JEDAN BIRAČ, A DVA GLASA: Nemci danas glasaju za novi saziv Bundestaga i za budućeg kancelara

Ivana Stanojević

26. 09. 2021. u 06:58 >> 06:58

GRAĐANI sa pravom glasa u Nemačkoj, kojih je više od 60 miliona, biraju danas na saveznim izborima novi saziv federalnog parlamenta, Bundestaga. Istovremeno, odlučuju o tome ko će biti novi kancelar, naslednik Angele Merkel koja, posle 16 godina, odlazi sa najviše državne funkcije.

ЈЕДАН БИРАЧ, А ДВА ГЛАСА: Немци данас гласају за нови сазив Бундестага и за будућег канцелара

Nemačka ukrašena predizbornim plakatima / Foto AP

Dok u razvijenim demokratijama važi princip "jedan čovek - jedan glas", nemački birači imaju čak dva! Jedan glas daju stranačkoj listi, a drugi konkretnom kandidatu. Svaki građanin sa pravom glasa ima i takozvanu kontrolnu funkciju, to jest, ustavom zagarantovano pravo da ospori rezultat izbora ako proceni da je tokom glasanja bilo nepravilnosti. Koliko je Nemcima sistem glasanja komplikovan, pokazuju ankete: tek svaki peti zna čemu služi prvi, a čemu drugi glas.

Stranke sastavljaju predizborne liste na nivou savezne pokrajine. Na svakoj od 16 lista za 16 pokrajina, pokrajinski ogranci određuju "svoj" redosled kandidata. Stranačke liste nisu nužno iste na teritoriji cele konfederacije, neke ih partije imaju u nekoliko pokrajina, ili samo u jednoj. Hrišćansko-socijalna unija (CSU) koju predvodi Markus Zoder, učestvuje, na primer, samo u Bavarskoj, dok njena sestrinska Hrišćansko-demokratska unija (CDU) "pokriva" ostalih 15 pokrajina.

Od 2002. nemački parlament, Bundestag, ima najmanje 598 poslanika, a njihov broj stalno raste. Polovina se "puni" kandidatima koji osvoje prostu većinu glasova u svakoj od 299 izbornih jedinica, tako što su pobednici u izbornim jedinicama direktno izabrani u novi skupštinski saziv. O drugoj polovini mandata, birači odlučuju drugim glasom, ali ne direktnim izborom kandidata, nego stranačkih lista.

Drugi glas je važniji, jer odlučuje o sastavu Bundestaga i o odnosu snaga među stankama u njemu. Na primer, ako stranka osvoji 35 odsto "drugih" glasova, ona će i u novom sazivu Bundestaga, srazmerno tome, imati 35 odsto mandata.

Broj poslanika koji će doći iz pokrajine zavisi od njene veličine. Kandidati za kancelara to nisu i zvanično. Oni su više nosioci liste, jer će kancelara izabrati zapravo poslanici, a ne građani. Do sada se, ipak, nikada nije desilo da bude izabran neko ko pre izbora nije proglašen za kandidata.

Nemački izborni sistem veoma se razlikuje od, recimo, američkog, britanskog, ili švajcarskog. Karakteriše ga reprezentativno, a ne direktno formiranje vlasti. Ključnu ulogu imaju poslanici kao predstavnici naroda, jer prenose volju građana, a ne samo svojih birača, ili stranke. U Nemačkoj nema referenduma kojim bi se donosili zakoni, kao što je to slučaj u susednoj Švajcarskoj.

Kuriozitet sistema je da se pre sprovedenih izbora ne zna tačan broj poslanika Bundestaga, koji varira od 600 do čak 900. Izvesno je jedino da ih, prema sadašnjem međustranačkom dogovoru, ne može biti manje od 598. Broj poslanika najdirektnije zavisi od raspoređenosti "drugih glasova".

Stvari postaju komplikovane kad stranka u jednoj pokrajini osvoji više direktnih mandata, nego što joj, po procentu kod drugog glasa, pripada. To se događa veoma često, a kao posledica raste broj poslanika u Bundestagu, budući da u parlament ulaze i svi političari koji su osvojili direktni mandat. Već neko vreme, bezuspešno se traže načini da se ograniči broj poslanika.

Bundestag bi, zato, posle ovogodišnjih izbora mogao da broji i više od 800 poslanika. U sazivu čiji se mandat završava, ima ih 709, što nemački parlament čini drugim po veličini na svetu, posle kineskog.

I SRBI NA BIRALIŠTIMA

OKO 12 odsto birača čine građani migrantskog porekla, s korenima iz Turske, Sirije, Rusije i iz Srbije, kojih je 7,4 miliona. Nemački državljani bez prebivališta imaju pravo glasa, ali nemaju adresu, pa nisu u biračkom spisku. Oko deset miliona punoletnih ne može da glasa na saveznom nivou, jer su strani državljani. Ako Nemci u inostranstvu žele da glasaju na saveznim izborima, moraju svaki put da podnesu pismenu prijavu za upis u birački spisak. Za ove savezne izbore se do sada prijavilo nešto više od 24.000 "Nemaca u inostranstvu".

CENZUS

CENZUS je u Nemačkoj pet odsto. Nastao je usled istorijskih okolnosti, sa idejom da se spreči rasipanje glasova na mnogobrojne sitne stranke, kao što je bio slučaj dvadesetih godina prošlog veka, u Vajmarskoj Nemačkoj, kad se vlast teško formirala i bila ekstremno nestabilna. Kritičari tvrde da zbog cenzusa glasovi mnogih birača ne igraju nikakvu ulogu u formiranju Bundestaga, niti vlade.

ANKETE

SONDAŽE javnog mnjenja pokazuju da najviše šansi imaju socijaldemokrate (SPD), sa četvrtinom biračkog tela. Sa razlikom od jedva tri procenta, slede ih demohrišćani Angele Merkel. Treći su Zeleni sa 15,4, a četvrti liberali sa 11,2 odsto. Levica ima 6,3 odsto, a sve ostale stranke ukupno nešto ispod devet procenata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)