INTERVJU Najl Meken: Sa životinjama je lako raditi

N. D.

21. 09. 2020. u 10:58

ИНТЕРВЈУ Најл Мекен: Са животињама је лако радити

Foto Vijasat

ZA Najla Mekena (38), biologa, istraživača i osnivača Spasilačke službe nacionalnih parkova, može se reći kako su dobrobit i očuvanje divljeg sveta njegova životna misija skoro dve decenije.

Ipak, ovaj moderni Indijana Džons, u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", povodom druge sezone njegovog serijala "Najveći i najjači" (na kanalu Vijasat nejčr petkom u 19.00) otkriva da ima još jednu, možda čak i važniju.

- Otkad sam život posvetio divljini, nastojim da iskorenim ljudski strah prema njoj. Ljudi se po pravilu plaše onih najvećih i naizgled najopasnijih životinja, a ispostavilo se da su upravo te životinje i najugroženije. Moj cilj već duže od dve decenije je da umanjim jaz koji postoji između čoveka i zveri, i da naučim ljude da ne mogu da žive bez prirode. Ove godine imao sam veliku pomoć od saveznika kome se nimalo ne radujem. Kovid 19 pokazao nam je koliko je priroda superiornija od nas i koliko veličina ume da zavara - poručuje Meken, na početku razgovora za "TV novosti", otkrivši da je svet biljaka i životinja zavoleo sa svega šest godina.

* Da li ste imali uzore koji su pomogli u otkrivanju vaše ljubavi prema prirodi?

- Najveći uzori u životu uvek su mi bili roditelji. Oboje su bili biolozi. Otac je dugo radio na Antarktiku, uglavnom se fokusirao na izučavanje foka, ali istraživao je i druge vrste koje tamo žive. Za razliku od njega, majka je radila pod vrelim suncem istočne Afrike, kao i u Hondurasu, sledeći više neki moj današnji san. Bavila se velikim životinjama. Oni su mi bili najveća inspiracija u mladosti. Zatim je došlo tinejdžersko doba, kada sam počeo da obožavam ono što radi Dejvid Atenboro. Njegova strast, ogromno znanje i ljubav i razumevanje za svet prirode bili su velika inspiracija za mene kao i za mnoge generacije biologa.

* Ipak, u jednom trenutku ljubav prema životinjama je prevagnula?

- Čini mi se da sam od samog početka svog druženja sa prirodom znao da sam više ljubitelj životinja nego biljaka. Čoveka uvek više privlači ono što mora da juri i osvaja, a ne ono što je tu pred njim, nepomično. Tada sam rešio da biljke nisu za mene i počeo sam da se interesujem za životinje. U nekom trenutku pomislio sam da ću se baviti pticama, što je takođe divno, ali nema mnogo avanturističkog u tome. Zbog toga sam se fokusirao na sisare, i to na one krupne, a ponekad i opasne.

* Već na tim prvim koracima rešili ste da očuvanje životinjskog sveta bude okosnica vašeg rada?

- Da, to zaista jeste najvažniji deo moje karijere i na neki način moja životna misija. Rad na televiziji i emisiji pomažu mi da tu misiju promovišem, i da gledaocima prenesem zašto je briga za našu okolinu od ključne važnosti i za naš opstanak. Međutim, moj posao nije samo ono što vidite na TV ekranima. Svakodnevno sam uključen u rad moje organizacije "Spasilačka služba nacionalnih parkova". To je nešto što smatram svojim najvažnijim doprinosom.

* Sećate li se prvog susreta sa nekom ugroženom životinjom?

- Imao sam tu sreću da kao mali, sa svega 15 godina, deo života provedem u Australiji. Ona ima bogatu floru i faunu. Na ovom kontinentu živi više od 700 vrsta ptica, a da ne govorimo o reptilima i ostalim životinjama. Međutim, na mene je tada najveći utisak ostavila krhkost tog ekosistema, budući da su krčenje šuma, razvoj industrije i rudarstva uništili domove miliona životinja preko noći. Uplašio sam se da će životinje u kojima sam ja uživao kao mali, sa tih 15 godina, nestati sa lica planete dok moja deca stasaju.

I ČOVEK ĆE POSTATI UGROŽENA VRSTA

* SERIJAL "Najveći i najjači" nam na najbolji način dočara sve ono sa čime se susrećete na terenu. Šta je za vas bio najveći izazov u radu?

- Zaista sam ponosan na ono što sam uradio sa tom emisijom. Najveći izazov mi je bio da ukažem na važnost koncepta konzervacije prirodne sredine. Ljudi se plaše velikih i opasnih životinja, a njima je često najpotrebnija pomoć. Radeći na emisiji shvatio sam da su ljudi uvek najveći izazov. Sa životinjama je lako raditi. Većina ljudi ne razume ovo čime se bavim, uglavnom na terenu sve posmatraju sa podsmehom i cinizmom. Razmišljaju samo o profitu, a ne o budućnosti svog okruženja. Zbog toga se uvek trudim da ne ispadne da popujem ljudima, već da ih na neki način edukujem i zbližim sa životinjama. Ako svojim radom uspem samo jednog čoveka da ubedim da postane biolog a ne bankar, smatraću da je moj život imao svrhu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)