IZVANREDNA GOSPOĐA SRPSKE I JEVREJSKE KNJIŽEVNOSTI: U Beogradu održane dve komemoracije preminulim velikanima

U JEVREJSKOM kulturnom centru u Beogradu, juče je održana komemoracija posvećena istaknutoj i popularnoj književnici Gordani Kuić (1942-2023), koja je preminula pre nekoliko dana od posledica korone i juče sahranjena na Novom groblju.

Aleksandar Jerkov na oproštaju od Kuićev , Foto N. Skenderija

Od spisateljice koja je iza sebe ostavila devet romana, od kojih su neki filmovani i pretočeni u TV seriju, kao i dve knjige propovedaka, najpre se oprostio dr Aleksandar Jerkov, koji je rekao:

- Gordana Kuić je jedna izvanredna gospođa srpske, jevrejske, judeo-slovenske, evropske i svetske književosti, ostavila nam je uspomenu na lepo prijateljstvo i niz romana u kojima zauvek živi jedan svet, jedno vreme i jedna uspomena vredna čuvanja. Sa njom su Sefardi i svi koji su u tom vremenu živeli, i njena ih imaginacija oživela, postali nama bliski.

Foto V. Danilov

Njene sentimentalne romanse su kulturološki trijumf i pouka da u svim vremenima treba visoko držati fenjer vrednosti. Sitne tehničke i stilske nedostatke, koje strogi tumač ni u delikatnom času neće prećutati, ne mogu oduzeti ništa ovom duhovnom dostojanstvu, koje prava književnost u svakom žanru može i mora imati.

Marija Radić, urednica u "Vulkanu", koja se poslednjih godina intenzivno družila sa Kuićkom, kazala je:

- Autentična dama romana i pripovedanja, otmenog stava, zrele i razbokorene misli, privlačila je i sabirala čitaoce. Uvek su joj se iskreno radovali i urednici i saradnici. Pored nje se činilo da je sasvim lako pisati i pričati o istoriji jednog vremena, o porodici, o menama i prolaznostima životnih radosti i ushićenja; činilo se tako zato što je svojom umetničkom nadarenošću umela da književnost približi suštini života, i da život, radi života, posveti književnosti.

Komšija popularne spisateljice, Brane Popović, iz Njegoševe ulice, govorio je o njenoj skromnoj i toploj porodici, koja se u posleratnim godina suočavala sa iskušenjima tipičnim za to vreme. Svoa sećanja izneo je i njen prijatelj Davor Salom, koji je istakao da je Gordana Kuić bila "svetionik sefardske tradicije". Pročitao je i tri pisma njenih saradnika i prijatelja, upućenih iz Izraela i Kanade. Glumica Kalina Kovačević, koja je igrala u seriji "Miris kiše na Balkanu", prema istoimenom romanu Gordane Kuić, pročitala je odlomak iz tog dela. Skup je završen oproštajnom pesmom, koju je, uz tradicionalni jevrejski instrument ud, izveo Stefan Sablić, pozorišni reditelj.

* * * * * * * * * *

Puslojić je Živeo za poeziju i bio je poezija

KOMEMORACIJA uglednom pesniku Adamu Puslojiću (1943-2023) održana je juče u Udruženju književnika Srbije. Od poete osobenog pera najpre se oprostio Miloš Janković, predsednik UKS, koji je rekao:

- Adam jeste bio, i ostaće to, pre svega pesnik, onaj pravi, koji svoju poeziju živi, koji svojom poezijom živi, koji je živeo za poeziju i koji je bio, i jeste poezija, poezija koja je ovim svetom hodala, i koja će i u onostranoj, kažu lepšoj i manje surovoj stvarnosti, suvereno i svevremeno trajati.

Ističući da je reč je o pesniku koji se izdvajao po imaginaciji, težnji za preobražajnošću i modernom izražajnom domašaju, Radomir Andrić je dodao:

- Njegovo pesničko delo je istovremeno poteklo iz više izvora i neprestano se prinavlja stvarnosno-mitski, sadržano u zaumlju, onom blagorodnom nazivu imenica u kojima prepoznaje svoj poetički rodoslov. Njegove pesničke knjige jednim svojim pulsirajućim mlazom ukazuju na sklonost ka avangardnim poduhvatima, ali nijednog trenutka ne zanemaruju ni kosovske zavetne istočnice.

Foto I. Marinković

Prema rečima Bratislava R. Milanovića, Puslojić je bio pesnik koji je želeo da stvori totalno umetničko delo:

- U svoju poetiku je pored mitova sa čitavog balkanskog prostora, unosio empirijsko iskustvo, ali i halucinacije, snoviđenja, tehnološko nasleđe, biblijske teme, freske velikih majstora.

U svom stvarnom imaginarnom trajanju Adam je, naglasio je Vidak M. Maslovarić, imao dva sudbonosna uporišta - mitsku planinu Rtanj i Negotinsku Krajinu, u kojoj je smrti onoliko, ali i života, u kome je sve njemu dragoceno - vedrina, vera, radost i tuga, nada, smeh i suza. Zbog toga je i govorio "Krajini kraja nema".

- Puslojić je ostavio dubok trag u srpskoj književnosti svojim obimnim pesničkim delom, ali je istovremeno, kao neumorni i večiti borac, u sebi nosio ulogu misionara u povezivanju dveju kultura, dva bliska naroda, srpskog i rumunskog. Tu misiju je celog žuvota gajio i uspeo u tome - rekao je Lune Levajac.

Ćerka preminulog pesnika, Marija Puslojić, kazivala je stihove svoga oca, koji je pre desetak dana sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

Preporučujemo

Kultura

0 1

OD PRVE KNjIGE OČARALA ČITAOCE: In memoriam - Odlazak Gordane Kuić, autorke bestselera "Miris kiše na Balkanu", "Cvat lipe na Balkanu"...

17. 01. 2023. u 10:45

Društvo

1 9

PREMINULA GORDANA KUIĆ: Veliki gubitak za srpsku književnost

15. 01. 2023. u 19:33

Kultura

0 1

PEŠKE IZ RUMUNIJE PUSLOJIĆU NA SAHRANU: Pesnik Silišteanu na nesvakidašnji način odao počast srpskom kolegi

16. 01. 2023. u 11:23

Dodatak Kultura

0 1

ŽIVOT JE ULOŽIO U PESMU I REČ: U Aleji zaslužnih građana sahranjen pesnik Adam Puslojić

10. 01. 2023. u 09:42

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije