Dodatak Kultura

ŽIVOT JE ULOŽIO U PESMU I REČ: U Aleji zaslužnih građana sahranjen pesnik Adam Puslojić

B. Đ.

10. 01. 2023. u 09:42

ZNAMENITI srpski pesnik Adam Puslojić sahranjen je juče u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a podršku i utehu članovima porodice na ispraćaju jednog od najautentičnijih naših stvaralaca pružili su mnogobrojni prijatelji, kolege, poštovaoci.

ЖИВОТ ЈЕ УЛОЖИО У ПЕСМУ И РЕЧ: У Алеји заслужних грађана сахрањен песник Адам Пуслојић

Foto: Z. Jovanović

- Okupili smo se pred ovim svetim zdanjem da ispratimo na poslednje putovanje velikog čoveka i velikog pesnika Adama Puslojića koji je krenuo "uzvisno", ka nebu. Davni naslov jedne od njegove trideset tri knjige, onoliko ih je koliko je Isus imao zemaljskih godina, glasi: "Padam ka nebu". Zar je malo simbolike u te tri reči: Puslojić Adam ka nebu - rekao je okupljenima pesnik Bratislav R. Milanović, i nastavio: - Nemojte tugovati. Ko je pažljivo pratio ono što je Adam pisao poslednjih godina zna da je to bila jedna duga priprema za konačni odlazak. On je znao kada će da ode. Znao je da će to biti poslednji dan godine koja je upravo istekla. Poslednja njegova pesma, koju nam je uputio kao kakvu poslanicu 21. decembra godine koja je tek minula, počinje stihovima:

Bliži se kraj nečega bitnog.

Godina ili život, što mu na isto dođe.

Adam je, po Milanovićevim rečima, bio u stalnom dosluhu s vaseljenom: razgovarao je s njom, dešifrovao njene znakove. Ovaj veliki pesnik ih je prenosio nama kao neporecive poruke.

Foto: P. Mitić

Već svoje prve pesme objavljene u knjizi "Postoji zemlja", naglasio je Milanović, Puslojić je znalački gradio na ostacima već razorenih poetika i isto tako razorenih mitova, ali i intuitivno ih komponujući, kasnije, sa savremenim fenomenima, što je tvorilo jedan potpuno nov pesnički iskaz, moderan, fragmentaran, otvoren za uplive različitih jezičkih sadržaja koji su do tada ostajali van poetskih prostora. To ga je činilo jednim od vodećih pesnika neoavangarde koja je u svet književnosti hrabro zakoračila sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Vrlo brzo Adam Puslojić je u svoj tematski krug uključio teme iz istorije čitavog balkanskog prostora. U svoju poetiku takođe je unosio empirijsko iskustvo, halucinaciju, snoviđenja, etnološko i kulturno nasleđe, biblijske teme i situacije, freske velikih majstora i stihove velikih pesnika, muziku, artefakta...

- Adam Puslojić je celim svojim bićem, za sve godine u kojima je hodio među nama, bio samo pesnik i ništa drugo. Jedan postupak kome se odmah priklonio, a koji je sa godinama bivao sve izrazitiji, bilo je permanentno pisanje. Puslojić nikada nije popravljao ono što je pisao jer pisanje je za njega bilo autentičan dah trenutka. Pesnička slika ili tvorevina većih razmera bi bilo kakvom intervencijom izgubila obeležje svoje autentičnosti u vremenu i prostoru u kome je nastala. To ga je vodilo pravo prema idealu totalne poezije. Sa druge strane, velika radna energija i nepresušna inspiracija učinile su da njegovo delo naraste do razmera koje nesumnjivo nema opus nijednog našeg pesnika, niti u prošlosti, niti u ovom vremenu - rekao je Milanović.
Svoju beskonačnu energiju Puslojić je usmerio i na prevođenje sa rumunskog na srpski i sa srpskog na rumunski jezik. Tom energijom, podsetio je Milanović, pokrenuo je i avangardni, multimedijalni pokret klokotrizam čiji su performansi obeležili osamdesete godine u srpskoj poeziji:

Foto: Z. Jovanović

- Neiscrpna je bila stvaralačka snaga Adama Puslojića.

I evo, sada stojimo pred njegovim telom, a "uzvisno" od njega lebdi njegova duša i gleda u nebo koje mu se otvara. Poslednji njegov stih je:
Kraj je svega bitnog, otvorite mi nebo!
Neka da Bog da mu se otvori!
Pesnik Višeslav Živanović rekao je da je Puslojić svoj život do poslednjeg daha uložio u pesmu i reč pevajući, o ljudima i svojoj Krajini.

- A njegovo pevanje uopšte nije imalo granica. Pevajući postao je krajinski, srpski, balkanski, evropski pesnik i svetski putnik. Život ga je šibao od malih nogu, odvojivši ga od roditelja, ali je u njemu uvek bilo ljubavi za sve ljude. Imao je uvek vremena za svoju porodicu, drugove, ali mu je Krajina uvek bila na prvom mestu: bilo da su to pesnička ili umetnička udruženja, Mokranjčevi dani, naučni skupovi, lebdeo je i bdeo nad njom. Sa svojim kumom Rašom Trkuljom, prijateljem, slikarem raspusnog dara, prijateljima Tomom Mijovićem i Radomirom Andrićem osnivao je udruženja, izdavao listove i prve krajinske časopise i vraćajući se iz sveta, po kome je brodio, jurio da iz Kine stigne na vreme za 1. april, jer u Negotinu je u to vreme promocija aforizama i humorističke reči - rekao je Živanović i nastavio:

Foto: Z. Jovanović

- Mnoge mlade i talentovane pisce i stvaraoce je uveo u Udruženje književnika Srbije, radio na osnivanju Umetničkog udruženja "Krajinski krug", pomogao osnivanje Krajinskog književnog kluba i Kladovskog književnog kruga, radio na afirmaciji mladih pisaca i stvaranju međunarodne manifestacije "Dunavski književni trougao", koji je okupljao stvaraoce triju država delte Dunava: Srbije, Bugarske i Rumunije. Pevao je, pisao i prevodio na više jezika, čisto i razumljivo za sve, unoseći žar i buntovnički duh u svoje pesme. Njegov buntovnički duh je bio usmeren uvek zahtevima za pravednije odnose među ljudima podjednako, da li to govori na terazijskoj česmi, u pesmi ili na univerzitetskom trgu u Bukureštu. U svojoj pesmi se obraćao i ljudima i Bogu, koga je često zvao u pripomoć. Nebo se otvorilo i Adam se pridružio najvećim sinovima Krajine: Hajduk Veljku, Stevanu Mokranjcu, Đorđu Stanojeviću, svome kumu Raši Trkulji. Krajina koju su oni podigli i veličali ostaje da ih večno pamti i spominje.

BONUS VIDEO: RIZNICA KULTURE I ISTORIJE: Narodni muzej - čuvar srpske baštine

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 15

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal