Beogradske priče: Večite pripovesti o šenlučenju

Odvajkada je strast prema pucnjavi i šenlučenju bila nekako domaća u našem gradu. Pa tako i danas, iako su odavno prošla obeležavanja i "redovne" i "srpske" Nove Godine svake večeri odnekuda dopire odjek praska poneke petarde, a mnogo češće se vidi i čuje odjek nekog od slavljeničkih vatrometa. Mnogo nam je dobro, skloni smo slavljima i to ti je...

A nije ta sklonost od juče...

Iako izgleda da je sve bilo veoma davno, još 1841. godine gradske vlasti donose neke odluke i naredbe koje su izazvane istim potrebama stanovništva za bukom, i istom željom gradskih otaca da to spreče.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Praktični saveti starog doba

Arhiv grada Beograda je objavio šest tomova knjige "Živeti u Beogradu" u kojima sadržaj čine isključivo dokumenti koje su objavljivale gradske vlasti. Neke od tih zvaničnih spisa danas čitamo kao štivo koje neretko prizove osmeh na lica onih koji su skloni da uporede ondašnja i sadašnja vremena.

Neke pojave se uopšte ne menjaju.

Tako je, na primer, pomenute godine doneta "Zabrana šenlučenja na Uskrs", a potom i "Zabrana pucanja o Božiću".

- Pušku da se niko ne usudi izbaciti - oštro propoveda zakonodavac.- Izlišno pijančiti i bezobrazno po varoši hoditi, sa bludnicama i muzikama zabranjuje se.

Saobraćajne gužve su deo današnjeg "prestoničkog folklora", ali imaju svoj dubok koren još u doba od pre skoro dva veka. Mada tada nisu postojali automobili i nervozni vozači koji "legnu" na sirenu čim im se učini da će tako "raščistiti" prolaz, i ranije je bilo teških gužvi i nemarnih "učesnika u saobraćaju". Tada su gužvu stvarali seljaci koji bi u Beograd dovozili robu na prodaju.

Zato je izdata i "Zabrana zaustavljanja kola po sokacima". Razlog je bio očigledan.

- Budući da se često događa u nedeljne dane, kada seljaci kolima nagrnu, da varošani zaustave prvog koji naiđe, a koji nosi nešto na prodaju, a za istim čitava povorka čeka... zapoveda se svakome i svima da se ne bi nikako usudio kola u sokaku zaustavljati...

PIĆE I PROSTITUCIJA

Sredinom pretprošlog veka gradske vlasti su morale da interveništu zbog prekomerne upotrebe alkohola, pa su kafedžije i mehandžije morale posle određenih noćnih sati zatvarati svoje lokale, a bilo im je zabranjeno i "dolazećima piće točiti".

U vreme pre oko 160 godina ono što danas uljudno nazivamo "poslovnom pratnjom" tada se precizno definisalo kao bludničenje, pa dokumenta pominju pritužbu komšija koji se žale na Katu ciganku da zbog pijanstva narušava javni red i mir". Njoj je naređeno da se iseli iz centra, a čuva se i njena molba u kojoj traži dozvolu da proda plac i ponovo otvori burdelj.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Zaboravljeni vrtovi beogradske varoši