi mehanizam dovodi do toga da se zapuši jedina arterija koja ishranjuje unutrašnje uvo. Kako se dešavaju mikroembolije pluća usled kovida, tako je moguća i embolija ove arterije. Treća mogućnost je da lekovi koji se koriste za saniranje infekcije kovid deluju toksično na čulo sluha.

Foto: Z. Jovanović

* Hoće li se i kod naših pacijenata koji su preležali kovid ispitivati sluh?

- Imamo dogovor sa Klinikom za infektivne i tropske bolesti da izlečeni od kovida dođu na proveru sluha. Činjenica je da mi nećemo imati podatke o tome kakav je bio njihov sluh pre zaraze, ali iz razgovora sa pacijentom ćemo to saznati, a zatim procenjivati kakav im je sluh posle preležane infekcije.

 

DOBROVOLjNO IŠLI U DRUGE BOLNICE

* Klinika za ORL nije proglašena kovid-bolnicom ni u prvom ni u drugom piku epidemije?

- Nije, mi smo zbrinjavali non-kovid pacijente čija stanja su bila hitna ili oni koji se leče od malignih tumora. Bili smo jedna od retkih klinika za tu namenu. Ali, zato su naši lekari i sestre već u prvom piku epidemije odlazili kao pomoć u kovid-bolnice, dobrovoljno su se prijavljivali još u vreme kada se malo znalo o virusu korona.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)